Deathloop vs Returnal

Ukoliko ste pogledali naš spisak novih igara koje očekujemo ovog proleća, sigurno ste primetili Deathloop i Returnal.

Da li ste gledali film "Dani mrmota"? Edge of tomorrow? Doctor Strange? Happy Death day?

Ono što je zajedničko nabrojanim filmovima je činjenica da im je osnova priče vremenska petlja i da se priče ponavljaju više puta dok glavni junak ne uradi ono što je od njega očekivano da nauči, istraži ili da nekome pomogne.

Deathloop i Returnal se takođe bave vremenskim petljama.

Prvo će izaći naučno-fantastični horor Returnal koji izdaje Housemarque. Nešto manje od mesec dana nakon toga izlazi akciona avantura Deathloop koju izdaje Arkane. Retko kada se dve igre sa sličnim premisama izdaju tako blizu vremenski jedna drugoj, iako se estetika Returnala i Deathloopa veoma razlikuju. Uprkos sličnostima, svi se slažu da i Returnal i Deathloop i dalje mogu biti veliki uspeh u okviru ostalih naučno-fantastičnih izdanja predviđenih za 2021. godinu.

Deathloop i Returnal imaju nekoliko površnih ali ključnih sličnosti. U obe igre, glavni likovi su svesni činjenice da su u vremenskoj petlji (neki ovo nazivaju i vremenskim čvorom). U Deathloop, vaš lik Colt se budi svakoga dana na ostrvu Blackreef gde mora da izvadi osam „Vizionara“ pre kraja dana ili će se petlja resetovati. Svaki put kada Colt ne uspe da na vreme izvrši svoj zadatak ili ga ubiju, on se ponovo budi na početku vremenske petlje i može da iskoristi svoje znanje iz prošlih dešavanja u svoju korist. Returnal ima glavnu junakinju Selene koja dolazi svesti dok se njen brod ruši na vanzemaljski svet. Nakon što preživi nesreću, napada je misteriozno vanzemaljsko biće. Kao i Colt u Deathloop-u, i povratnički protagonist može da zadrži znanje iz prethodnih događaja i da predvidi poteze njihovih misterioznih napadača. Za razliku od Coltovog sveta, izgleda da vremenska petlja u Returnalu takođe utiče na prethodne petlje, neznatno se menjajući sa svakom petljom i odražavajući uspomene glavnog junaka tokom vremena.

Iako igre imaju sličan aspekt jasno je da su vizualno veoma različite. Deathloop ima pulp fiction estetiku 60-ih i 70-ih, dok dizajn njenih likova podseća na karikaturalni stil igre Dishonored. Dizajn igre Returnal sa druge strane podseća na psihološke naučno-fantastične trilere tipa Alien ili Annihilation.

Igre očigledno imaju veoma različit način igranja. Iako su obe pucačine, Deathloop ima viđenje prvog lica first-person point-of-view, dok je Returnal treće lice third-person. U Deathloop-u se čini da se uspeh oslanja na manipulisanje ljudskim likovima. Na primer, jedan gameplay trailer za igru Deathloop uključuje manipulisanje sa namerom da se te prati jedna meta na zabavi koju organizuje druga meta i tako olakša smaknuće obe mete. Returnal sa druge strane, čini se zahteva predviđanje postupka daleko manje povezanog i predvidivog vanzemaljskog neprijatelja. Pored svega, Deathloop će takođe uključiti aspekte više igrača sa drugim igračkim likom, Julianom Blake, koja lovi Colta.

Ekipa igre Deathloop je šarolika, Od Eg Serlinga, samoprozvanog ludog naučnika, do kanibalskog kulta Aleksisa „The Wolf“ Dorsey-a svi su jasni i nacrtani, kako po izgledu, tako i po vokalnim izvedbama. Trejler za Returnal jasno ukazuje da je to horor igra koja cilja na hiperrealističnu estetiku kako bi oživela svoju neobičnu premisu i zastrašujuće protivnike.

Ove dve igre su slične u teoriji, ali obe nude uzbudljiviju naučnofantastičnu priču i pristup u odnosu na mnoge druge igre koje će ove godine biti predstavljene u ovom žanru. 2021. godine će se vratiti čuveni naučnofantastični serijali poput Mass Effect i Halo, ali iako će se mnogi fanovi rado vratiti tim igrama, nijedna od tih starijih franšiza ne obećava da će doneti neke nove postavke i pitanja u naučno-fantastičnom žanru. Deathloop i Returnal imaju potencijal da urade nešto novo, istražujući svoje vremenske petlje u priči, istovremeno brišući liniju između meta svojih igara i narativa kakav doživljava lik igrača. Obe igre mogle bi pokrenuti nekoliko vrlo zanimljivih pitanja koja bi ih, uprkos sličnosti, mogli izdvojiti kao originalnije u odnosu na ostale koje ćemo igrati ove godine.

Spekulativna naučna fantastika postoji da bi istražila teorijska pitanja, a Deathloop i Returnal postavljaju mnoga pitanja zbog kojih bi mogli biti posebno uzbudljivi dodatak u žanr, posebno što zauzimaju vrlo različite pristupe ideji putovanja kroz vreme. U Deathloop-u, Blackreefovi vizionari vremensku petlju smatraju oblikom besmrtnosti, uprkos činjenici da izgleda da nisu u stanju da zadrže svoja sećanja na prethodne petlje. Možda je slučaj da vremenska petlja na neki način ne funkcioniše, ali ako ne, koncept besmrtnosti gde ljudi zaboravljaju prethodne petlje i nikada se ne mogu umoriti od svojih svakodnevnih uživanja mogao bi biti izuzetno zanimljiva filozofska premisa. Manje je jasno šta bi Returnal mogao da istraži, ali trejler igre obećava da ćete se namučiti sa razmišljanjima. Šta god da je razlog zbog koga je glavni junak igre Returnal zaglavljen u petlji, čini se da takođe može da uči iz prošlih petlji, a integracija uspomena igrača pre pada nagoveštava da Returnal može koristiti vremenske petlje kao način da se odrazi na stalno promenljivu prirodu samog pamćenja.

Biće zanimljivo uporediti uspeh i ambicije kako Deathloop tako i Returnal kada izadju. Uprkos sličnim premisama i datumima izdanja, Deathloop i Returnal izgledaju dovoljno vizuelno i tematski različiti da verovatno neće biti značajnih problema zbog njihove sličnosti. Štaviše, njihovi uzbudljivi i umni naučnofantastični prostori verovatno će pomoći da se obe igre istaknu u poređenju sa ostalim starijim franšizama koje se vraćaju i koje će ove godine dobiti nove nastavke.  Ako ništa drugo, obe igre mogu istražiti odnos između igranja i obično ne-kanonskih smrti kao oblika vremenske petlje i načina na koji ih doživljavaju glavni likovi u priči. Kao rezultat, video igre bi se mogle pokazati kao jedinstveni i zanimljiv medij za priče o putovanju kroz vreme, a istraživanje narativa koji imaju jedinstvene implikacije na medij moglo bi navesti još kritičara da razmotre i umetnički potencijal igara dok se igranje sve više prenosi na konzole nove generacije.