Najgore od najgorih igara

Svi znamo koliko je teško napraiti video igru. I znamo da se tržište pomenilo i da se traži sve više. Ali, šta kada je igra loša?

Igre su nekada jednostavno loše. Nesrećna realnost svakog kreativnog poduhvata da postoji verovatnoća da ne ispadne sve kako su se nadali. Ipak, između onih jednostavno loših, onih igrica uništenim mešanjem preduzeća i neuspelim pokušajima da se isproba nešto novo, ili onim koje je online igranje unazadilo, neke igre se izdvajaju. Postoji kategorija igara koje prevazilaze sferu neprijatnog i prelazi u užasno. Ovo su igre koje su toliko grozne da ih je bilo nemoguće igrati ili su toliko podbcile u odnosu na očekivanja da su razočarali skoro svakoga ko ih je uzeo u ruke. Bile su prožetetakvim  greškama da igrači nisu mogli ni da prođu kroz početnu misiju, ili su imale tako lošu priču da su izludele igrače. One najgoresu bile povučene iz prodaje!

Pa koje su to igre?

Afro Samurai 2: Revenge of Kuma Volume One

Ukoliko do sada niste čuli za Afro Samurai 2: Revenge of Kuma Volume One, niste ništa propustili. 

Igra je trajala malo više od mesec dana na Playstation Store-u, a manje od dva meseca na Steam-u. Igra je dobila zbirnu ocenu recenzije od samo 21 na Metacritic-u. Bila je prožet greškama i patila od velikog broja tehničkih problema, u rasponu od čudnog odnosa širine i visine do ponavljanih audio grešaka. I Sony i Valve nisu gubili vreme da uklone igru sa svojih platformi.  

Versus Evil, izdavač "Afro Samurai 2," priznao je da je igra u velikoj meri ispod očekivanja. U razgovoru za Comics Gaming Magazine, GM studija Steve Escalante je rekao: „Igra je propala. Nismo mogli, mirne savesti, da uradimo, tom 2 i tom 3. Tako da smo započeli proces, bio je dug proces da to shvatimo jer Sony nikada nije morao da uradi ovo na ovaj način , ali mi vraćamo sav novac."  

Retko se može videti da programer igre preuzme odgovornost za neuspelo izdanje na ovom nivou. Čak i ako se Versus Evil ne može pohvaliti za ono što je tim napravio sa "Afro Samurai 2," mnogi su kompaniji dali zasluge što je priznala svoje greške i postupila ispravno.

E.T.: The Extra-Terrestrial 

Sećate li se našeg teksta o ovoj igri?

ET: The Extra-Terrestrial iz 1982. je igra toliko loša i masovno proizvedena da se često povezuje sa kolapsom industrije video igara 1983. i potpunim preokretom sudbine za lidera industrije Atari. Adaptirajući, u najvelikodušnijoj upotrebi te reči, klasični istoimeni film Stivena Spilberga, ET je pretrpeo užurbanu produkciju da bi igra izašla na vreme za prazničnu sezonu 1982. Igrači kontrolišu ET-a dok on traži način da kontaktira svoju vanzemaljsku rasu da ga pokupi sa Zemlje, a sve to izbegavajući federalne vlasti da ga uhvate.

Iako je ET u velikoj meri nezabavni haos i papazjanija, sa stalnim zamkama i golim ekranima za napredovanje, to nije apsolutno najgora igra za Atari 2600. Do kraja 1982. godine, tržište je praktično bilo preplavljeno softverom treće strane. Programeri su dobili zakonsku dozvolu za proizvodnju igara za Atari konzole, od kojih je većina proizvedena kao jeftina zarada na bumu video igara. ET: Extra-Terrestrial dobija možda gori hajp nego što zaslužuje, ali to je Atarijev najveći neuspeh prve strane i bukvalna glavobolja za pamćenje.

Waifu Impact

Sam naziv igre bi mogao da kaže dosta.

Waifu u naslovu obećava da sigurno niko ne može da uđe u ovu igru očekujući da će biti dobra. Mada, možda je kao Genshin Impact... ali nije. Naravno, postoji demografija i publika za waifu sadržaj na mreži, ali sigurno je da nema gejmera koji je napustio ovu igru misleći da su upravo igrali remek-delo. Opšte je žaljenje za odvojeno vreme za igranje ove igre.

Waifu Impact je dobio samo 15% na Metacritic-u, a Gaming Age je recimo napisao da je „loš, pokvaren je i dosadan, i nema nikakvog razloga da se to igra.”

Shaq Fu

NBA superzvezda Šakil O'Nil na vrhuncu karijere kada je igrao za Orlando Magic, pre nego što je glumio u Kazaam ili Steel, slavni centar je bio glavni u borbenoj igri Shak Fu iz 1994. godine. Objavljena za Super Nintendo i Sega Genesis, sa portovima za Game Boy i Game Gear, u igri je Šak posetio dođo u Japanu, da bi bio teleportovan u Drugi svet gde se suočava sa zlokobnom mumijom Set Ra. Dok se Šeki suočava sa sve ozbiljnijim neprijateljima da bi se vratio kući, on ne savladava svoje protivnike svojim košarkaškim veštinama, već pesnicama.

Shaq Fu ima očigledno smešnu premisu i protagoniste, iako nekako nije čudniji od njegovog savremenog platformera sa pomeranjem sa strane Michael Jordan: Chaos in the Windy City, takođe objavljenog 1994. Postoje daleko gore borbene igre objavljene otprilike u isto vreme, uključujući Dangerous Streets iz 1993., Kasumi Ninja iz 1994. i Way of the Warrior iz 1994. godine. Postoji mnogo igara koje pokušavaju da zarade na uspehu Street Fighter i Mortal Kombat, a Shaq Fu svakako nije na dnu ove liste. Samo ima najzanimljiviju novinu koja ga ističe.

