Šta SONY zamera akviziciji Blizzard-a?

Definitivno mislim da je svetu gejminga potrebno više studija i da ove silne akvizicije koje se pretvaraju u borbu konzola neće doneti dobro igračima. Bolje ponude u okviru paketa svakako hoće, ali bolje igre... nisam sigurna.

Microsoft je šokirao sve u svetu igara kada je početkom 2022. objavio svoju nameru da kupi Activision Blizzard. Zbog veličine Activision Blizzard-a, Microsoft-ova akvizicija ima potencijal da promeni svet igara. To je činjenica. I dok je ovo svakako sjajna vest za Xbox igrače, jer će rezultirati sa još nekoliko noviteta na platformi, potencijalna akvizicija je uznemirila nekoliko ključnih ličnosti u svetu gejminga, uključujući Sony. Nije tajna da se Sony veoma trudi da to spreči. Primarna briga kompanije Sony leži u činjenici da bi ova akvizicija Microsoftu dala kontrolu nad Call of Duty. Ako imamo u vidu da Sony već fali u domenu FPS-a, ovo bi mogao biti razoran udarac za kompaniju ako svima poznata i toliko godina popularna franšiza postane ekskluzivno konzolna.

Mada, iako je na prvu loptu lako saosećati sa Sony-jem, svakako vredi podsetiti da je u prošlosti sklopio sopstvene ekskluzivne ugovore sa Call of Duty.

Activision Blizzard je jedna od najvećih kompanija u svetu video igara. Pod njegovim okriljem, postoji nekoliko veoma uspešnih franšiza, uključujući Candy Crush Saga, Spyro, Crash Bandicoot, Overwatch i Call of Duty. Nije bilo iznenađenje da je Microsoftova kupovina ove kompanije koštala ogromnih 68,7 milijardi dolara, što je i dalje najveća akvizicija u istoriji igara. Microsoftova akvizicija ih stavlja u dobru poziciju, jer je stekla nekoliko vrednih IP adresa kojima će privući igrače na svoju platformu. Konkretno, Overwatch i Call of Duty imaju ogromne baze vernih fanova koji će pratiti franšize gde god da su. Ovo nije dobra vest za mnog, a Sony je preduzeo korake da spreči ovu istorijsku akviziciju.

Prvi znaci da Sony neće biti previše zadovoljan akvizicijom primećeni su u septembru kada su se pojavili izveštaji da je izvršni direktor PlayStationa Jim Ryan lično doleteo u sedište EU da razgovara o svojim brigama. U to vreme, Microsoft je uveravao Sony da će se Call of Duty igrati na PlayStation-u najmanje još deceniju. Međutim, Ryan nije bio zadovoljan. Kao odgovor na dešavanja, on je prokomentarisao da je „posle skoro 20 godina Call of Duty na PlayStation-u njihov predlog bio neadekvatan na mnogim nivoima i nije uzeo u obzir uticaj na naše igrače". U odgovoru na 22 stranice britanskoj Upravi za konkurenciju i tržišta, Sony je ušao u malo više detalja o tome zašto ima takav problem sa Microsoftom koji je preuzeo Activision Blizzard. Čini se da je najveći problem zaista Call of Duty franšiza. Nakon kupovine, Microsoft bi imao mogućnost da FPS učini ekskluzivnim za Xbox. Sony veruje da bi to odvuklo igrače sa PlayStation-a. Prema Sony-ju, Microsoft ima obrazac kupovine razvojnih studija i pretvaranja svojih nadolazećih igara u Xsbox ekskluzive.

Neko bi pokomentarisao, ne radi drugome ono što ne želiš da on radi tebi.

Rekao bi i da je ovo neverovatno licemeran argument. Tokom godina, kompanija je zaključila da je Sony sklopio ekskluzivne ugovore sa Call of Duty, kao što je bio slučaj sa remasterom Modern Warfare 2 iz 2009. koji je bio ograničena ekskluziva. Sony ima dosta ekskluziva koje koristi da privuče fanove.

Sony shvata da je Call of Duty FPS titan koji neće uskoro biti oboren, a svaka platforma bez ove franšize je u ozbiljnom nedostatku. Ipak, na tržištu gde su akvizicije i ekskluzivnost postali norma, teško je tvrditi da Microsoft radi nešto što nije rutinsko. U ovom trenutku, najbolja opcija za Sony može biti da investira u sopstveni FPS i da se trudi godinama koje su potrebne da se konačno izgradi dostojan konkurent Call of Duta. Čini se da se rat ekskluzivnosti konzola između Microsofta i Sony-ja neće uskoro završiti. Kako različite platforme za igre pokušavaju da privuku igrače u svoje ekosisteme, velike akvizicije i ekskluzivni poslovi će verovatno postati češći.

Igrači su imali i i dalje imaju pomešane reakcije na ovo. Kada se programeri fokusiraju na jednu platformu, imaju priliku da izdaju bolje optimizovane naslove. Međutim, to takođe ograničava domet koji igre imaju, što može biti prilično anti-potrošački potez.

Iskreno, čini se da u ovim ratovima na kraju najviše gube igrači, zar ne?