Francuski studio DON’T NOD, najpoznatiji po franšizi Life is Strange, koristi svoje narativne avanturističke tehnike spojene sa iznenađujuće dobrom borbom kako bi ovaj sablasni Akcioni-RPG podigao na viši nivo nego što bi mogao da postigne u drugim rukama. Zanimljive priče, fantastične glumačke predstave, veliki otvoreni svet sa mnoštvom tajni i ugodna borba čine odlično iskustvo.
Priča počinje 1695. godine, a naši glavni junaci, Red Mak Rejt i Antea Duarte, su na brodu koji je krenuo za Novi svet (Kolonijalna Amerika) po nalogu starog prijatelja. Red i Antea su ljubavnici i partneri, članovi sekte poznate kao Banišeri, koji zajedno rade na zaštiti živih od mrtvih. Njihov posao je da se nose sa duhovima, sablastima i drugim post-životnim gadostima koji su, umesto da pređu u zagrobni život, visili okolo da otežavaju stvari onima koje su ostavili.
Po dolasku u Ameriku u grad New Eden, par otkriva da je njihov prijatelj poginuo, a sam Novi Eden je u teškoj situaciji. Čini se da je grad okupiran prokletstvom nepoznatog porekla, nanoseći intenzivnu patnju i užasne snove svojim naseljenicima. Red i Antea su krenuli da reše misteriju i ubrzo se nađu protiv Big Bada, jezive devojke poznate samo kao „Noćna mora“. U borbi, Antea je ubijena, a Red se umalo udavio, ali u zadnjem trenutku ga spašava veštica koja ga preklinje da nastavi sa potragom i oslobodi zemlju od gneva Noćne more. Red ubrzo otkriva da je Antea još uvek sa njim, samo u malo drugačijem obliku.
Ovi događaji postavljaju centralnu priču i mehaniku igre, gde Red naseljava fizički svet, a Antea, svet duhova. Oni rade u tandemu kako bi oslobodili grad kolektivne noćne more, napaćene naseljenike od njihovih različitih duhova i odlučuju kako da se nose sa Anteinim preranim odlaskom.
Uprkos svim progonima, sablasnoj magli i gadnim stvorenjima koja lutaju okolo, Novi Eden i okolna zemljišta su predivno stvoreni. Iako predstavlja samo mali kutak američkog severoistoka, DON’T NOD je uspeo da stvori dobru količinu raznolikosti u oblastima koje ćete posetiti. Iako ćete mnogo vremena provesti lutajući borovim šumama, završićete i na plaži, u planinama, u ogromnom podzemnom rudniku, pa čak i u podzemnom svetu. Igra dobro radi i sa vertikalnošću, pružajući vam neke spektakularne poglede.
Navigacija je pomalo mešovita i dovela je do jednog od retkih manje sjajnih (ne mogu to čak ni nazvati negativnim) aspekata koje sam pronašao u celom iskustvu. Sa dobre strane, karta igre je odlična sa jasno označenim interesantnim tačkama i indikatorima misije. Kada naiđete na predmet ili oblast koja zahteva moć koju još nemate, mapa čak beleži njihove lokacije zajedno sa veštinom koja joj je potrebna, mali dodir koji čini veliku razliku kada čistite stvari u završnici i nešto što jako nedostaje u većini igara otvorenog sveta. Kompas na vrhu HUD-a pokazuje marker misije kao i obično, ali može biti prilično zbunjujuće pratiti ga ispravno kada ne možete da idete pravim putem do cilja zbog neprohodnog terena koji se često nalazi između vas i mesta gde želite ići.
Sa postavljenom scenom, šta zapravo radite u ovoj rekreaciji rane kolonijalne Amerike? Kako se ispostavilo dosta toga. Uglavnom pratite priču, pomažući da se naseljenici Novog Edena oslobode prokletstva koje ih zbunjuje. To radite tako što razgovarate sa različitim uključenim stranama sa nizom pitanja i odgovora koji utiču na način na koji razgovor teče i kako doseljenici reaguju na vas. Koristićete prikupljene informacije da istražite tragove i iskoristite ih da pronađete duhove, što će dovesti do otkrića šta pokreće njihov progon. Izvodićete razne rituale kako biste videli događaje iz prošlosti, nateraćete manifestuju određenh duhova kako biste ih mogli ispitivati i povremeno naterali zaista gadnu vrstu duha poznatog kao Bič da se pojavi u fizičkom svetu. Postoji i nešto laganog rešavanja zagonetki u toku istrage, kao što je guranje rudničkih kolica i slično, ali to ne bi trebalo da stvara previše problema onima koji su ranije igrali ove vrste igara.
Verni narativnim korenima programera zasnovanim na izboru, suočićete se sa mnogim tačkama u priči u kojima morate da odlučite kako da se nosite sa različitim ljudima, živima ili mrtvima, na koje naiđete na putu. Hoćete li kriviti ili poštedeti žive, proterati ili uzdići duhove? Sve to igra u centralnoj priči između Reda i Antee, i sve funkcioniše veoma dobro. Postoji i zdrava količina zastrašujućih slučajeva izvan zlatnog puta priče, i ovi su itekako vredni vremena da ih doživite jer se te akcione scene i delovi priče nadmeću sa visokim kvalitetom same glavne priče.
