Call of Duty: Warzone i Animal Crossing: New Horizons nemaju ništa slično.Prvi je okoreli battle royale, drugi je simpatičan life sim. Ali kao 31-godišnja žena kojoj je u poslednje dve godine dijagnostikovan i opšti anksiozni poremećaj (GAD) i hiperaktivni poremećaj deficita pažnje (ADHD), ove dve igre su stubovi strukturne podrške koji drže moje mentalno zdravlje . Usredsređuju me na načine na koje to ne mogu gledanje filmova ili rešavanje zagonetki, a poslednjih godinu dana sam se pitala kako su dve dijametralno suprotne igre uspele da utiču na isti mentalni problem.
Važno je napomenuti da zbog svojih stanja posećujem i terapeuta i psihijatra, jer igranje igrica ni na koji način ne zamenjuje medicinski tretman. Ako se borite sa svojim mentalnim zdravljem, potražite stručno mišljenje i sisteme podrške.
Život u Njujorku na početku pandemije je bio neverovatno stresan, jer sam provela oko šest meseci skoro stalno u stanu. Jedva da sam izlazila. Umesto toga, izgubila sam se u svetu Animal Crossing: New Horizons i našla mir u njegovoj alternativnoj stvarnosti. Poslednjih nekoliko meseci bila je drugačija borba, jer izgleda da je moj mozak konačno shvatio da sam provela više od godinu dana uglavnom sama u istom stanu, za istim stolom, učestvujući u sada monotonim dnevnim rutinama. Sada je jedina igra koja umiruje moj bučni mozak i izbacuje nametljive misli Call of Duty: Warzone.
Pa kako dve veoma različite igre mogu da pomognu i mom GAD-u i ADHD tokom posebno teškog vremena? Ispostavilo se da postoje empirijski dokazi da nam video igre mogu pomoći na iznenađujuće načine, ali kakve igre pomažu i kako to rade, za svakoga je različito. Tokom razgovora sa dr Rachel Kowert, direktorkom istraživanja u Take This, neprofitnoj organizaciji za mentalno zdravlje u okviru gejming industrije, saznala sam više o motivaciji za igru, igranju i mentalnom zdravlju.
.png)
U svom Youtube serijalu Psychgeist, dr Kowert pomaže u otkrivanju ono što tera igrače da izaberu određenu vrstu igre ili da se nastave vraćati igrama koje su već prešli - AKA motivacija za igranje. " Uopšteno govoreći, motivisani smo da igramo igre jer su zabavne, " kaže mi ona. " Ali nam takođe daju osećaj postignuća. Daju nam osećaj slobode, osećaj autonomije i daju nam osećaj povezanosti i sa drugim igračima i sa likovima u samim igrama."
Postoje specifični razlozi zbog čega su pojedinci privučeni određenim igrama i koje vrste igara mogu izazvati vrstu odgovora koje dr. Kowert pominje gore, a sve se zasniva na našim ličnostima. "Ono što vama služi na jedan način, meni služi na drugi, " Kowert navodi. Tu dolaze do izražaja motivacije za igranje. U svom videu „Jargon Shmargon: Play Motivations“, Kowert se poziva na model motivacije igranja koje je objavio dr. Nick Yeeja 2007. godine, a koji u početku razdvaja motivacije igrača u tri široke kategorije: dubina, ostvarenje i socijalizacija. Ove tri motivacije za igru se usklađuju sa tri široka načela teorije samoodređenja: autonomijom, kompetencijom i povezanošću. Teorija samoodređenja sugeriše da su ljudi motivisani za rast pomoću te tri urođene psihološke potrebe koje su univerzalne u svim kulturama. Detaljini model motivacije igranja iz Quantic Foundry (koji je osnovao Yee) navodi da postoji šest opštih motiva koji pomažu igračima da odaberu vrstu igre koju žele da igraju: akcija, druženje, unapređenje veština, uspeh, okupiranost i kreativnost. Unutar tih kategorija nalaze se po dve podkategorije, poput "uzbuđenja" koje je motivacija akcije (vidi se kod igrača koji se raduju trkama po Meksiku u Forza Horizon 5), ili " moći " pod motivacijom postignuća (viđeno u Destiny 2 kod igrača koji pronalaze utehu u uvećanju brojki).
Nakon razgovora sam razumela zbog čega ove dve igre meni pomažu.
Animal Crossing New Horizons opuštanje
Nije teško razumeti zašto bi ACNH mogao poslužiti kao lek za anksioznost. Neverovatno je smirujuće i simpatično, a u svetu New Horizons vam se ništa loše ne može dogoditi. Ali ne igram Animal Crossing samo zbog njegovih umirujućih vibracija: jedan od mojih najvećih motiva za igranje je postignuće, pa bih na početku pandemije satima pokušavla da ulovim prokleti coelacanth. " Ako se vratimo na te tri kategorije, razumećemo, zar ne?
