Pisao Miloš Jovanović za VICE
Superhik ili Zmiki
Nećete verovati ali nekadašnja SFRJ se, osim proizvodnje računara, bavila i proizvodnjom video-igara. Upravo tako, dok su se drugi bavili narodnjacima i pop-hitovima, drugom polovinom osamdesetih izdavačka firma Suzy Soft napravila je radikalan iskorak i objavljivala video igre domaćih autora za ZX Spectrum, C64 i Galaksiju. Bile su jednostavne, ali i vrlo zabavne, da vredi da o njima, čak i 30 godina kasnije, pričamo.
Urbana legenda kaže da je svojevremeno direktor jedne velike državne distribucijske kuće (neću reći da je to bio RTB) iz SFRJ na ponudu da se uključi u plasman igara samo pokazao poster sa Vesnom Zmijanac i ispratio ekipu kompjukteraša napolje. Kakav softver kad je tu Zmiki, fabrika para! Tužna priča, ali tako tipično naša.
Razumevanje za nove tehnologije i softversko izdavaštvo (kakva rečenica!) pokazala je tek zagrebačka kuća Suzy koja je u okviru svog ogranka Suzy Soft u periodu od 1985. do 1988. ukupno izdala nekih petnaestak naslova za ZX Spectrum, C64 i domaću Galaksiju. Te igre su se prodavale po ceni od oko 1.500 (tadašnjih) dinara. Sećanje me dobro služi da nisu bile jeftine, ali koliko je tih 1.000 do 1.500 din. iz 1985. iznosi u sadašnjim dinarima nemam nikakvu ideju niti imam neku želju da to preračunam. Jedino čega se sećam je da sam za iste pare mogao da kupim celu kasetu sa gomilom piratskih igara za „komodor". Ipak, to me nije sprečilo da poželim da kupim makar jednu originalnu. Sećam se kao juče da je bilo kako sam proveo neprijatnih pola sata u Beograđanci birajući koju igru da kupim (jebiga, novca je bilo samo za jednu) dok me (standardno neljubazni) prodavac samoupravljač nije oterao. Eh, mladost. Posle sam otišao kod lokalnog pirata al je žal za originalom ostala.
Upravo zato, odlučio sam da mlađe generacije podsetim da se nekadašnja SFRJ bavila i proizvodnjom igara. Zato sam sada, gotovo tri decenije nakon izlaska, probao ove igre čisto da vidim kako su izdržale test vremena. Skidam ih sa interneta, startujem ZX i C64 emulatore (ovaj drugi se, o kakve li ironije, zove VICE) i zabava kreće.
Ali Baba (Suzy Soft, 1985)
Otvori se supice
Ah, Ali Baba, na osnovu crteža sa omota kasete nisam mogao ni da pretpostavim šta me očekuje. A očekivao me jedan solidan domaći klon čuvenog „pekmena" ali uz element makljaže. Upravo tako, dok siroti „pekmen" mora da beži od duhova (makar dok se ne naguta pilula), naš junoša mlati razbojnike levo i desno. Sve se odvija na statičnom ekranu, dole su vreće sa blagom (dolarima zapravo) i njih treba čuvati. Njih kradu razbojnici i nose u gornji deo ekrana, ako ih sustignete i umlatite eto vama vreće nazad, u suprotnom ona beži u njihovu jazbinu. Po lavirintu se mota i gadni harambaša, on je jači od našeg junaka pa vas svaki dodir sa njim košta života. To je otprilike sve, igra se na vreme pa ako vam ostane makar i jedna vreća kada vreme istekne prelazite na sledeći nivo i tako unedogled. Grafički igra je jednostavna, sa nešto sitnim sprajtovima ali za ono vreme sasvim pristojna. Originalno napisana za „spektruma", igra je kasnije izašla i za C64. Obe verzije su praktično identične.
Ocena: možda bih i dao pare.
Pećinski heroj (Suzy Soft, 1987)
Oerm
I u ono vreme samoupravljanja se znalo da seks prodaje sve, o čemu najbolje svedoči ilustracija kasete sa igrom (vink, vink… opa, gola riba, k'o u „Pan-erotici"). Takođe, ova igra pokazuje i da se tadašnji programeri nisu libili od kopiranja tuđe ideje. Čuj kopiranja, igra je gotovo identična legendarnoj „BC's Quest for Tires" (odnosno kako je kod nas preveden Oerm), ali umesto lika iz stripa pećinar za vašim komandama je domaći pračovek, nazovimo ga krapinko.
Jezdite kroz preriju, šumu i močvaru na točku (kotaču, zapravo) preskačete rupe, kamenje i drva, izbegavate snajku sa toljagom koja vas čeka na obali reke i na kraju zlog pauka koji je oteo vašu dragu (onu sa naslovne). Jednostavna i kratka igra prijatne grafike ali brzo dosadi.
