Retro Grad - Atari 2600 (Atari VCS)

Atari 2600 ili originalno nazvan Atari Video Computer System (Atari VCS), je kućna video konzola dizajnirana i napravljena od strane Atari, Inc.

1977. godine Atari je objavio možda najpoznatiju od pre-Nintendo konzola za video igre: Video Computer Sistem (VCS), kasnije i dan danas poznat kao Atari 2600. Kompanija je ranije postigla trijumf  sa svojom Pong konzolom, ali je ponuda jeftinih zamena ugrozila njegovu budućnost. Poput ostalih novih sistema za video igre u to vreme, Fairchild Video Entertainment System (VES) i RCA Studio II, i VCS je u početku prodao samo nekoliko stotina hiljada jedinica. Međutim, priliv sredstava iz matične kompanije Warner Communications podržao je Atari tokom razvoja novog tržišta video igara kasnih 1970-ih. To tržište je još uvek prelazilo sa fiksnih uređaja sa igrom na konzole sa zamenljivim kertridžima. Ova kombinacija Warnerove finansijske podrške i sve uzbudljivijih igara pomogla je Atariju da proda milione VCS konzola do 1980.

U samoj konzoli su bili 8-bitni CPU ,memorija od 128 bit RAM, dok su ketridži bili 2 KiB

Atari je uspeo da privuče najbolje i najsjajnije ... Bila je to tako uzbudljiva stvar. - Nolan Bushnell, web lokacija Atari 7800.com, 2001.  Prve VCS jedinice isporučivale su se sa dva džojstika, jednim mikroprekidačem i ketridžom Combat za dva igrača, koji je imao nekoliko akcionih igara tenkova i aviona. Ostalih osam naslova igara, od kojih je nekoliko bilo interpretacija popularnih Atarijevih arkadnih igara, bili su Air-Sea Battle, Basic Math, Blackjack, Indy 500, Star Ship, Street Racer, Surround iVideo Olympics..

Izvor Internet

Iako su ove igre bile pojednostavljene i nisu bile mnogo bolje od igara za konkurentske sisteme, njihova raznolikost je nagoveštavala šta sledi. Indi 500 je čak bio upakovan sa dva upravljačka (upravljačka) kontrolera, dodajući početni niz sistema impresivnih upravljačkih opcija koje će se proširiti tokom trajanja sistema.

Atari 2600 je, podsećamo, druga generacija kućnih video konzola i prodavana je izmedju 1977 i 1991. godine.

Prvi sistemi, danas poznati kao "heavy sixers", sadrže gustu unutrašnju RF zaštitu (daje sistemu težinu) i šest hromiranih prekidača za uključivanje/isključivanje, boju crno-belo, težinu za igrača A, težinu za igrača B, izbor i resetovanje. Dizajn je bio sa oštrim uglovima sa crnom plastikom i poznatim stilom od drvenog dela.  Atari je 1978. godine objavio revidirani model sa lakšom RF zaštitom i blago pojednostavljenim kućištem. Poslednja revizija VCS-a, objavljena 1980. godine, pomerila je dva od šest prekidača na vrh jedinice. Atari je 1982. godine objavio Atari 5200 SuperSistem. Da bi standardizovao liniju proizvoda, VCS je zvanično postao Atari 2600 Video Computer Sistem, ili jednostavno Atari 2600. Ovaj dizajn je unapređen kao i prethodna revizija, ali sa potpuno crnom spoljašnjošću.

Uspeh kompanije Atari dostigao je svoj vrhunac 1982. godine, nakon čega je priliv loših naslova nezavisnih igara i još lošijih odluka o licenciranju prouzrokovao velike gubitke u celoj industriji. Pad proizvoda, sa velikom količinom igara lošeg kvaliteta koje su se prodavale po nižoj ceni su prouzrokovali pad prodaje igara visokog kvaliteta i visokih cena.  Do 1984. godine, Veliki pad u svetu video igara oduzeo je posao mnogim kompanijama, u maloj meri i zbog nefleksibilnih zahteva Atari-ja za inventarom u maloprodajnim objektima godinu dana ranije, pri čemu je kompanija zahtevala da maloprodajna mesta skladište više proizvoda od potražnje potrošača, a oni to nisu mogli da izdrže.

Iste godine, Warner Communications je prodao veliki deo svojih akcija u Atariju, njihovom bivšem čedu za proizvodnju novca, bivšem izvršnom direktoru i osnivaču Commodore-a Jacku Tramielu, koji nije imao želju da sledi stagnirajuće tržište video igara.  Tramiel je stavio na tržište i neobjavljeni redizajn 2600, kao i svog unazad kompatibilnog naslednika sledeće generacije, 7800 ProSistem (7800), u korist novih Atari računara.  Postojeći inventar od 2600 i 5200 ostao je u različitim kanalima prodaje i nastavio da se prodaje, ali prošle su dve godine pre nego što je Atari pokušao da povrati svoju dominaciju na domaćem tržištu video igara. Do tada se Nintendo Entertainment Sistem (NES) postavio u Americi na mesto bitnog i kvalitetnog i Atari je bio primoran da ih juri i nadoknadi izgubljeno. Ironično, Atari je i mogao da distribuira raniju verziju NSZ da prethodni sporazum nije propao. Nekoliko novih 2600 kertridža su 1985. godine stavile na raspolaganje kompanije kao što je Activision, ali nije bilo novih Atari sistema koji bi išli uz njih. Međutim, nakon što je NSZ oživeo američku strast prema video igrama, Atari je svoje prisustvo ponovo uspostavio 1986. godine, dugo očekivanim izdanjima  2600 Jr. i 7800.

Jr. je Atari-jevo najznačajnije odstupanje od originala, sadrži malo i tanko kućište u crnoj i srebrnoj boji,oponaša stil većeg 7800. Nametnut kao povoljna opcija u poređenju sa drugim sistema, 2600 se i dalje prilično dobro prodavala na sasvim drugačijem tržištu. Jr., sa kozmetičkim revizijama, nastavio je da predstavlja liniju VCS dok proizvodnja nije potpuno zaustavljena ranih 1990-ih. I sam Atari prestao je da postoji kao kompanija 1996. godine. Od tada su se ime i intelektualna svojina nekoliko puta prodavali i kupovali.

Konzola je u to vreme prodavana za 199$ sto bi pretoceno u danasnje vreme bilo oko 850$ a prodata u oko 30 miliona primeraka. Najpopularnija igra Pac-Man prodata je u 8 miliona primeraka od 1983 god. kad je i izašla na tržište, ali o igrama u nekom sledećem tekstu.