Pobeda ili poraz?
Preterani ili regularan hajp?
Igra za igranje ili samo za zaradu?
Sigurni hit ili neočekivano loša igra?
Ako postoji jedna stvar koju su ljubitelji igara naučili tokom godina, to je da ponekada može biti nemoguće odrediti šta će biti uspešno, a šta neće. Očekivani promašaji postanu veliki hitovi. Drugi put se čini da ništa nije moglo da spase određenu igru ili konzolu od teškog pada. Ali za svaki previđeni dragulj ili precenjeni pogodak, postoji igra koja se jednostavno nije prodala dovoljno da ispuni očekivanja. I nažalost, u tim slučajevima neko mora da snosi odgovornost i plati cenu. Programerima može biti posebno teško da se oporave nakon loših brojki igre. Neuspeh jedne igre može dovesti do nedostatka finansiranja ili entuzijazma za projekat koji treba da usledi. Bilo je čak i trenutaka kada je igra propala tako spektakularno da je to značilo kraj razvojne kuće koja ju je napravila.
Da li ste nekada pokušali da se setite svih takvih igara?
Daikatana – Ion Storm
I posle 23 godine, Daikatana i dalje ostaje jedna od najzloglasnijih padova za video igrice u istoriji. Bio je zarobljen u problemima tokom proizvodnje, uglavnom zahvaljujući timu bez kormilara koji je već radio na nekoliko drugih projekata, uključujući Deus Ex. Jedna užasna marketinška kampanja kasnije i Daikatanina sudbina je zapečaćena.
Ion Storm je pretrpeo kritičan udarac koji je doveo do spore 4-godišnje smrti dok su se borili da prežive sa Deus Ex: Invisible War i Thief: Deadli Shadows.
To nije bilo dovoljno da preokrene njihovu sudbinu.
Vampire: The Masquerade – Bloodlines – Troika Games
“Vampire: The Masquerade – Bloodlines” je daleko od toga da je loša igra. Zaslužio je bolje, kao i programer koji ga je napravio, Troika Games.
“Bloodlines” je bila ambiciozna igra, ali je nažalost objavljena u nedovršena. Još gore, zbog rezova u Troiki, preostalo osoblje nije bilo u stanju da popravi sve probleme u igri. Dodatni autogol je što je “Bloodlines” izašao tačno istog dana kada i “Half-Life 2,” i uz jako malo marketinga.
Glavni pisac Brian Mitsoda je u jednom intevjuu izjavio: „Izbačen je na tržište u najgorem mogućem trenutku — većina ljudi nije ni znala da smo u radnjama. I fanovi i programeri Troike uvek će se pitati kakva je igra mogla da izgleda sa još šest meseci rada.
Nakon velikog neuspeha “Bloodlines”, ” Troika Games nije mogao da obezbedi sredstva za dalje projekte. Programer je zauvek zatvorio svoja vrata vrlo brzo nakon izlaska igre. Međutim, igra je postala kultni klasik. Nova vampirska franšiza navodno treba da ustane iz mrtvih u obliku predstojećeg nastavka, za koji se čini da je zaglavljen u paklu razvoja.
The Lord of the Rings: Gollum – Daedalic Entertainment
Ko nije čuo za Lord of the rings?
Gospodar prstenova je toliko voljena franšiza da je stigla u skoro svaki oblik medija. Tu su originalni romani, veoma uspešne filmske adaptacije i mnoštvo uspešnih video igara poput “Shadow of Mordor,” “Battle for Middle-Earth,” i “The Lord of the Rings Online.
Zbog toga je fanove još više razočaralo kada je “The Lord of the Rings: Gollum” je pušten u prodajuu lošem stanju.
Fokusirajući se na svačijeg omiljenog iskvarenog hobita, bio je pozicioniran da pokaže igračima novu stranu ikoničnog lika drugačije nego što su fanovi ikada ranije videli. Lik je čudan izbor za praćenje tokom cele igre, ali to je najmanji problem u igri. Nakon puštanja, “Gollum” igre, kritičari su ga osudili zbog mnoštva grešaka, pucanja i tehničkih problema. Čak i kada igra radi, stelt akcija jednostavno nije baš zabavna i priča se bori da zadrži čak i posvećene fanove franšize. Problemi su bili toliko ozbiljni da su programeri iz Daedelic Entertainment objavili javno izvinjenje za stanje igre pri lansiranju. Igra je propala, a ubrzo nakon lansiranja, Poligon je izvestio da će Daedelic Entertainment prestati da razvija sopstvene igre i da će se vratiti isključivo izdavanju.
