Čak ni u vidu recenzenta, nisam uspeo da dođem do prilike da igru odigram. Prvobitna Switch verzija je nekako zaobišla našu redakciju, dok mi je Windows izdanje proletelo ispod radara. A kada sam konačno došao do svoje kopije ovog nesvakidašnjeg JRPG-a, dobar deo čarolije kojom me je privlačila, kao da je nestao čekanjem.
No bez obzira na nesumnjivo lošu sreću kada je ovaj serijal u pitanju, moram da priznam da ga istinski obožavam. Okasnelo ali postepeno uključivanje u prvi deo kao i u nastavak koji je pred nama, iznova je rasplamsalo žar kojim sam igru nekada željno iščekivao a kojim ću je sada i vama srdačno preporučiti.
Kada posmatram mane ovog nastavka, na pamet mi pada samo jedna stvar. Stoga, krenuo bih da nabrajam vrline, a tu jednu zamerku bih ostavio za sam kraj ovog teksta.
Kao i njegov prethodnik, Octopath Traveler II je JRPG je u takozvanom „2.5D“ izvođenju. Ovo prvenstveno podrazumeva kombinovanje retro grafike sa modernim okruženjem. Konkretno ovde imamo situaciju gde su karakteri i objekti u okruženju predstavljeni u vidu jednostavnih „sprajtova“ krupnih piksela, gotovo na nivou osmobitne generacije konzola. Ali su zato osvetljenje i ostali specijalni efekti na nivou najmodernijih igara.
Na ovaj način, Octopath Traveler je uspeo da zgrabi donekle već poznat vizuelni stil, ali ga izbrusi u toj meri da kada danas pogledam neku igru ovog tipa, na pamet mi prvo pada upravo ovaj serijal. A ukoliko se pitate koliko primamljivo može izgledati igra koju krasi ovakva grafika, dovoljno je da bacite pogled na nekoliko slika iz igre i siguran sam da ćete biti prijatno iznenađeni.
Ali osim grafike, za mene najsnažniji emotivni adut ovog i prethodnog naslova jeste muzika. Dok je original krasilo oko devedeset numera, dvojka sada broji preko stotinu i trideset pesama koje će vas pratiti na vašoj avanturi.
Lagao bih kada bih rekao da sam celokupan album originala preslušao manje od dvadesetinu puta i u svakom od njih podjednako uživao. Za mene, muzika prve igre je jedno nesvakidašnje remek-delo i vrlo moguće jedno od pet najboljih muzičkih ostvarenja u nekoj video igri kom sam imao zadovoljstvo da posvedočim. Basnoslovno kvalitetna, emotivna i snažna muzička kolekcija koju ću slušati i u godinama koje dolaze.
Sa druge strane (iste kasete, heh), Octopath Traveler II donosi podjednako kvalitetnu muzičku podlogu. Ali ako bih morao da ukažem na jasne razlike u odnosu na original, rekao bih da nastavak krase više opuštajuće melodije. Možda je „lagano“ prava reč koja najbolje opisuje ovu sjajnu kolekciju vrhunskih kompozicija, tako da će vam se za uvo sigurno malo teže nakačiti neke prepoznatljive teme, što muzici originala nije bio nikakav problem.
Maltene rame uz rame sa prva dva kvaliteta, stoji kompletan narativ. Možda nije u pitanju štivo koje bi se prelepo prenelo na filmsko platno, ali u službi jedne video igre, ovo je kolekcija sjajnih priča. Kako na raspolaganju imate osam karaktera koji se u svetu pronalaze i udružuju snage, svaki od njih ima svoju posebnu priču koju pratite kroz njima posvećena poglavlja.
Najlepše od svega, svaka od ovih priča sa sobom nosi jedinstven duh i izuzetno se razlikuje od ostalih, kako po tempu i intenzitetu, tako i kompleksnosti. Ukratko, bez obzira koliko ste probirljivi kada su priče u japanskim RPG igrama u pitanju, gotovo da nema šanse da vam se bar jedna od predloženih osam neće izuzetno dopasti.
Lično bih jedino zamerio što igra na ovom polju ne ide korak dalje kako bi dala više tačaka podudaranja između ovih priča. Hoću reći, igra ne gradi snažniju sponu između svojih karaktera koji suštinski i nemaju mnogo razloga da udruže snage na potpuno različitim pustolovinama. Ali ovo istovremeno može ostati i prostor za napredak u potencijalnom nastavku serijala.
