Exoprimal – Closed Network Test

Od ne tako slavne Lost Planet franšize, Capcom nije izbacio novi originalni IP koji je mogao da oduševi gaming zajednicu. Nisu želeli da rizikuju, a ta javna tajna se pretočila u to da se Capcom fokusirao na reizdanja svojih popularnih igara sa kraja devedesetih i početkom 2000ih. Naravno tu su bili nastavci proverenih franšiza, ali nikakvo eksperimentisanje.

Upravo zbog toga, najava Exoprimal naslova je bilo poprilično čudno oduševljenje, jer je Capcom nekako uspeo da sakupi hrabrost i investira snagu, talenat i naravno novac u nešto novo. Novo, naizgled zanimljivo, ali isto tako što bi rekli „over the top“ u totalno njihovom fazonu. Exoprimal je naslov koji nas čeka sledeće godine, a ovih nedelja smo imali prilike da učestvujemo u Closed Network Test. Nećemo previše okolisati te čemo se baciti na suštinu, šta smo videli, šta smo igrali, da li deluje zanimljivo i šta sve možemo očekivati u budućnosti od ovog naslova.

U dalekoj budućnosti, nova iliti stara pretnja se okomila na ljudski rod. Ljudima preti invazija dinosaurusa iz paralelnih univerzuma. Za odbranu su zadužene Exoprimal jedinice. Da bi neko postao član ove jedinice, potrebno je proći gomilu brutalnih testiranja, nalik simulaciji, ali sa smrtnim ishodima. Leviathan AI je zadužen za testiranje novih vojnika i spremi ih na najezdu dinosaurusa iz paralelnog univerzuma. Exoprimal jedinice su najbolji od najboljih, tako da kako bi se odlučilo ko je najbolji vojnik, svi su ubačeni u borbene simulacije gde se bore protiv dinosaurusa koji uleću iz drugih dimenzija, uz kontrolu Leviathan AI-a i drugog tima. Samo najjači opstaju i samo najjači će biti izabrani da brane ljudski rod, tako da, treba da dokažete kako ste najjači i najbolji.

OKRŠAJ DVA TIMA OD PO PET IGRAČA

Exoprimal je multiplayer kooperativna pucačina/slešer iz trećeg lica, sa fokusom na PvPvE gameplay. Dve trećine svake partije igrate protiv AI protivnika, dok je poslednja trećina više fokusirana na okršaj dva tima od po pet igrača. Ovaj mod se zove Dino Survival i samo je on bio dostupan u ovom testiranju. Igrači su mogli da izaberu jednog od četiri dostupna Exosuitsa. U konačnoj igri će biti deset Exosuitsa, tj klasa. Svaka klasa se razlikuje od ostalih i svaka ima svoju svrhu. Exosuits koji su bili dostupni u beti su Assault sa nadimkom Deadeye, čiji je fokus borba na daljinu, a gameplay sa njim najviše podseća na pucačinu iz trećeg lica. Assault sa nadimkom Zephyr, melee exosuit koji podseća na Dantea iz Devil May Cry ili čak možda likova iz Warframe naslova. Assault sa nadimkom Barrage, koji se fokusira na borbu sa eksplozivima i odličan je za kontrolisanje gomile na uskim prostorima. Tank Roadblock koji služi za skretanje pažnje svih neprijatelja na sebe i ujedno braneći svoje saborce ogromnim štitom i Support sa nadimkom Witchdoctor, koji praktično leči sve svoje saborce u borbi.

MOBA IZ TREĆEG LICE?

Nakon predstavljanja svih jedinica koji su bile dostupne u ovom testiranju, sve nekako deluje kao da je ovo neka vrsta MOBA igre iz trećeg lica? Najčudnije od svega je da jeste, ali sve te sličnosti iz MOBA naslova ne znače da je ova igra statična i toliko taktična i metodička, usporena kao neke igre iz tog subžanra.

Sve četiri klase koje su bile dostupne se drastično razlikuju jedna od druge i forsiraju totalno drugačiji prilaz igri. Svaka partija izgleda totalno drugačije upravo zbog toga i svaka od njih je zanimljiva na svoj način. Pucački ili borilački, zaštitnički trenuci gameplaya su odlično odrađeni, sve deluje fluidno, jasno i intuitivno. Nismo nikada imali problem da shvatimo šta treba sledeće raditi i kako odraditi neki cilj. Test verzija koju smo igrali nije izgledala ni malo loše, bolje rečeno, izgledala je bolje od mnogih gotovih igara koje su izašle ove godine.  Svaka od klasa ima nekoliko vrsta napada koje može koristiti kao i po jedan super napad koji je potrebno napuniti ubijanjem dinosaurusa ili jednostavno, čekanjem jer će se on svakako napuniti, samo dosta sporije u tom slučaju. Svaka vrsta napada, sem onog primarnog ima cooldown time, tako da ne možete spamovati sve pluspecijalne napade kako god poželite. Upravo zbog toga, znanje čime raspolažete je prekopotrebno za uspeh.