Kingdoms of Amalur: Reckoning – 38 Studios
Igra koja je zatvorila studio!
RPG “Kingdoms of Amalur: Reckoning” bila je jedina igra koju je objavio nesrećni 38 Studios. Tokom razvoja naslova, proizvodnja je finansirana kroz investiciju države Rhode Island, bez ikakve šale. Iako se igra relativno dobro prodavala, to nije bilo ni približno dovoljno da pokrije troškove igre. Kako je guverner state of Rhode Island, Lincoln Chafee izjavio, igra je na kraju izgubila desetine miliona dolara.
38 Studios je objavio da je bankrotirao i da je otpustio svoje osoblje ubrzo nakon objavljivanja igre. Kao da ovo nije bilo dovoljno loše, pokrenuta je federalna istraga 2016. zbog optužbi za prevaru. Sugerisano je da su agencija i banka koja je 38 Studios pozajmila novac za njen sledeći projekat namerno prevarila i uskratila za novac investitora, što je dovelo do njegovog raspuštanja.
THQ Nordic je na kraju kupio prava na imovinu i izdao remaster originalne igre pod inventivnim naslovom „Kingdoms of Amalur: Re-Reckoning,” koji je takođe dobio veoma pomešane kritike.
SimCity – Maxis Emeryville
“SimCity” je klasična franšiza koja omogućava igračima da izgrade sopstveni grad, a zatim ga polako proširuju i poboljšavaju dok ne postane velika metropola.
Serija je sartovala 1989. godine i imala je više nastavaka, a zatim konačno potpuno ponovno pokretanje 2013. Razvijen od strane Maxis Emeryville, primarnog studija koji pripada originalnim kreatorima serije, ponovno pokretanje je imalo za cilj da pruži bolji vizuelni prikaz nego što je serijal ranije to mogao samo da igru učini pristupačnijom za novajlije i dodaje više opcija za iskusne fanove. Uprkos tome što se prvenstveno radi o solo igračkom iskustvu, EA je insistirala da programeri programiraju igru tako da zahtevaju od igrača da uvek budu onlajn dok igraju “SimCity.”
Odluka je razbesnela neke obožavaoce, ali problem se uveliko pogoršao kada je igra pokrenuta, a problemi sa serverom su bili veliki. Zbog toga je igračima bilo teško da uopšte uđu u igru. Kada bi to i uspeli, često su bili isključeni. Igrači su na kraju masovno napuštali igru.
Katastrofalno lansiranje pokazalo se fatalnim za igru, a da ne spominjemo Maxis Emeryville u celini. Početkom 2015. godine, EA je otkrila Poligonu da je zatvorila studio, premeštajući svoje zaposlene na druge pozicije u kompaniji.
Tomb Raider: The Angel of Darkness – Core Design
Nikada se neće konkretno utvrditi koliki je uticaj imao “Tomb Raider” na industriju video igara. Prvi naslov je bio veliki uspeh i garantovao je da će studio koji stoji iza njega, Core Design, imati mnogo nastavaka na kojima će raditi.
Izdavač Eidos Interactive je na kraju želeo da programeri učine igru višegodišnjom franšizom. Da bi ovo postalo stvarnost, Core Design je podelio svoje programere u dve grupe, pri čemu jedan tim stalno radio na novoj “Tomb Raider” igri. Ovaj put je na kraju doveo Core Design do razvoja “Tomb Raider: The Angel of Darkness,” što je bio kraj studija u potpunosti. Izdata 2003. godine, igra je bila skoro univerzalni neuspeh kod kritike. Kritikovala se zbog povećanog naglaska na prikrivenoj igrici, loše implementiranih kontrola, čestih padova kadrova i loše veštačke inteligencije. Negativi su se pokazali dovoljnim da zasene njegove pozitivnije primljene elemente, kao što su mračnija priča i narativ više vođen karakterima koji je isporučila solidna nova ekipa glasovnih glumaca.
Neuspeh igre, koji je Core pripisao Eidos-u koji je primorao tim da izbaci nedovršenu igru kako bi se ispoštovao raspored, doveo je do toga da je Eidos Interactive oduzeo IP od Core Design i dao ga Cristal Dinamics. Članovi Core tima su ubrzo nakon toga otišli da naprave sopstveni studio. U međuvremenu, ostatak imovine kompanije je apsorbovao drugi izdavač, čime je praktično okončan Core Design kakav su ga igrači poznavali.