Ocena: kupio bi samo zbog ilustracije.
Pijandura/The Drinker (Suzy Soft, 1985)
Superhik čeka igrača, jer žeđ je sve jača i jača!
Realno, igra u kojoj vodite legendarnog Superhika ne može biti loša? Ili može? Pa… idemo redom. Igra je na ZX spektrum prebačena sa „galaksije" pa je samim tim i nasleđena „galaksijina" loša grafika. U učmaloj atmosferi SFRJ bistroa, crvene čoje nagrižene pikavcima cigareta i znojem, Superhik se bori da povrati svoju moć, a kako bi drugo nego cirkanjem. Dok on pije jure ga konobari koje treba izbegavati, a kao ispomoć uz flaše vinjaka tu su i krigle piva koje na trenutak zamrzavaju kelnere i daju mu šansu da dane dušom. Cilj je izbegavati kelnere dok ne istekne vreme, a onda se prelazi na sledeći nivo. Teška i naporna igra u kojoj mogu učestvovati i dva igrača. Lepo je od programera iz 80-tih to što je tadašnju omladinu pripremao za alkoholna iskušenja života, ali ova igra jednostavno nije vredna uloženog vremena, potpuni očaj čak i po tadašnjim standardima.
Ocena: Nemojte ljudi ko boga vas molim
Mica spremačica (Suzy Soft, 1986)
Oću majko, oću u školsku čistoću
Iz perioda samoupravljanja stigla nam je prava narodna igra. Umesto kakvog superheroja vi ste spremačica, u narodu poznata kao tetkica sve sa neizbežnim teget borosanama i metlom. Cilj je očistiti radne prostorije u društvenoj ustanovi „OUR Samoupravljač" - počinjemo od tavana i idemo do ulaza. Sve bi bilo jednostavno da otpaci stoje na mestu, ali gle vraga, pa oni beže od Mice!
Dakle, Mica mora da ih juri jednog po jednog i baci ih u kantu. U poslu je ometaju nasrtljivi činovnici (takođe samoupravljači) i nasrtljivi nameštaj (dobro ste pročitali) i svaki kontakt sa njima znači izgubljen život. Pritom, i vreme je ograničeno jer se bliži kraj radnog vremena i niko u firmi nije lud da ostaje prekovremeno. Težak je život jedne tetkice i nimalo zabavan, kao i ova igra uostalom. Prosečna grafika odbija, za ovo ne bih dao pare.
Ocena: Ne, hvala
Cvećar/Flower Man (Suzy Soft, 1987)
Nemoguća misija
Ovo je jedan od ne tako retkih primera kada naslov igre ne odgovara njenom sadržaju. Kako? Zapitaćete se vi. Jednostavno, igra se zove Cvećar, a cilj je saditi cveće?! Neću da pametujem, al sine ti si baštovan, cvećar pravi ikebanu, baštovan zabada stabljike. Kako bilo, igra je, naravno, jednostavna. Lavirint, jedan ekran, „pekmen" stajl, umesto da gutate pilule sadite cveće, a ekipa huligana se mota po okolini i čupa ga. Jednog možete da dohvatite i umlatite, a onda će vas svi pojuriti i prebiti (život manje) ako vas stignu. Dobra stvar je da, dok vas jure, ne čupaju cveće. Cilj je ocvetati ceo lavirint, onda prelazite na sledeći i tako ukrug. Igra zaista brzo dosadi.
Ocena: Ne, hvala, zaista
BONUS
Od hakera do Robin Huda
Mind Trap/Planet 10
Krajem osamdesetih britanska firma „ActiveMagic" u saradnji sa domaćim časopisom Svet Kompjutera otkupila je par igara koje su kasnije distribuirane na zapadu posredstvom budget kompanije Mastertronic. Tom prilikom otkupljene su dve igre Mind Trap (logička igra sa slaganjem boja autora Predraga Bećirića) i Planet 10 (3D verzija „pekmena" autora Davora Magdića), a one su kasnije distribuirane putem britanskog Mastertronica. Zadržaćemo se na ovoj prvoj, i to sa dobrim razlogom. Predrag Bećirić, ime deluje poznato? Možda ako pratite hroniku u današnjoj štampi.
Predrag je uhapšen nakon (navodne) prevare sa SMS igrama licitacije gde je osvojio pet stanova i, ni manje ni više, nego 125 automobila i po svemu sudeći čeka ga zatvor. Ne ulazeći u raspravu da li je kriv ili ne zato što je „provalio" sistem lutrije, ne mogu a da se ne zapitam šta bi bilo da je Predrag, svojevremeno jedan od naših najperspektivnijih programera, nastavio da se bavi izdavanjem igara i da smo normalna zemlja kao što nismo. Danas bi bio milioner (dolarski ili evrovski), a mi bismo imali studio kakav je, na primer, poljski CD Projekt.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
