Life is Strange više nije epizodna igra. Delovalo je kao da ovaj serijal već godinama jedini drži u životu i relevantnosti ovaj format nakon propasti, oživljavanja i ponovne propasti Telltale Gamesa. Kao neko ko je odigrao sve Life is Strange igre i izgradio veoma specifičan love-hate odnos sa njima, moram da priznam da me je ova odluka inicijalno obradovala.
Nema više čekanja nekoliko meseci do sledeće epizode! Ko je pratio Life is Strange 2 kada je izlazio, dobro se seća koliko su bezumno razvukli tih pet epizoda (Septembar 2017 - Decembar 2018). Ipak, kada sam malo bolje razmislio... onda nema više ni detaljnih ponovnih prelazaka svake epizode, interakcija i nagđanja sa ludim fanovima na Redditu i forumima, gledanja theorycrafting klipova na YouTube-u i sličnih aktivnosti dok se čeka nastavak priče. Sa te strane ovo Life is Strange iskustvo je od starta delovalo da će biti drugačije.
Life is Strange True Colors je skroz nova avantura koju nam donosi Deck Nine, autori spinoff serijala Before the Storm. Priča je ponovo fokusirana na mlađu tinejdž osobu sa čudnim moćima, ovog puta to nije premotavanje vremena, nije ni meksička telekineza već... empatija! Da, dobro ste pročitali, moć mlade Alex je da vidi u raznim bojama snažna osećanja drugih ljudi, pa da putem istih pomalo i jasno čuje šta misle. Empatično čitanje misli! Get out of my head Alex!
Alex na početku prvog chaptera dolazi u malo mesto Haven Springs ne bi li se ponovo susrela sa davno izgubljenim bratom. Spomenuti Haven Springs je mirni mali gradić okružen planinama, nekada je bio rudarsko mesto, a sada ga eksplatiše stereotipina zla korporacija koja vadi uranijum iz okolnih brda. NARAVNO da će napraviti problem.
Posle idiličnog uvoda u Haven Springsu koji je jedno od najlepših okruženja do sada viđenih u Life is Strange igrama, upoznavanja brata i svih divnih ljudi, dešava se tragedija, NARAVNO, koja ovog puta nije spoilovana u trejlerima pa je ni ja neću otkrivati ...i stvar postaje jedno pravo Life is Strange iskustvo veoma brzo.
Iako je igra isporučena u celini i dalje je segmentirana na poglavlja tj. epizode, imate čak i one standardne results ekrane na kraju svake gde je moguće videti koji procenat igrača je izabrao koju opciju. Ono što je meni kao veteranu Life is Strange igara zasmetalo je što su te "epizode" tako očigledno kraće nego u prethodnim igrama i nikada ne bi mogle da budu objavljene odvojeno. Jasno je da je ovaj format ovde ostao čisto da bi se zadržao vajb prethodnih igara, sumnjam da je ikada bio plan da ovo stvarno ide epizodno.
Još jedna velika razlika je to što dok je Life is Strange bio podeljen u delove, svaka epizoda bi obično donosila nova okruženja i likove, to ovde nije slučaj. Svih pet chaptera provešćete na istom mestu (što i nije loše jer je Haven Springs stvarno lepo mesto) i zbog toga gotovo svi sporedni likovi imaju mnogo više prostora da se smislenije razviju od svojih kolega nebitnih statista iz prethodnih igara. Sve ove razlike unose malo drugačiji tempo u True Colors, što ga na kraju i izdvaja od prethodnih igara.
Ipak, neke stvari su ostale iste. Alex ima unutrašnji monolog skroz u fazonu ostalih Life is Strange protagonista, taj neki plahoviti alternativni život-je-čudan eskapizam koji je ovde dodatno bustovan doslovnim vizualizacijama emocija i čitanjem nesigurnih misli drugih likova. Srećom, i pored svih tih preterivanja, opet su nekako uspeli da naprave da Alex deluje kao realna osoba, sa čijom se pričom dodatno možete upoznati čitajući njen dnevnik, logično. Druge tekovine Life is Strange-a su takođe ispoštovane, imate prodavnicu marihuane, LGBT i inkluzivnost se slavi na svakom koraku, a tu je i mogućnost da sami odlučite da li je Alex strejt ili lezbejka pošto vam igra nudi da sami donesete tu binarnu odluku muvanjem Steph (iz Before the Storm) ili bradatog hipstera slušača cvrkuta ptica sa CD-a, Ryana.
Naravno, i sve druge odluke koje tokom igre donosite vi ili vaši gledaoci na streamu (pošto su iz nekog razloga uveli i tu opciju) će imati ogroman uticaj na dalji tok priče. Ni jedan drugi Life is Strange do sada nije postavljao ovako teške i značajne odluke, a da ni jedan izbor ne deluje totalno out of place (gledam u Dontnod i gluposti pred kraj Life is Strange 2). Kada dođete do petog poglavlja uvidećete i sami koliko su sve vaše i naizgled nebitne odluke imale uticaja, i umesto da ponovite neke epizode želećete da ponovite celu igru. Tako da ako samo gledamo konzistentnost priče i značaj odluka, pa i "replayability" lako se može reći da je ovo verovatno najbolja Life is Strange igra do sada?
Sad dolazimo do onog dela koji se odnosi na performanse na konzolama. Ova igra koristi Unreal Engine 4 a ponaša se kao da je Unity ili nešto još gore u pitanju. Potpuno je neshvatljivo kako su autori uspeli da toliko loše optimizuju ovaj slabo zahtevni endžin da ni na mašini kao što je PlayStation 5 ne može da isporuči stabilan performans. Vaš PC i grafička mogu biti i preko 5 godina stari pokrenućete igru bez ikakvih problema u 60fps sa svim detaljima, ali ne... sistem koji može da gura Ratchet & Clank i Ghost of Tsushima u 4k 60fps ipak nije dovoljno dobar za Life is Strange.
Ovaj endžin iako prikazuje zaista sa umetičke strane prijatne prizore ne renderuje neku bog zna kakvu grafiku koja bi smela i u ludilu da obara performanse na moćnom sistemu kakav je PlayStation 5. Postoji i opcija da uključite ray tracing, koja je valjda tu ukoliko želite još gore povremene frame dropove.
Za
- Odluke koje imaju smisla u veoma uzbudljivoj priči
- Prelepo novo okruženje
- Sporedni likovi koji zapravo nisu samo statisti
- Cool muzika
Protiv
- Katastrofalno loša optimizacija na konzolama
Zaključak
Life is Strange: True Colors predstavlja jednu interesantnu priču sa malo drugačijim tempom u kojoj odluke imaju smisla i uticaja na kraj koji ćete dobiti, bez da išta deluje forsirano. Hipsteraj, muzika, LGBT fore i sve ostalo što očekujete od Life is Strange je tu, čak i dosta sporednih stvari koje možete da radite i nakon što rešite glavnu misteriju. Kada se sve sabere ovaj naslov predstavlja velik pomak za serijal kao za i autore iz Deck Nine, tako da jedva čekam da vidim šta sledeće stiže od njih ali i od Dontnod-a koji je sada na potezu.
Napisano za IGN Adria.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