Bio je to tužan kraj za studio koji stoji iza jedne od najuticajnijih franšiza video igara ikada, ali serija je nastavila da postiže dalji uspeh pod novim krovom.
Mario & Luigi: Bowser’s Inside Story + Bowser Jr.’s Journey – Alpha Dream
Neko bi pomislio da je sve što ima nekako uključenog Super maria osuđeno na uspeh. I pogrešio bi!
Nekoliko igara simpatičnog brke su potpuno propale, sa čudnim izlascima na Philips CD-i i 64DD. “Bowser’s Inside Story” je za 3DS bio jedan veliki promašaj i skoro je doveo do prekida rada studio koji ga je napravio. Alpha Dream je ime koje fanovi Nintenda verovatno prepoznaju, pošto je studio razvio “Mario & Luigi” spin-off serijal, kao i pregršt strašno simpatičnih “Hamtaro” igrica.
Počinje sa “Mariom & Luigi: Superstar Saga,” i ova pod-franšiza je pratila braću kroz šarene RPG avanture, nudeći osvežavajući predah od osnovne serije. “Superstar Saga” je bio veliki hit, ali kasniji deo u istoj seriji bio je prelomna tačka za Alpha Dream. “Mario & Luigi: Bowser’s Inside Story” često se ističe kao najbolja igra u “Mario & Luigi” seriji, pa je Nintendo odlučio da proslavi desetu godišnjicu naslova izdavanjem rimejka. Nažalost, igra, “Mario & Luigi: Bowser’s Inside Story + Bowser Jr.’s Journey je objavljen na Nintendo 3DS ručnom uređaju, skoro dve godine nakon životnog ciklusa Nintendo Switch konzole.
Kritika ga voli ali ovaj je na kraju bio jedan od najgore prodavanihnaslova u celoj mario franšizi. Alpha Dream je pokušavao da se povrati bar godinu dana pre nego što je prestao da radi, a njihov poslednji naslov je “Mario & Sonic at the Olympic Games Tokyo 2020.”
L.A. Noire – Team Bondi
Voleli to je mrzeli, LA Noire je bila prilično kul detektivska igra koja je napravila mnogo napretka ne samo u pripovedanju priča, već i u realizmu animacija lica likova. Bila je odlično primljena i odlično prodata, što je sve što je usledilo činilo mnogo zbunjujućim.
Tim Bondi je tražio kupca 2011. nakon što je otkriveno da duguje preko milion dolara poveriocima, od čega je većina iznosa bilo od neisplaćenih plata i bonusa za preko 30 članova osoblja. Koliko god izgledalo nedokučivo, poslužilo je kao lekcija o tome koliko izgled može da prevari.
Epic Mickey 2 – Junction Point Studios
The “Epic Mickey” franšiza je bila zanimljiva i neobična po tome što je bila mračniji osvrt na Diznijev univerzum iz uma “Deus Ex” kreatora Warren Spector. Samo to je bilo toliko čudno uparivanje da je pristojan broj ljudi kupio prvu igru. Međutim, interesovanje je izgleda izbledelo do trenutka kada je stigao nastavak.
Epic Mickey 2 je bio sumorni neuspeh, sa izrazito pomešanim recenzijama i slabom prodajom koja se nije ni približila uspehu prvog dela. Zbog lođe prodaje, Disney je navodno dao zaposlenima u programeru Junction Point dva meseca odmora. Ubrzo nakon toga, potvrđeno je da je Disney odlučio da u potpunosti zatvori Junction Point Studios. U nedoumici postscripta, čini se da je zatvaranje Junction Point i neuspeh franšize Epic Mickey takođe stavilo tačku na planove za dva spin-off-a. Jedna je bila pod nazivom “Epic Disney Racers”,” koji bi doneo gomilu Diznijevih likova kako se bore u trkačkoj igrici u stilu “Mario Kart”. Druga je bila igra u stilu “Epic Mickey” u kojoj bi glumio Paja Patak.
Blur – Bizarre Creations
Igra koju je razvio Bizarre Creations a objavio Activision, “Blur” bila je trkačka igra sa realističnom grafikom i igrom u arkadnom stilu. Izgledala je kao dete “Forze” i “Mario Kart,” i samim timsiguran pogodak. “Blur” je dobio prilično dobre kritike, ali je prodaja pala znatno ispod onoga čemu se Activision nadao. Nakon razočaravajućih brojeva prodatih kopija igre, Activision je poslao radnike Bizarre Creations na privremeno odsustvo dok je izdavač navodno pokušavao da pronađe kupca za programera. Nažalost, studio je na kraju zatvoren.
