U svemiru...

Da li ste razmišljali o tome kako nam je od trenutka kada prvi put otvorimo oči sve nepoznato? Samim tim, svaka sekunda života je neko novo iskustvo. Prirodno je da ako krenemo iz potpunog haosa nepoznatog, stremimo ka tome da širimo spoznaju i saznanja. Kroz istoriju se najviše priča o onima koji su iznalazili nešto novo. O istraživačima i pronalazačima, pa i o osvajačima ili čak pripovedačima, zašto da ne? Fascinira nas i to da što više stvari spoznajemo, shvatamo da je preostalo nepoznato sve veće i veće. Shvatamo da verovatno nikada nećemo uspeti da saznamo sve što želimo. Kao što neki mudri ljudi rekoše – jedino znam da ništa ne znam.

Ta gradacija spoznaje je jako lepa. Prvo otkrijemo svoju porodicu i najbližu okolinu, pa onda recimo školu i celo mesto u kojem živimo… Onda, lagano, otkrivamo svet, dubine okeana, beskonačno prostranstvo svemira - tog za nas i dalje najvećeg nepoznatog. Koje je u jednoj naučno-fantastičnoj seriji vrlo lepo opisano kao konačna granica.

Pored iskonske težnje o ispitivanju nepoznatog, imamo i pomalo paradoksalan strah od stvari koje ne poznajemo. To se relativno lako da objasniti - ne znamo šta možemo da očekujemo, nemamo osećaj kontrole i samim tim dolazi do brige koja lako prerasta u strah. Naročito kad se zna da smo skloni da u mraku vidimo oblike koji ne postoje, preuveličavamo značenje zvukova i generalno maštom odlutamo ka panici, verovatno zbog instinkta za samoodržanjem. Ako taj instinkt prebacimo na pomenute Space… The Final Frontier istraživače, a i pripovedače, jasno je zašto smo uvek uz neku dozu straha maštali o tome šta postoji u dubinama svemira.

Tu isto imamo lepu gradaciju. Prvo smo se plašili onoga što može da dođe iz svemira kao u romanima H. Dž. Velsa ili Žila Verna u 19. ili Lavkrafta i Artura Konana Dojla u 20. veku, a kako smo osvajali tehnologiju, došli smo do toga da maštamo o tome šta nas opako čeka kada se u svemir sami otisnemo. Ta maštanja i razvoj filmske umetnosti su nam doneli jedno od žanrovskih remek-dela - Alien, kod nas preveden kao Osmi putnik. Klaustrofobična atmosfera svemirskog broda koji luta nepoznatim. Nešto još nepoznatije dolazi na taj brod i počinje da seje smrt. Borba glavnih likova i junakinje Ripli sa samima sobom i sa Tuđinom su plašili i oduševljavali generacije još od 1979. godine kada se taj film pojavio.

Sledeći korak je bila pojava video igara, što je najbliže moguće ličnom doživljavanju takve atmosfere. Naučno fantastični survajvl horori su se pokazali kao specifičan žanr koji je teško odraditi kako treba, ali one igre koje uspeju u tome postaju i ostaju hitovi.

Prvi pravi gejming hit ovog tipa je bio System Shock iz 1994. godine koji glavnog junaka stavlja na svemirsku stanicu u poziciji da pokuša ne samo da izvuče živu glavu, već i vrati stanicu u stanje pre nego što je njom zavladala podivljala AI (danas takođe aktuelna tema) – SHODAN. Ovaj naslov je bio toliko značajan u trenutku kad se pojavio da je direktno inspirisao buduće hitove kao što su Deus Ex ili Bioshock.

Pored System Shocka vredi pomenuti genijalne naslove SOMA i Subnautica, mada oni nisu per se smešteni u kosmos, već u, respektivno, alternativnu stvarnost odnosno dubine okeana. Te dve igre su toliko dobre i toliko specifično hororične, a pritom jesu naučno fantastične, da smo prosto morali da ih spomenemo u ovom tekstu, da ih preporučimo čitaocima.

Zanimljivo, serijal video igara baziran na Alien filmu ima sličnu sudbinu kao i ostatak filmova. I pored dosta kvaliteta i odlične produkcije, fali ta osnovna horor atmosfera i većinom se svodi na beskonačno akciono napucavanje protiv hordi Aliena. Što je napucavanja više, horor lagano opada i nakon dobrog početka dobija se bozica. Jedino je Alien: Isolation postigao ono najbliže atmosferi prvog Osmog putnika i zato je sigurno top 5 sci-fi horor igra. Tu se nalazimo u ulozi ćerke junakinje filma Alien, koja se bavi nestankom svoje majke, a zatim se nađe u istoj situaciji kao ona. Zarobljena u svemiru, opkoljena Xenomorphima i sa vrlo malo resursa koje mora mudro da koristi.

Pričanje o ovom žanru ne bi bilo potpuno kada bi se ignorisao poslednji član ove naše svojevrsne top 5 liste – Dead Space. Postavljen kao klasičniji survival horror u naučno-fantastičnom okruženju ovaj hit iz 2008. godine svakim svojim poglavljem postaje sve luđi i bolji, a priča iz momenta u momenat fino poentira. Dead Space je bio toliko popularan da je pored dva direktna nastavka iznedrio i nekoliko spin-offova, kako u gejming, tako i u drugim pop-kulturnim sferama. Iako ništa od nastavaka nije bilo baš toliko dobro kao prvi deo, ništa nije ni potpuno podbacilo. A ovih dana je izašao i rimejk prvog Dead Spacea koji je jedan od apsolutnih hitova 2023. godine.

Nadamo se da vas je ovaj tekst ili podsetio na sjajne igračke trenutke koje ste uz ove igre imali, ili motivisao da ih probate ako do sada niste. Ne zaboravite, nije hrabar onaj koji se ničega ne plaši, već onaj koji svoj strah ume da pobedi.