Overwatch 2 – recenzija

Odgovor leži negdje u sredini svih diskursa i razgovora koji okružuju nastavak Blizzardove pucačine. U osnovi, Overwatch 2 je prerada i preuređenje izvorne igre, besplatno u doba kada ovakve igre postaju sve dostupnije masama. Sa prelaskom na 5v5, povećanim naglaskom na timski rad i promišljenim novim dizajnom heroja, Overwatch 2 ostavlja dobar prvi utisak, ali na kraju, čini se nepotpunim i sa nedostatkom sadržaja.

Velika većina promena u Overwatchu 2 dolazi s promenama njegovih osnovnih temelja i ukupne strukture. Promena na 5v5 za razliku od 6v6 je ona koja se čini promišljenom i namernom, stavljajući veći naglasak na ulogu tenkova i teambuildinga za određene stilove igre. U finalu otvara mesta za brže iskustvo, ali ne do te mere da napušta svoj izvorni identitet.

Iako je relativno zabavno igrati sam, pravo zadovoljstvo dolazi od igranja sa prijateljima, bez obzira na to želite li koordinirati i igrati ozbiljno ili samo ležerno i iz zabave. Sposobnost komuniciranja i igranja kao tim uvek je bila ključna za Overwatchov uspeh, no u nastavku dolazi pojačana i sa puno većom isplatom zadovoljstva.

Kako bismo se prilagodili prelazu na 5 na 5, nekoliko izvornih heroja je doterano, prilagođeno ili izravno prerađeno kako bi se bolje uklopili u nove modove. Svaka uloga sada ima svoje vlastite pasivne sposobnosti koje im dodatno pomažu, od support heroja koji dobijaju pasivno healovanje nakon određenog vremena ili tenkova koji primaju manje štete.

Heroji poput Orise i Bastiona promijenili su svoje veštine nabolje, stavljajući jači naglasak na njihove uloge, pružajući im više identiteta. Posebno treba pohvaliti Doomfista, koji je u potpunosti prerađen u ulogu tenka te je kao neka vrsta hibrida između napadačkih i obrambenih heroja.

Definitivno postoje neki heroji koji se osećaju izgubljeno, kao što su Widowmaker i Symmetra, koji nisu prilagođeni za bolji rad unutar 5v5 moda, što je još više uočljivo zbog heroja koji su istaknuti. Tri nova heroja koja dolaze, Sojourn, Junker Queen i Kiriko takođe su sjajni. Svaki od njih poseduje posebnebitnosti koje doprinose načinu igranja.

Na primer, Sojourn je brzi heroj sa gvozdenim topom koji se puni svojom primarnom paljbom. Takođe ima projektil koji funkcioniše kao vrtlog pri udaru, što omogućava lake headshotove.

Junker Queen i Kiriko imaju slično koherentan dizajn koji se čini kao definitivan korak napred u odnosu na neke stvari koje smo videli u prvoj igri, posebno na lansiranju. Nažalost, nije sve tako dosledno, a ovde je postalo još očitije sa ključnim promenama napravljenim na temelju originalnog naslova.

U novom načinu igre, Push, timovi se bore nad kontrolom simpatičnog robota. To čini dinamično i stalno promenjivo bojno polje na kojem se stalno morate prilagođavati novom terenu i menjanju ekipa, a često rezultira napetim izjednačenjima. Loša strana ovoga je da se neki drugi načini igre koji se temelje na cievima, poput Escorta, u usporedbi čine arhaičnim, pogotovo kada jezgro igrivosti ima potencijal za mnogo više.

Dizajn mape je na neki način netaknut, sa nekoliko starih mapa koje se uklapaju u promene, dok se na drugima oseti starost. Šest novih mapa koje dolaze sa izlaskom igre doimaju se kao skrojene za nastavak, pa sam često bio uzbuđeniji igrati na njima nego na većini mapa koje su bile u prvom delu.

Overwatch 2 kreće as jednim novim načinom igre, tri nova heroja i šest novih mapa. Ovo jednostavno nije dovoljno da bi se igra smatrala potpuno novim nastavkom. Najočitiji propust je nedostatak novog PVE moda koji bi trebao biti objavljen nekada sledeće godine, što se može samo pretpostaviti da je razlog zašto je nastavak tako slab sa novim sadržajem. Ipak, teško je ne osećati se kao da je Overwatch 2 više glorificirano ažuriranje sadržaja za razliku od potpuno nove igre.

Kao i kod svake igre ovog tipa, Overwatch 2 dolazi sa Battle passom koji traje oko 9 nedelja tokom kojih se uvode novi heroji, mape i modovi. Dok se svaki novi heroj automatski otključava kupovinom Battle Passa, igrači koji se odluče da ga ne kupe mogu ih otključati tek nakon što dostignu nivo 55, što je još jedna čudna odluka sa obzirom na ionako osetni manjak novih heroja. Progresija Battle Passa takođe je primetno spora, čak i za one koji ga kupe.

Tu su i neke zbunjujuće odluke koje su donesene u vezi sa novim igračima. Ako prvi put igrate Overwatch , morate otključati izvornu postavu heroja iz prve igre za što ćete odvojiti otprilike 100 mečeva. Iako mogu razumeti da bi količina opcija za neke mogla biti ogromna, to je čudna odluka obzirom na naglasak na timskom radu i izgradnji tima.

Overwatch 2 još je jedan izvanredan primer pažnje posvećene detaljima sa likovima koji pozitivno pršte emocijama i osobnošću, bezvremenskim umetničkim stilom čiji je kvalitet samo naglašena nadogradnjom enginea i fino podešenom optimizacijom koja ostavlja svaki aspekt igre glatkim i besprijekornim.

Iako je Overwatch 2 još uvek dobra igra i vidi se dosta unapređenja u odnosu na prvi deo, čini se da je manje nastavak, a više ažuriranje. Postoje neke solidne promene u temeljima Overwatcha, ali primetan nedostatak novog sadržaja, arhaični načini igre i problemi sa balansiranjem čine ovu igru da izgleda kao ažuriranje a ne nastavak.

Preneto sa Respawn.ba