Ukoliko ste igrali Bravely Default, jednu od najboljih JRPG igara svih vremena (ko kaže da sam subjektivan?), Octopath Traveler će vas dočekati sa nekolicinom sličnih sistema. Nalik Bravely igrama, ovde u borbama koristite strategiju čekanja. Drugim rečima, za svaki potez u kom ne upotrebite „boost“ poen, jedan ćete dobiti za kasnije korišćenje.
Ovi poeni služe kao ojačanje napada pri narednom potezu. Koristeći sakupljene poene, možete napadati više puta u jednom krugu ili pojačavati dejstvo specijalnih napada. I dok Bravely Default ovu mehaniku proteže duž celog borbenog sistema, gde skupljene poene možete iskoristiti za bilo koju akciju, Octopath Traveler usko fokusira sistem na svega nekoliko akcija a sve u cilju slamanja protivničkog garda.
Naime, svaki protivnik ima nekolicinu slabosti kao i štit koji je aktivan sve dok uspešno ne eksploatišete neke od pomenutih slabih tačaka. Nakon što probijete štit, protivnik postaje daleko ranjiviji na vaše napade i gubi mogućnost da reaguje u narednom krugu. Kombinacija poteza u pravom trenutku, znače razliku između života i „game over“ ekrana.
Svaki od karaktera poseduje set unikatnih veština kao i dve sposobnosti koje može da koristi u istraživanju. Ove sposobnosti se razlikuju u zavisnosti od toga da li je trenutno dan ili noć, a variraju od džeparenja NPC karaktera, ispitivanja, regrutovanja i ostalih korisnih veština koje se međusobno dopunjuju. Bez obzira što neki od likova imaju jako slične mogućnosti, one na kraju ne deluju suvišno ili beskorisno jer od igrača zavisi da odluči kako i kojim karakterom je u datoj situaciji najbolje upotrebiti neku od njih.
Napomenuo bih takođe da smena dana i noći ne zavisi od postepenog prolaska vremena ili čekanja da vreme prođe oko logorske vatre. Ovde je prisutan najdirektniji pristup promeni vremena – ikada. Pritiskom dugmeta, vreme se instant menja (još brže nego u Srbiji ovih prolećnih dana), a osim što padne mrak – i muzika se promeni. I dalje je prisutna ista tema, samo sada u drugačijem, prikladnijem izvođenju, što mi je lično jedan od najlepših momenata ove igre.
Promena vremena prisutna je i na glavnom ekranu, nakon što igru tek pokrenete. Ali dok sam uz najiskreniji kez dugme pritiskao i srdačno uživao u celoj uvertiri misleći da je u pitanju samo simpatična fora za promenu uvoda, bio sam i više nego prijatno iznenađen kada sam shvatio da i u samoj igri postoji ista mehanika.
Kada se sve sagleda, igra buja od kvaliteta i gotovo da je nemoguće da budete zaljubljenik u žanr a da u ovom naslovu ne uživate maksimalno. Količina priče ispričana kroz sjajnu režiju i odličnu glasovnu glumu, ispraćena je kvalitetnim izazovima. Sistem borbe je samo naizgled jednostavan ali na kraju predstavlja sjajan alat za eksperimentisanje, koji vam neće dosaditi do samog kraja.
Ovim bih završio zasluženi hvalospev i osvrnuo se na meni jedinu pravu manu, pomenutu na početku recenzije. Bez obzira koliko je originalna igra odlična a ovaj nastavak podjednako dobar ili još bolji na nekim poljima, naposletku ostaje samo nadogradnja na original.
Priče su subjektivno kvalitetnije i mnogi elementi su poboljšani, ali element slatkog i nesvakidašnjeg iznenađenja kakvim je prednjačila prvobitna igra, ovde nažalost nije nešto na šta Octopath Traveler II može da se osloni. Kako bi doživeo visine originala, morao bi više da rizikuje i da na sto iznese nešto bar podjednako neočekivano a kvalitetno, kao što je to prva igra uradila pre pet godina.
Kao korak u pravom smeru, nadam se da će Octopath Traveler II biti samo odskočna daska za treći deo. U ovom obliku, nedostaje mu inovacija i noviteta da bi pružio osećaj pravog nastavka. A opet, ništa od ovoga ga ne sprečava da bude apsolutno sjajna igra.
Meriti mane i vrline i vagati kvalitet, jeste jedna sfera načina posmatranja na video igre. Ali uživanje u njima, u ovom konkretnom slučaju, nikakva lista zamerki neće moći da vam spreči, ukoliko ovoj barem pružite priliku.
Octopath Traveler II je dostupan za Nintendo Switch, PlayStation 4/5 i PC
Preneto sa Play!Zine
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
