Destroy All Humans! 2 – Reprobed

Industriji trenutno nedostaju otkačene igre. Malo je tih igara koje služe kao čista zabava. Nekako imamo osećaj da smo u dobu PS2, Xbox konzola, a kasnije u nekoj meri i na PS3 i Xbox 360, dobijali igre koje su nekako bile neki vid eksperimenta kada je zabava u pitanju.

Razvojni timovi su nekako bili hrabriji, odlučniji da isteraju svoju ideju do kraja, ma koliko luda i nesvakidašnja bila. Destroy all Humans naslov iz 2005 godine, koji je izašao za Xbox i PS2 konzole, je bila jedna od tih igara. Totalno uvrnuta premisa sa otkačenim likovima. Igra koja je služila jednoj svrsi, a to je čista zabava.

Pre dve godine, dobili smo odličan remake tog naslova, koji je izašao na svim, tada aktuelnim konzolama. Igra je odlično prošla, fokusirajući se na baš ono šta je činilo sjajnom i pre tada petnaest godina. Stari fanovi su odlično prihvatili remake, novi fanovi koji su tek ušli u svet malog vanzemaljca Cryptoa, kao i novinari. Tako da je samo bilo pitanje kada ćemo dobiti remake za u svakom smislu bolji nastavak koji je izašao godinu dana kasnije za Xbox i PlayStation konzole – Destroy all Humans 2.

Ovih dana, igrali smo se sa remakeom tog famoznog, možda i najboljeg dela u franšizi, pod nazivom Destroy all Humans 2: Reprobed. Kao i do sada, imali smo neverovatnu zabavu igrajući ovu fantastičnu igru. Služila nam je kao odmor od svega tmurnog šta se dešava u svetu, kao igra koja će nam napuniti baterije dok nekih ozbiljnijih naslova kao što su God of War, Steelrising i tako dalje.

Nego, krenimo ispočetka.

Destroy All Humans 2 Reprobed je u mnogome poboljšana verzija naslova iz 2006. godine, čak i bolji od remakea prvog dela iz 2020. Igra se dešava desetak godina nakon događaja iz prvog, a vi ste u ulozi Crypto-138, bolje rečeno, klona glavnog anti heroja iz keca, koji je više Furon i više vanzemaljac nego njegov prethodnik. U osnovi, ovo je isti lik, koji bi trebao biti fokusiraniji na svoju misiju, ali nije, što je ispostaviće se, jako dobra stvar.

Negativci u ovom delu su pripadnici KGB jedinice iliti sama Rusija, kako to obično biva i u duhu godine dešavanja ove igre. KGB „zlikovci“ uništavaju Poxov svemirski brod koji je lebdeo iznad planete zemlje i nedugo zatim posle toga, Crypto odlučuje da se osveti KGB-u zbog svog duševnog bola koji su mu KGB-ovci naneli.

Samo tu postoji mali problem!

Naš anti-heroj Crypto se, kako vreme odmiče a i njegov kontakt sa KGB agentom pod imenom Natalia, zaljubljuje u nju! Ona je humanoid i žena. Cela igra je isprepletana Cryptovim pokušajima da je osvoji, i vidimo koliko je oduševljen njome, što ovoj igri daje dodatni šmek i humor. Za razliku od keca ili remakea od pre dve godine (koji se dešavao u Americi), ovde se radnja razvija na nekoliko kontinenata. Svaki je drugačiji sa ljudima koji su nekako, klasični predstavnici date kulture, a naravno tu je i nezaobilazna misija na mesecu.

Svaki deo priče, koji se dešava u odrđenoj regiji, predstavlja omaleni open world za sve igrače, koij žele da istražuju, dopunjuju priče, šale se sa ljudima i njihovim stvarima, kao i za sve one koji žele da sakupljaju collectibles ili možda traže kupatila i WC šolje koje je moguće uništiti. Verovali ili ne, to je zadatak za koji ćete dobiti i Achievement ili Trophy u zavisnosti na kojoj konzoli ćete igrati. U svakom tom „otvorenom svetu“ ćete susretati više nego zanimljive likove, koji će vam preneti njihov pogled na dešavanja u svetu u tom trenutku, kao i šta oni misle o toj famoznoj invaziji vanzemaljaca. Ipak, kao i u stvarnosti i kao u prvom delu, sve šta Crypto uradi ili iskomplikuje na planeti zemlji, vlasti, ma koje one bile i u kom regionu to uradili, će pokušati da zataškaju.

Crypto nikada neće dobiti pohvale ili pokore za sve šta radi, već će se to prepisati nevremenu, neredima sa demonstrantima, zemljotresima i tako dalje. Zanimljiv i jako sladak način da se prenese sve šta vlade sveta rade kako bi zataškali postojanje vanzemaljaca. Hmm da li mi to mislimo da oni stvarno postoje?

Nego, krenimo na sledeću stavku u našem pregledu ove fantastične igre. Destroy All Humans je kao i prethodnik, pucačina iz trećeg lica. Crypto neće imati samo oružje kojim će spaljivati, uništavati, činiti da njegovi neprijatelji nestanu, već će moći i da „opseda“ umove drugih ljudi i koristiti njihova tela kako bi izvršavao svoje zlonamerne zadatke i ostvarivao upitne ciljeve. Kako to obično biva, pošto ste, naravno vanzemaljac, kada pokušavate da završite misiju u toku dana, svi koji se nalaze na ulici San Franciska, Londona ili nekog drugog grada, će vas gledati, bežati od vas, trčati do policajaca kako bi vas uhvatili i obuzdali. Tada na scenu nastupa jedna od glavnih mehnika, a to je prerušavanje u druge ljude ili bolje rečeno, obuzimanje dugih ljudi. Tada ćete koliko toliko moći da se šetate i radite šta želite, sve dok „vlasti“ ne primete nešto čudno i pokušaju da vas „isteraju“ iz tela čoveka. Kada nastane frka, svi će krenuti na to ljudsko biće koje ste obuzeli, a na vama je da se snalažjivošću, pucačkim sposobnostima ili hipnotisanjem drugih ljudi izvučete iz takve situacije.

Pucanje, uništavanje, otimanje kako ljudi tako i životinje, sve vam je na raspolaganju. I baš zbog činjenice da pored svega toga igra izgleda komično, bez preterivanja i neukusa, odmerena i zabavna, i povrh svega vesela i zanimljiva za sve igrače, čini je idealnom za sve koji žele da se odmore i igraju jedan dobar naslov.