Mato Anomalies Recenzija

Videli smo skoro sve u JRPG žanru igara , ali tim Arrowiz je ipak odlučio da pokuša da nas malo iznenadi, nudeći sopstveni pogled na mnoge klasične mehanike. Ali da li je to uspešan eksperiment?

Počnimo sa zapletom, jer to je ono što kineski programeri odgovorno  ističu kao inačicu u Matto Anomalies. Igra ima dvojicu protagonista koji su zaduženi da tumaraju po različitim svetovima. Privatni istražitelj Doe,koji je protagonista stvarnog sveta, zadužen za razgovare sa lokalnim šerifima, prolaznicima, vlasnicima prodavnica i u suštini sa svima koji bi mogli imati korisne informacije. Zatim, tu je egzorcista poznat kao Gram, koji je zadužen za borbu sa demonima i  svojom izuzetnom borbenošću i oštroumnošću može da pobedi svakoga.

Dakle, kao što možete pretpostaviti, igra dvojice glavnih junaka se značajno razlikuje, što zauzvrat lepo deli igru na dva međusobno povezana dela. Da ne bih previše odavao priču, napomenuću je ukratko. U naslovnom gradu Mato počele su da se pojavljuju čudne anomalije i time izazvale radoznalost apsolutno svih onih koji, naravno, ne bi trebalo. Doe je, međutim, po vokaciji detektiv, pa ne namerava da se odvoji od teme dolaženja do izvora ovih anomalija, a uzgred, neće propustiti da pomogne i stanovnicima neofuturističke orijentalne metropole. Međutim, on brzo pada u drugu dimenziju, gde ga Gram spasava, i od tog trenutka udružuju snage da vrate normalnost ovom ionako teško porušenom gradu.

Sama priča nije super izvanredna, ali ima svojih zanimljivijih momenata, dotiče se nekoliko važnih tema i nudi par završnica, pa ako neko „klikne“ kroz celu stvar bez čitanja, radije će se pozdraviti sa lošim krajem . Ipak, ovih oko 30 sati glavne priče trebalo bi da vam bude prilično prijatno.

A to će se dogoditi zahvaljujući igranju u tamnici (dungeon crawler), jer borbeni sistem koji su pripremili programeri zaista nam pruža nesto drugačije iskustvo. Naravno, ne možete računati na bilo kakvu revoluciju, ali kao što sam već pomenuo, ima nekoliko asova u rukavu. Prvi je HP sistem heroja, koji se ne računa za svakog pojedinca,nego postoji jedan health bar ,pa će, bez obzira na to ko dobije udarac od rivala, svi podjednako patiti. Međutim, ovo ima neke prednosti – uvek se borimo sa punim sastavom i moramo da budemo pažljiviji kada biramo strategiju borbe, jer ne možemo samo da žrtvujemo jednog slabijeg sa 10 životnih poena da bi ostali preživeli.

Kao što je standardno za žanr, u poteznim borbama najvažniju ulogu ima odgovarajuća taktika i analiza situacije, zbog čega protivnici koji se nalaze ispred nas ponekad iznude blagu kombinaciju ko i kako najbolje da napadne. Naravno, najteži su Boss-evi na kraju svakog poglavlja, gde ćete bez solidne pripreme dobiti solidnu lekciju iz poniznosti. Nažalost, dok same bitke izazivaju zavisnost, istraživanje tamnica je prilično zamorno – pre svega, ovaj aspekt leži i grafički i u pogledu arhitekture mada je muzička podloga izuzetna. Ovde ćete naći najviše mrežu jednostavnih hodnika, gde će s vremena na vreme biti poneki krak sa blagom ili težim alternativnim putem, ali to je još uvek neimpresivna mreža kratkih staza. Nažalost, ovde pominjem i grafiku, jer bi vizuelno ovaj naslov mogao da se pojavi na PS3 i PS Vita od čega su najviše stradali prilično zanimljivi koncepti za klimatske lokacije.

Sasvim dobra i dobro sprovedena ideja za osvežavanje zabave je sistem Mind Hack, specijalna kartaška igra u kojoj moramo da prodremo u nečiji um da bismo iz njega izvukli informacije ili mu pomogli da otera zle sile. Ukratko, cela stvar je da kao igrači biramo jedan od nekoliko dostupnih specijalizovanih špilova karata, a zatim moramo da pobedimo našu žrtvu, koju brane demoni sa različitim moćima. Neki od njih preuzimaju štetu koju nanesete, drugi vam kradu karte iz ruke, a treći leče svog vlasnika. Zahvaljujući tome, svaki takav okršaj može biti zaista zahtevan i kroz njega se ne može proći slepo. Na sreću, ako vam se ne sviđa ovaj stil igre, nakon nekoliko neuspeha, imate opciju da preskočite mini-igru i nastavite glavnu priču.

Matto Anomalies tako kombinuje uspešnu, ali ne baš impresivnu priču i klasičnu igru koju prolazi vec generacijama Jrpg-ova, zabavna igra koja se mnogo oslanja na Persona naslove i u suštini daje neku novu dimenziju ovom žanru sobzirom da veliki izdavači već odavno igraju na sigurno i ne ekspeimentišu sa mehanikama igranja.