The Letter

The Letter je horor igra iz prvog lica, inspirisana Slendermen, ali tu se sličnosti završavaju.

Bilo je vrlo malo vremena i pažnje uloženo u ovu igru, bez menija sa opcijama ili načina da se promene čudno odabrane obrnute kontrole kamere. Pošto u igri nema neprijatelja, nema pretnje ili opasnosti, što termin horor preživljavanja čini ništavnim i naravno nevažećim. Svi su se pitali zašto ova igra postoji osim da unovči trend tog  vremena sa igrom niskog kvaliteta.

The Letter je postigao samo 14% na Metacritic dok se pisalo da ovo nije video igra veće pokušaj jednog čoveka da eksploatiše neupućene potrošače.

Rogue Warrior

2009. godine su svi bili pod uticajem uspeha Modern Warfare 2.

Šta bi tada bilo bolje nego odlična third person  vojna stelt igra? Rogue Warrior nije bila ta igra! Rogue Warrior prati ne baš omiljenog lika po imenu Ričard Marčinko u  njegovoj zmišljenoj misiji u Severnoj Koreji. On želi da osveti pale drugove i zaustavi rakete ili nešto slično tome. Zvuči dobro ali--- Kontrole igre su bile pokvarene, scenario je bio  jadan i prožet nepotrebnim vulgarnostima, a uključivao je čudnu izvedbu glumca Mikija Rurka u ulozi Marčinka.

Igra je bila univerzalno loše ocenjena.

Superman 64

Adaptacija Superman: The Animated Series, u kojoj se pojavljuje nekoliko glumaca iz hvaljene serije koji ponavljaju svoje uloge, Superman: The New Superman Adventures iz 1999.,poznatiji kao Supermen 64, je neublažen haos. Nakon što je kidnapovao Supermenove prijatelje, Leks Lutor prisiljava Čoveka od čelika da dovrši izazove u virtuelnoj verziji Metropolisa, često podrazumevajući da Poslednji sin sa Kriptona leti kroz set prstenova sa ograničenim vremenom predstavljenim nekim od najgorih vizuelnih prikaza na Nintendo-u. 64. Kako Supermen napreduje, on se suočava sa svojim najvećim neprijateljima, uključujući Brainiac, Metallo i Darkseid.

Mnogo nepravednih kritika usredsređenih na Supermena 64 vrti se oko ranih nivoa navigacije prstenom, koje su postale još morbidnije zabavnije zbog Lutorovog insistiranja da ih naziva lavirintima. Postoje nivoi u Supermanu 64 koji na kraju omogućavaju igračima da se bore protiv loših momaka i koriste široku lepezu supermoći superheroja. Oni samo moraju da izdrže talas nivoa koji ih primorava da završe besmislene izazove koji su još više nemogući zbog zaista užasnih kontrola. Postoje iskustva igranja izvan prstenova koja su znatno bolja od ranih nivoa, ali zapravo ne vredi da prolazite kroz ovu lošu igru.

50 Cent: Bulletproof

Vi kao igrač možete da kontrolišete legendarnog 50 Cent u ovoj igri ali...

Sa velikom i rečitom razmetljivošću, 50 Cent  barata izuzetno dosadnim oružjem. Sigurno je da je Bulletproof inspirisan naslovima poput Max Paine i drugim akcionim naslovima kao što je Dead to Rights. Da su samo podesili način igre da bude napola pristojan, ne bi bili tako kritikovani. Nažalost za one koji su ga kupili za Xbox i PS2 bilo je to bacanje para.

Big Rigs: Over the Road Racing

Cilj igre je da vozite svoj polu-kamion do cilja i pobedite svog protivnika brzinom.

Programeri nisu uložili mnogo truda u igru jer ima malo fizike i detekcije sudara, što vam omogućava da pređete celu mapu uključujući vožnju uz brda i planine. Ako želite da pronađete igru samo da biste videli primer kako ne treba da pravite igru, možete je pronaći na sajtovima kao što je na primer  My Abandonware.

Big Rigs: Over the Road Racing je postigao samo 8% na Metacritic-u, što je čini najniže ocenjenom igrom svih vremena, a kritičari su je nazvali najgorom video igrom koja je ikada ugledala svetlost dana.

Leisure Suit Larry: Box Office Bust

Osamdesete su imale igre nabijene seksom.

Kako su programeri trećih strana počeli da kreiraju naslove za Atari konzole 80-ih, to je dovelo do brojnih igara sa seksualno nabijenim sadržajem, uključujući ozloglašenu Custer's Revenge. Jedna franšiza koja je iznenađujuće trajala izvan Atari generacija bila je Leisure Suit Larry. Igra je pratila istoimenog plejboja dok traži vezu sa lepim ženama. Dok je cela serija mizogeno delo sa šalama koje su bile podjednako smešne koliko i grube 1987. kada je serija počela, najniža tačka franšize je Leisure Suit Larry: Bok Office Bust iz 2009. za PlayStation 3 i Xbox 360.

Igrica prati  Larry Lovage dok počinje da radi u studiju za filmove za odrasle uvlasništvu njegovog ujaka dok pokušava da unapredi porodični posao. Mrtav po dolasku sa nezgrapnim kontrolama, nenamerno smešnim okruženjem otvorenog sveta, neinspiritivnim mini igrama i najgrubljim pokušajima humora u industriji koji često prelaze u otvoreni seksizam i homofobiju,  Box Office Bust je katastrofa od igre.

Ovo je po mnogima najgore od najgoreg kada je Lari u pitanju!

Da li smo neku igru zaboravili?