Generalno gledano, teamplay je stavka koja je obavezna u ovoj igri, kao i koordinacija jedinica i klasa u svakoj partiji. Nemoguće je uspeti ukoliko ne sarađujete sa saborcima a isto tako nemoguće je pobediti ukoliko ni sami niste fleksibilni. Ako počnete sa jednim exosuitom, to ne znači da morate završiti i partiju sa tom klasom. Exosuits možete menjati u toku partije kada god poželite, prilagođavajući se situaciji iz minuta u minut. Za manje protivnike assault melee klase će sigurno više prijati svim igračima, dok ako naiđete na veće dinosauruse ćete ipak želeti da ih pucate iz daljine.

UBIJANJE HORDI DINOSAURUSA

Svaka partija se sastoji od nekoliko misija. Prvih nekoliko misija su fokusirane na ubijanje talasa dinosaurusa koji iskaču iz malenih crnih rupa. Kako napredujete kroz nivo, napadaće vas dinosaurusi drugih klasa. Mutirani Neosaurusi koji će na grbači imati rezervoar otrovnih tečnosti, neosaurusi koji će vas gađati iz daljine, leteći dinosaurusi koji će vam davati poprilično problema ukoliko koristite melee exosuit i naravno tu su veliki dinosaurusi koji će biti mid-level bossovi u neku ruku. U ovom testiranju tu su bili Triceraptopsi i T-Rex dinosaurusi. Dok vi prelazite nivo što brže možete, u paralelnom univerzumu to isto radi protivnički tim, i u trenucima će oni biti prikazani pored vas kao „duhovi“ iz vozačkih igara. Bitno je da završite sve ciljeve što pre kako bi prvi krenuli u konačnu fazu partije. Leviathan AI će vas obaveštavati kako vi napredujete u odnosu na neprijateljski tim.

Poslednja faza svake partije je i najzanimljivija. Postoje nekoliko ciljeva koji nam je Leviathan AI davao u beta testiranju. Poslednje faze mogu biti na principu sakupljanja energetskih kertridža na mapi. Potrebno je sakuptii 100 komada kako bi pobedili, ali u toj poslednjoj fazi na istoj mapi u istom univerzumu se pojavljuje i protivnički tim, sa kojim se možete sukobiti. Tako da pored sakupljanja kertridža je potrebno i eliminisati neprijatelje. Tada na snagu stupa menjanje exosuita i prilagođavanje neprijateljskim jedinicama. Ta fleksibilnost i pravljenje prave kompozicije tima je neophodna u poslednjem okršaju. Ukoliko ne gledate i ne birate klase koje bi dobro kontrirale protivničkom timu, sigurno ćete izgubiti. Drugi tip poslednje faze je mogao biti i prevoženje određenog tereta sa jedne tačke na drugu, gde vas napadaju dinosaurusi i gde ćete se na određenom delu mape ponovo sukobiti sa protvničkim timom, a onda iovo nanovo. Zanimljivo je da ne postoje samo versus poslednje faze. U nekoliko navrata poslednja faza se sastojala od toga što je Leviathan AI uparivao oba tima u jedan supertim od 10 igrača, gde smo morali da se borimo protiv ogromnih bossova, Neo T-Rex u ovom slučaju. Koordinacija i komunikacija su bile itekako potrebne, jer je tim od 10 igrača limitiran na 10 života, tj respawnovanja. Druga vrsta kooperativne poslednje faze je bila najezda preko 1000 dinosaurusa, a naš veliki tim od 10 igrača je morao da ih sve zaustavi dok vreme ne istekne ili dok ne uspemo da pobijemo određeni broj dinosaurusa.

Leviathan AI može da meša ciljeve kako se njemu prohte, tako da se dešavalo i da na početku partije se borimo sa mini-bossem dok je ostatak partije lagan. Sve u svemu, uvek je bilo iznenađenja a gameplay je i više nego zanimljiv!

Zaključak:

Posle ovog testiranja, Exoprimal deluje i više nego odlično. Zanimljiva, over the top pucačina sa fluidnim i brzim izvođenjem koja krije svašta nešto za sve tipove igrača. Nebitno da li volite da se oprobate u borbi protiv dinosaurusa, ljudskih neprijatelja ili možda želite da pomažete saborcima ili štitite ih. Ovo može biti prava igra za vas. Nama ostaje da vidimo kako će se igra razvijati u budućnosti, kao i šta možemo očekivati od ostalih šest exosuita koji nas čekaju u punoj verziji igre. A do tada, ostaje nam da gledamo gameplay snimke u uživamo u njima!

Preneto sa RESPAWN.BA