"Dostignuće: mogli ste da idete na pecanje, mogli ste da imate hipoteku u vreme kada ste osećali da ne možete nigde da odete ili postignete bilo šta, "Kowert objašnjava. Pitam da li taj osećaj postignuća ima dodatni nivo značenja za nekoga poput mene, čiji ADHD otežava obavljanje svakodnevnih zadataka. "Igre su zaista dobre u fokusiranju pažnje, posebno za osobe sa ADHD -om. Budući da je to novo iskustvo koje se stalno menja, istraživanje je otkrilo da je posebno efikasno u usmeravanju pažnje - posebno za ljude koji imaju poteškoća u usmeravanju pažnje. Dakle, to ima savršenog smisla za vas, " Kowert ističe. Ali ono što je ovde ključno je taj unutrašnji osećaj. U vreme kada se toliko nas osećalo zarobljenim u svojim domovima i nesposobnim da uradimo bilo šta drugo osim monotonog svakodnevnog života, stavljajući jednu nogu ispred druge, Animal Crossing je pružao stalni osećaj postignuća. A za nekoga poput mene, koja u to vreme još nisam imala dijagnozu ADHD i samo sam pretpostavljala da je stalna borba za izvršavanjem zadataka normalna, Animal Crossing mi je dao zadatke koji su bili izvodljivi, merljivi i činili su se ostvarljivim. New Horizons su mi takođe ponudili organizaciju kada mi je očajnički bila potrebna. "Kada je svet oko nas haotičan, tražimo načine da pronađemo strukturu i red na mestima gde je to moguće. I to je ono u čemu je Animal Crossing zaista dobar - to je dnevni raspored, sati rade isto kao i naši, a godišnja doba su ista kao godišnja doba koje živimo. Daje nam osećaj strukture i normalnosti, " Kowert objašnjava. Dakle, možda sam jedva napustila ustajali, reciklirani vazduh svog stana čitavog prošlog leta, ali sam uspešno iskopala manila školjke, ulovila svaku dostupnu sezonsku ribu na svojoj hemisferi i razbila na tržištu stabljika. Nakon više od godinu dana anksioznosti i nepoznanica, postignuća i struktura igre Animal Crossing nisu dovoljni da zadrže nametljive misli ili usrano ponašanje (čitaj: prekomerno opijenje). Tu nastupa Call of Duty: Warzone.
Call of Duty: Warzone smirivanje
Nakon razmišljanja, jasno je da su od mojih kasnih tinejdžerskih pucačina utemeljeni moji okviri motivacije za igru: akcija, društvena igru i usavršavanje. Ali postoji još jedan razlog zašto je Call of Duty: Warzone moj izbor i ima mnogo veze sa mojim ADHD-om.
Ubrzo nakon što sam prošlog avgusta počela da živim sa partnerom (nakon što sam živela sa još tri osobe), pandemija je u Njujorku donekle ukinuta i on se vratio na posao. Od tada sam sama više od 50 sati nedeljno i primetila sam da se moje mentalno zdravlje pogoršalo, a oslanjala sam se na alkohol ili preteranu ishranu da ugušim buku u svom mozgu. Zapravo, bilo je toliko loše da sam pre nekoliko meseci tražila da budem pregledana na ADHD i dobila sam prilično jasnu dijagnozu. Objašnjavam doktoru Kowertu da ponekad stavim slušalice i pustim Call of Duty: Warzone nekoliko sati kada se osećam posebno raštrkano ili razdražljivo, pa sam znatiželjna da saznam zašto tako glasna/brza igra uspeva da mi pomogne da se usredsredim. "Možete li da govorite o tome čime je ovo uzrokovano? " Ja pitam. "Govorimo o fokusu, " Dr Kowert se smeje. "To je krajnji kraj spektra. Rekla bih za vas da se radi o smirivanju sveta i usmeravanju na nešto posebno. Pucanje u prvom licu je verovatno najfinija igra pažnje koju možete igrati. "
"Mislim da je to zaista dobar primer načina na koji se igre koriste za vas kao alat za fokusiranje, i zaista mi se sviđa tekst koji tamo koristite. Nadam se da ćete to koristiti u članku - kako vas to centrira. Zato što mislim da mnogi misle samo jedno: igre to ne rade, i drugo: čini se da postoji opšta pretpostavka da će ljudi sa ADHD -om koji igraju igre - pogoršati simptome ADHD -a. A upravo je suprotno."
Na kraju, motivacija za igranjeigara je različita za sve, ali igre služe istoj funkciji za sve nas. Moje promenljive motivacije su dokaz za to. Dr Kowert sugeriše da mi, uprkos razlikama, Animal Crossing i Warzone pomažu na potpuno isti način. Prošle godine, kada sam se osećala zarobljenom, pobegla sam na obalu nasumično stvorenog ostrva Animal Crossing da upoznam potpuno novog seljanina. Sada, kada sam ljuta na sebe što se mučim tokom radnog dana, nalazim utehu u nekoliko pobeda u Warzone. "Spolja izgledaju tako različito," objašnjava dr Kowert. " Ali na osnovnom nivou, oni za vas rade istu stvar: fokus, autonomija, kompetentnost. "
"Mislim da je zaista zanimljivo, važno i kritično voditi ovu diskusiju, " kaže dr Kowert dok se naš razgovor bliži kraju. "Ove dve igre služe istoj funkciji, daju vam isti izlaz da se usredsredite, pružaju vam iste mogućnosti za postizanje, povezanost i autonomiju. Mislim da je to zaista srž argumenta za koji mislim da će se mnogi ljudi iznenaditi."
Koje igre vama pomažu da prebrodite kritične situacije, smiruju vas i pomažu da se fokusirate?
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
