Kada smo radili recenziju Biomutant u maju 2021. godine (što se čini iskreno baš davno, jer smo nekako totalno zaboravili na tu igru), smatrali smo da je ekipa iz Experiment 101 napravila šarmantan RPG ali ali da je igra izašla u pogrešno vreme jer je bila zasenena drugim RPG naslovima koji su izašli u to vreme. Iskreno, nije bila toliko uglađena koliko bismo možda želeli, sa čestim padovima frame-ova, nizom grešaka i problemima sa tehničkim performansama koje kvare ono što se inače smatralo jednim od hitova te godine.
Sada nakon više od godinu dana ponovo uskačem u Rambo vevericu. Biomutant se ponovo pojavio s nizom poboljšavanja kojima je cilj ispraviti mnoge površinske nedostatke koji su bili očigledni pri izlasku igre. Pa da vidimo kakva je next-gen verzija ovog naslova.
Biomutant ostaje ambiciozna, ali igra sa dosta manjka. Budući da dolazi od relativno malog studija, teško je ne diviti se veličini sveta koji su stvorili i epskoj priči sa snažnim fokusom na teme kao što su zajednica, zaštita okoline i samoodređenje.
Problem svake open-world igre – barem sa modernim enginima – je u tome što je puno lakše stvoriti lep svet nego svet ispunjen stvarima koje su bitne za igru. Bez sumnje kao posledica malog tima, Biomutant se oslanja na pristup “Kvantitet umesto kvalitet” koji polako potkopava pozitivne elemente igre što duže igrate.
Zaštita okoline i samoodređenje
Kao mutirana Rambo veverica, u bujnom post-ljudskom svetu na rubu nove apokalipse, pitam se kome je Biomutant namenjen. Iako vam pojedini elementi u igri omogućuju donošenje urnebesno binarnih odluka koje vašu auru menjaju iz svetle u tamnu, dominantne teme i dalje su pozitivne, porodica, zajednica, zaštita okoline i samoodređenje.
Biomutant ima rating “Teen” što znači da su mnoge interakcije usmerene na mlađu publiku s obiljem “slatkih” reči i pregršt onoga što se može opisati samo kao grozne tatine šale. Nekonzistentno pisanje i ton neobično su ugodni, iako je to samo zato što su nepredvidi. Da, Biomutant može biti sladak do momenta kada vam je muka od igre, ali je sigurno dašak svežine u industriji koja silno voli mračne priče i beznadno okruženje. Biomutant je takođe vrsta igre koja će verojatno razbesniti one licemere koji se žale da su programeri cenzurisani kada odluče ograničiti prikaze nasilja ili seksualnosti, a zatim kukaju zbog programera koji “guraju planove” kad god odaberu pozitivnu poruku. Sada sa samo jednostavnim izborima koji definišu vašeg protagonistu kao nesebičnog ili sebičnog, ono što je impresivno su dinamične interakcije između likova koje odražavaju vašu auru, pa čak i referencu na odluke iz detinjstva koje donosite tokom flashback sekvenci.
Biomutant zaobilazi potrebu za brdima glasovnog rada korišćenjem jednog pripovedača za prenošenje priče i prevod brbljanja koje ćete čuti od glavnih likova i NPC-a. Da, postaje možda zamorno tokom tako duge igre i uskoro ćete uočiti replike koje se ponavljaju, ali imam samo poštovanje prema Davidu Shawu Parkeru koji preuzima ulogu koja nosi celu priču.
Hack, slash, shoot, loot i opet sve ponovo
Biomutant je vrlo “gamey” igra.
Postoji mnogo međusobno povezanih sistema sa kojima se možete igrati i retko će proći više od nekoliko minuta a da ne pronađete drugi zadatak, uđete u novu borbu ili otkrijete spremište nove opreme ili komponenti za izradu. To je dizajn koji dobro funkcioniše sa strukturom otvorenog sveta tokom prvih desetak sati. Većina tih zadataka je malo više od “sakupi ovo” ili “ubij ono”, ali ćete i dalje uživati u istraživanju, čestim nadogradnjama karaktera, izradi novih oklopa i oružja i otključavanju nekoliko vozila koja se koriste za poraz “Svetoždera” ” zveri koje gađaju korenje Drveta života.