Zatvaranje Bizarre Creations je takođe dovelo do otkazivanja prilično sjajnog “Blur” nastavka, koji bi uključio novu vremensku mehaniku i pojačanja. Nekoliko meseci nakon zatvaranja Bizarre Creations, neki od bivših šefova studija bili su veoma iskreni u vezi sa svojim sporovima sa Activision-om. U delu objavljenom u Edge, otkriveno je da se izdavač mešao u skoro svaki aspekt proizvodnje. Bivši generalni direktor Bizarre Creations, Martyn Crudely, rekao je da je ovo partnerstvo sa Activision-om negativno uticalo na moral tima, što je zauzvrat dovelo do lošijeg finalnog proizvoda.
Def Jam Rapstar – 4mm Games
“Def Jam Rapstar” je bio zanimljiv naslov jer je kombinovao aspekte karaoka i ritam igara u jedan mali paket. Takođe je uspeo da dobije pozitivne kritike , a ni prodaja igre nije bila tako loša. Pa šta se onda desilo pa je na spisku?
Pa, nažalost za kompaniju koja je napravila igru koja sadrži desetine popularnih pesama, programer 4mm Games nije pravilno obezbedio prava na navedene pesme. To je dovelo do toga da EMI podnese tužbu koja je iznosila oko 8,1 milion dolara. Ovo pitanje je dodatno zakomplikovala činjenica da je nekoliko pesama imalo uzorke i gostujuće numere drugih izvođača, što je dovelo do još veće pravne zavrzlame. U jeku tužbe doneta je odluka da se otpuste zaposleni u kompaniji 4mm kako bi mogli da pronađu druge projekte.
Osnivač 4mm Jamie King sumirao je prerano okončanje svog studija rekavši: „Nemamo novih sredstava i očigledno moramo sve da rzavršimo sa ‘Rapstarom.’ A mi takođe moramo da jedemo.”
Guitar Hero – Red Octane
Red Octane je još jedna nesrećna žrtva matične kompanije i neispunjenih snova. Nakon što ga je kupio Activision, doneta je odluka da se kapitalizuje početni uspeh franšize preplavljivanjem tržišta sledećim naslovima Guitar Hero. Zamor od franšize nastao je šokantnom brzinom, a sa rastućom konkurencijom od strane Rock band, nekada veliki Guitar Hero našao se u opasnosti. Nedostatak crossover podrške za periferne uređaje nije mnogo pomogao u doba kada su se dva kralja takmičila za istu krunu, a neko je morao da ode.
Activision je odbacio Red Octane 2010. godine, dok je Rock Band nastavio do 2017. sa VR izdanjem.
APB – Realtime Worlds
“APB” je bio ambiciozan MMO u “GTA” stilu koji je prethodio “Grand Theft Auto Online.” Igra je bila u proizvodnji oko pet godina i navodno je koštala preko 100 miliona dolara. Drugim rečima, moralo je da bude ogromni uspeh ili je programer Realtime Worlds čekala velika nevolja. Nakon niza kašnjenja, igra je puštena uz osrednje kritike.
Međutim, “APB” takođe je bio predmet kontroverze oko embarga na recenziju koji je sproveo Realtime Worlds. U potezu koji je istovremeno bio žestoko kritikovan, Realtime je zamolio kritičare da sačekaju nedelju dana nakon izlaska igre da objave svoje recenzije. Na kraju, jednostavno se nije prodalo dovoljno komada da nadoknadi novac uložen u njega. Manje od šest nedelja nakon izlaska igre, programer je podneo zahtev za bankrot i otpustio većinu svojih zaposlenih.
Manje od tri meseca nakon objavljivanja “All Points Bulletin,” Realtime Worlds je objavio da će serveri igre biti ugašeni i da će ukinuti podršku za igru. Srećom po fanove, GamersFirst je na kraju spasio i ponovo pokrenuo igru kao “APB: Reloaded.”
