Ko se seća svih Diablo naslova, zna da je bilo moguće vratiti se u ranije delove igre i bukvalno gledati kako nekada prejake karakondžule maltene umiru same od sebe kad pokušaju da vas udare. Dobra taktika da se malo osvetite nekome ko vas je nekada mrcvario. Već u betama smo videli da to ovde baš i neće biti slučaj – prilagođavanje nivoa protivnika igračima (tzv. level scaling) postoji. Biće moguće za koji nivo prebaciti region tokom kampanje, ali cilj razvojnog tima je da protivnici tokom cele igre budu izazovni.
Ključna stvar su world tieri (dva smo videli, planirana su četiri). Prvi je bukvalno story mode, dizajniran da se uživa u priči, možda pogine par puta u slučaju nestanka koncentracije i to je to. Dvojka je ono što će većina vetarana želeti i morati da odigra pre viših težina. Tu pojedina čudovišta zapravo mogu da predstavljaju problem. Treći tier se otključava tek nakon prelaska cele priče i jednog lvl 50 dungeona. Igrači koji tada odluče da ostanu na WT2, neće više videti protivnike jače od 50og nivoa, pa će i loot i izazov ostati na niskom nivou. Oni koji su dovoljno hrabri kreću u novu seriju izazova i nagrada, a zatim idu još više kada pređu na WT4.
Kooperativni deo Diabla je često i najzabavniji. Scale-ovanje i ovde postoji, kako bi svim igračima u grupi bilo podjednako zabavno, ali na neke stvari je potrebno obratiti posebnu pažnju. Ako su svi igrači na istoj tački prolaska kroz quest-ove, svi će napredovati u priči i dobijati XP shodno tom napretku. Ako je vođa ekipe nekoliko misija ispred ostalih (kojima te misije nisu otključane), samo on će napredovati. Pošto to često nije slučaj, jer nije uvek lako skupiti ekipu u isto vreme, a mnogima se ne čeka ta prilika, preporuka je da host bude igrač sa najmanje pređenih quest-ova. Isto važi i ako hoćete da power-levelujete nekoga.
Kada se pređe kampanja, moraju da postoje razlozi da ostanemo vezani za igru. Deo endgame jesu upravo world tieri 3 i 4 i mnoge dodatne aktivnosti koje će se u njima dešavati. Dungeoni koje smo recimo prešli u WT2 će moći da budu teži ne samo zbog nivoa, već i zbog dodatnih izmena, svojevrsnih perkova. Najavljen je i PvP deo koji je specijalno dizajniran za one koji uživaju u tome da dokažu da su jači od ostalih igrača u direktnom duelu, a da za to budu i nagrađeni.
Diablo III je imao koncept seasons journeya koji je motivisao igrače da povremeno naprave novog lika i sa njim protrče kampanju, a zatim se igraju sa raznim čelendžima. Slično će biti i u Diablu IV, ali sa manje fokusa na kampanji.
Nekih mesec i kusur dana nakon izlaska igre (sredinom jula – što ostavlja dovoljno vremena igračima da izgustiraju glavnu priču do kraja), počeće prva sezona. Plan je da ih bude četiri godišnje (dakle, na svaka tri meseca) i da ne budu prave ekspanzije (a očekuje se da će ekspanzija biti), ali da imaju sopstvenu centralizovanu priču, sa zasebnim likovima i radnjom. Plan je takođe da svaka sezona uvede i neke nove mehanike u samu igru, makar na nivou novih načina da se postojeći likovi unaprede na nove načine. Vrlo je moguće da će te mehanike biti samo sezonske i da će se retko ponavljati u budućim sezonama.
Kao i u svakoj igri u kojoj sezone postoje, to će nas nešto koštati. Nagrade koje će se osvajati tokom sezone mogu biti besplatne (27 tiera), ali će većina (63 tiera) biti zaključana iza sezonske cene od oko 10 evra. Kome ni to nije dovoljno, može da se otvori za 25 jedinica konvertibilne valute i krene od plaćenog tiera 21. Plaćene nagrade bi trebalo da bude kozmetičke prirode (ekskluzivni izgled oklopa, mounta odeće i slično), bez uticaja na nivo moći igrača.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