Sistem borbe Wung-Fu osigurava da se Biomutant oseća kao fluidna akcijska igra vođena kombinacijama kada ste u borbi, sa novim sistemima koja proširuju vaše kombinacije ili ih nadopunjuju zabavnim moćima utemeljenim na mutaciji. Neprijatelji se i dalje čine previše mekanim na svim nivoima težine zbog čega se neki od vaših najblistavijih napada čine jadno slabim, ali brza i neuredna borba ostaje zabavna.
Nažalost, Biomutant pokazuje malo suzdržanosti i brzo generiše iscrpljujući popis zadataka koji zatrpava kartu sveta ikonama (čak i ako se pokušate držati primarne linije zadataka i izbeći svakog opcionalnog davatelja zadataka). Što dalje napredujete, to se više suočavate sa zadacima i podzadatcima koji se doimaju kao izmišljene prepreke, rastežući petlju igranja do tačke pucanja. Takođe, ne pomaže ni to što čak i primarni zadaci slede strukturu koja se ponavlja. Na primer, svidela mi se ideja o regijama koje su u početku bile neprohodne zbog opasnosti po okoliš, pomislite na vrućinu, hladnoću, biološke opasnosti, zračenje i hipoksiju,. Međutim, uđite u bilo koju od ovih zona i odmah ćete dobiti sporednu potragu za pronalaženjem kilometara zaštitne odeće daleko.
Obzirom na to da je svet puno veći nego što se na prvi pogled čini, a tačke brzog putovanja su nedosledno raspoređene, može Vam zatrebati puno vremena da se stigne bilo gde, čak i sa konjima, a mogućnost susreta sa još jednim neprijateljm postaje zamorna. Znam da postoji podskup glasnih igrača koji poistovećuju dubinu sa vrednošću, ali kada sam proveo desetak sati u igri, želim biti u mogućnosti navesti barem nekoliko značajnih narativa ili vrhunaca iz scene, ne samo questove.
Lepo i učinkovito
Čak i na konzolama zadnje generacije, Biomutant je mogao izgledati prekrasno i u kombinaciji sa fantastičnim zvučnim zapisom i ambijentom stvarati neočekivano spokojnu atmosferu koja je istraživanje činila neverovatno zadovoljavajućim. To je takođe vizualno raznolika igra sa sedam različitih bioma, u rasponu od bujnih šuma do zelenih travnjaka, planinskih stepa, poplavljenog arhipelaga, pa čak i pustinjskih dina. Sve je prepuno naselja i sporadičnih ostataka ljudske civilizacije. Ipak, čak i uz povećane rezolucije koje nude dva načina “kvaliteta”, ova nova verzija Biomutanta ostaje zavisna od interakcija izvora svtla i živopisnim krajolicima koji impresioniraju. Trčite u zatvorenom prostoru, pod zemljom ili noću dok je mesečina zaklonjena i sve će izgledati ravno i zastarelo. Sa druge strane, način “performansi” od 60fps ima opipljivu prednost za kašnjenje unosa i fluidnost animacija, posebno tokom vizualno haotične, ali moderne borbe (zajedno sa efektima u stilu stripova). Kao što se moglo očekivati, veliki svet, razvijen od strane malog tima, znači ponovnu upotrebu sredstava. To nije inherentno loše, ali Biomutant radi užasan posao prikrivanja ove temeljne strukture.
Ažurirani vizualni elementi, zastarjeli gameplay
I na kraju, najveći problem Biomutanta je taj što sam u 10 sati, nakon što sam istražio četvrtinu karte, osvojio jedno pleme i porazio jednog bossa. Zadržao sam se na istočnom delu mape za ovo igranje i 5 sati kasnije, nakon što sam osvojio još dva plemena, drugi Worldeater, i imao posla s primarnim antagonistom, otkrio sam da moj interes opada… opet.
Sada ni u jednom trenutku nisam požalio što sam proveo još 15 sati sa Biomutantom i svejedno bih to smatrao dobrom igrom. Borba ostaje brza i zadovoljavajuća, nadogradnja mog lika za drugačiji stil borbe bila je zanimljiva, a istraživanje regija na karti koje sam prošli put zanemario pružilo je mnogo audiovizualnih uzbuđenja.
To je više iskustvo – u smislu da možete izgubiti sate prelazeći s jedne aktivnosti na drugu.
Preneto sa respawn.ba
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