Banishers takođe ima mapu otvorenog sveta dobre veličine koju igrači mogu da istražuju, sa blagom za pronalaženje, mračnim magijskim objektima za čišćenje, kolekcionarskim predmetima za hvatanje i još mnogo toga. U igri nema izrade, ali razne biljke, predmeti i sablasni ostaci koje pokupite će pokretati različite rituale koje morate da izvodite i obezbediće nadogradnje vaše opreme. Takođe možete kupiti materijale, predmete i oružje od nekoliko likova rasutih širom sveta, ali otkrio sam da to ne moram da uradim ni jednom jer se sve što vam je potrebno može naći u velikim količinama tokom igre.
Pošto je Antea duh, ona može da vidi duhovnu stranu sveta, sposobna da pronađe tragove sablasne energije koje Red ne može da razazna. U borbi, to znači da ona nanosi više štete duhovima protiv kojih se borite, ali ima samo napade udarcima jer ne može da rukuje fizičkim oružjem. U ranoj igri, Redovi napadi su u potpunosti zasnovani na koristeće sablje i vatrene lopte sa standardnim lakim i teškim napadima, sposobnošću blokiranja zajedno sa efektivnim pariranjem zasnovanim na vremenu, i izmicanjem koji je odličan i poboljšava borbena petlja. Nisam našao previše potrebe za blokiranjem pošto je odlazak u ofanzivu generalno bila efikasna strategija zajedno sa blagovremenim izbegavanjem, ali pretpostavljam da bi to bilo prilično korisno na dva teža nivoa težine (ima ih ukupno 5, u rasponu od Priče do Veoma teško).
Malo dalje u priču, dobićete svoj prvi pištolj, musketu u skladu sa postavkom igre. Tada se borba zaista otvara i cveta, omogućavajući vam da kombinujete napade na daljinu i melee u neke veoma prijatne kombinacije. Neki neprijatelji se mogu ukloniti jednim udarcem iz pištolja, dok se drugi mogu zateturati, dajući vam priliku da sprintate prema njima i skočite u razorni teški napad. Borba me podseća na God of War igre , što je apsolutno kompliment, dajući igračima sve što im je potrebno da se osećaju moćno i sposobnim, ali ne komplikujući stvari nepotrebno.
Ne postoji velika raznolikost neprijatelja sa kojima se možete suočiti tamo u šumi, uglavnom nekoliko vrsta duhova i puno vukova. To, međutim, nimalo ne olakšava borbu, jer se neprijatelji povećavaju sa vašim poboljšanjem oružja i veština i sve vreme vode dobru borbu. Bitke sa Boss-evima su zaista za panmćenje, ne toliko zbog toga što se njihova mehanika razlikuje od obične borbe, već zbog njihovog dizajna i uticaja na priču i bola koji su ih doveli do tog mesta.
Kako napredujete kroz igru, dobićete XP i unaprediti svoj lik, otvarajući stabla veština koje se usredsređuju oko Anteinih različitih sposobnosti, koje se ovde nazivaju „Manifestacije“. Poeni veština koje dobijete podizanjem nivoa mogu se koristiti za razne veštine i poboljšanja statistika i za Reda i za Anteu, i postoji mnogo izbora i uputstava sa kojima možete ići. Ovde nema ničeg revolucionarnog, ali to je prilično robustan skup veština koje će vam dati više nego potrebne kombinacije.
Tu je i odličan set opreme koji služi i protagonistima, preko oružja i pasivnih predmeta kao što su prstenovi i broševi. Svaka kategorija opreme ima dvanaest slotova na raspolaganju. Svaka stavka se takođe može nadograditi sedam puta sa različitim kolekcionarskim predmetima koje pokupite, nagrađujući statistiku sa svakim poboljšanjem (iako je nejasno šta mnoge statistike, kao što su gnev ili upornost, doprinose likovima). Možda je relativno osnovno i donekle linearno, ali je savršeno primenjeno kako bi igračima pružilo iskustvo puno akcije koje još uvek podsećaju na RPG žanr.
Ma da da se mi vratimo na priču koja je ipak najbolji deo ove igre. Na mnogo načina, igra me podseća na The last of us, gde se veliki deo veze koju steknete sa protagonistima dešava u tihim trenucima kada hodate od mesta do mesta. Red i Antea se osećaju kao pravi par: prisećaju se, sarkastični su , svađaju se, a posle kažu da im je žao. Učenje njihovih pozadinskih priča usred preokreta naracije samo vam ih još više privlači. Veliki deo njihovog dijaloga je zvučao baš kao kako u pravim vezama bez referenci na proterivanje duhova, naravno. Pisanje je fantastično, a izvođenja glasovnih glumaca su van ovog sveta. Oni postaju ovi likovi i udahnjuju im život, čineći svaku emocionalnu scenu i tihi trenutak između njih podjednako upečatljivim. Verujete da je ljubav koju ovo dvoje osećaju jedno prema drugom stvarna, i možete osetiti njihovu borbu da izraze kako se osećaju jedno prema drugom dok njihovo putovanje postaje sve opasnije.
Banishers je prelepa igra, i iako nije na nivou današnjih igara sa Unreal Engine-om 5, što u suštini i ne mora da bude da bi se ostvarilo vizuelno pripovedanje koje ide uz vrhunsku glasovnu glumu u igri. Lica su veoma detaljna i oslikavaju emocije njihovih nastupa. Svet igre je zaista prekrasan, posebno panoramski snimci koji pokazuju prostranstvo neukroćene divljine i njene prirodne lepote, sa vrstom vertikalnosti koju volim u igrici otvorenog sveta. Jedini put kada vizuelni prikazi naiđu na probleme su osvetljenje, koje ponekad može biti pomalo mračno, i neke povremene smetnje kada se modeli igrača približe okruženju kada su u bliskim prostorima.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