Ghostbusters – FireForge Games
Video igre i filmovi i serije je spona koja je uvek bila interesantna. Od “Bill & Ted’s Excellent Adventure” licence za filmove su pokušavale da iskoriste svoju popularnost. Iako su neki naslovi zaista bili sjajni, ispostavilo se da su mnogi jeftino unovčani, a praksa da se sve uvezuje nije tako popularna kao što je nekada bila. Mada, pokušava se sada ali obrnutim redom sa gomilom filmova i serija koji su napravljeni na osnovu igara.
Dakle, ova stara praksa je dovela do objavljivanja vezane igre 2016. “Ghostbusters”. Nažalost, izdanje igre je takođe na kraju pružilo odličan podsetnik zašto je ova praksa uvezivanja u velikoj meri zapostavljena. FireForge Games je napravio “Ghostbusters” kso co.op odozgo nadole koji zamenjuje protagoniste filma uglavnom novim likovima što je svakako čudan potez za povezivanje filma. Ova igra se smatra najgorom igrom objavljenom pod “Ghostbusters” brendom zbog svoje neinspirativneigre, dosadnih boss-ova i potpunog nedostatka humora po kojem je franšiza poznata. Metacritic ju je kasnije nazvao najgorom igrom u 2016.
Manje od nedelju dana nakon objavljivanja, FireForge Games je proglasio bankrot.
Showdown: Legends of Wrestling – Acclaim Studios Austin
The “Legends of Wrestling” serija se borila da nađe dovoljno obožavalaca i kupaca kod ljubitelja profesionalnog rvanja, ali nijedna od njene tri igre nije bila tako velika katastrofa kao “Showdown: Legends of Wrestling” iz 2004. godine.
Razvijena od strane Acclaim Studios Austin, igra se može pohvaliti impresivnim spiskom rvača koji uključuje legende kao što su The Ultimate Warrior i Randy Savage. Spisak zvezda nije mnogo pomogao igri koja je bila kritikovana odmah po objavljivanju. loše kritike su navodila nezgrapne kontrole zbog kojih se kretanje po ringu čini užasnim, mnoštvo grešaka, tehničke probleme poput čestih rušenja i lakih zaključavanja, neuredna veštačka inteligencija i sistem komentara koji se ponavlja kao dokaz da je ova igra bila neuspešna.
Ovi tehnički problemi, zajedno sa fizičkom knjižicom kojoj su nedostajali delovi i reklamnim komentarom Jerry Lawler-a koji je izostavljen iz konačnog proizvoda, učinili su da igra bude bačen novac.
Acclaim Studios Austin se zatvorio ubrzo nakon izlaska igre, otkazujući još dva projekta u radu. “Showdown: Legends of Wrestling” bila je i poslednja igra koju je u Severnoj Americi objavila matična kompanija Acclaim Entertainment, koja je proglasila bankrot i zatvorila se iste godine.
Medal Of Honor: Warfighter – Danger Close Games
Pre Call od Duty bo je Medal of Honor!
Medal Of Honor je utrla put za Call Of Dutz i to je jednostavno tako. Međutim, serija je brzo izgubila na snazi kada je njen glavni konkurent izašao 2003. godine, dovodeći je u veoma težak položaj. Warfighter je trebalo da bude hrabar novi ulazak u seriju, ali negativne kritike i loša prodaja umanjili su svaku nadu u oporavak franšize.
EA je odlučila da usmeri svoj fokus na izuzetno popularnu seriju igara Battlefield, stavljajući Medal Of Honor na led. Istovremeno, studio je tiho zatvorio programera Danger Close Games i prekinuo njihovo postojanje.
Mass Effect: Andromeda – BioWare Montreal
Neko vreme, sve je izgledalo idealno ako ste direktno posmatrali BioWare i bili oduševljeni zbog njihove čiste veličanstvenosti kao premijernog programera igara. Onda su stvari počele da se menjaju. Programer je završio Mass Effect trilogiju svojim trećim i poslednjim delom, što su mnogi fanovi okarakterisali kao razočarenje u poređenju sa skoro savršenim drugim delom. Zatim je došao Mass Effect: Andromeda. Po svemu sudeći, rukovanje njegovom proizvodnjom bilo je užasno. BioWare je previše obećavao i nedovoljno pružao, od obima do igre i grafičke vernosti. na kraju je igra jednostavno izgledala i delovala previše zastarelo.
Nedostatak komunikacije između studijskih ogranaka doveo je do toga da je BioWare Montreal apsorbovan u Motive Studios, dok je BioWare Edmonton počeo da radi na loše primljenoj Anthem.
Da li sam nekoga zaboravila?