Poznato je da nisam ljubitelj serija u kojima su glavni likovi superheroji čudnih moći. U mojoj kući je taj žanr rezervisan za ćerku dok sam ja fan trilera. Ali, posle dosta nagovaranja sam pogledala prvu sezonu Umbrella Academy, i što zbog priče, a više zbog muzike, prva epizoda je bila uvod u Umrella maraton i bedž ljubitelja serije. Toliko da više od godinu dana pokušavam da momke ubedim da poruče Funko Pop figure sa likovima iz serije, ili bar samo Klausa i Pet.
Prenaduvan budžet, kao recimo za film Red notice, nikada nisu prava zamena za umetničku viziju, kreativni glas i čistu ljubav prema snimanju i gledaocima. Ponekada manji i čudniji projekat uspe da nadmaši sve najveće blockbastere u igri koju su započeli. Postoji bezbroj trenutaka u kojima superheroj ulazi u jednu ili drugu veliku scenu u pratnji hit pesme koja nije napisana za film. Ovi momenti mogu biti manje šale, procvat u izgradnji karaktera ili sastavni deo celokupnog osećaja naracije, ili meni lično - skakanje kroz vreme. Svako ima svoju omiljenu upotrebu klasične numere, ali ova potcenjena Netflix serija krije definitivno neke od najboljih izbora pesama. O fenomenu muzike prve sezone sam pisala na jednom drugom portalu, ali će treća sezona dobiti svoje mesto ovde na blogu. I verujte mi, muzika je ono što ovu seriju čini toliko drugačijom!
Moj stav o superherojima je dosta zastupljen u poslednje vreme a to je - preteralo se! Stripovi, knjige, TV i bioskop. I ima ih svakakvih, zar ne? Jedna ideja koja dobija toliko pogleda od toliko jedinstvenih kreatora na fascinantan način okreće koncept, izbija na površinu preterano velike ponude i ističe se. Veujte mi, mnogo se ističe!
Treća sezona, neverovatna adaptacija stripa Gerard Way-a koju potpisuju Steve Blackman i Jeremy Slater, The Umbrella Academy je sada objavljea na Netflix-u. Haotična avantura o skakanju kroz vreme čini ono što je uvek radila najbolje. Tera me da sedim pored laptopa i ne pomeram se dok se smenjuju epizode uz pametno mešanje akcije superheroja sa disfunkcionalnom porodičnom dramom da bi se stvorilo nešto dirljivo i uzbudljivo. Jedna od zanimljivih nuspojava te dve centralne ideje je da se supermoći serije često prikazuju kao simptomi, efekti ili čak uzroci disfunkcije.
Svako od sedam braće i sestara poseduje svoje jedinstvene nadljudske sposobnosti, a svi su tragično slomljeni uvredljivim i zanemarljivim likom oca. Slično njihovim supermoćima, svaki član porodice Hargreeves ima radikalno drugačiji način na koji se nosi sa svojom traumom. Za razliku od mnogih supermoćnih timova, veoma se malo truda ulaže da bi svaki član delovao kao ravnopravan učesnik u činu heroja. Neki članovi Akademije su toliko moćni da se moraju suzdržati da bi bili fer prema konkurenciji. Isto važi i za psihičko zdravlje svakog člana. U različitim stepenima, moći svakog člana grupe odražavaju i utiču na njihov odgovor na traumu i rezultirajuću neurodivergenciju. Ala sam ovo sročila. U prevodu, svako je bitan samo u različitim momentima.
Najočigledniji primer je već spomenuti Klaus (i MOLIM VAS, napišite u komentaru ukoliko i vi želite da nabavite figuru sa likom ovog neverovatnog heroja). Moći broja Četiri su prilično izmenjene između stripa i serije, ostavljajući ga lako najslabijim u timu u prve dve sezone. U borbi, on je potpuno beskoristan, uglavnom zato što je korišćenje njegovih moći noćna mora. Klaus koristi svoju moć da komunicira sa duhovima u prvoj sezoni i prikazan je sa istim košmarnim vizuelnim prikazima uz užasne halucinacije. Klausov problem sa zloupotrebom droga je katalizovan njegovim moćima, koje se smiruju samo kada je pod uticajem droge. Poput mnogih neurodivergentnih ljudi, jedinstveni kvaliteti njegovog uma onemogućavaju mu da spava, fokusira se ili živi normalnim životom. U nedostatku emocionalne inteligencije da potraži pomoć, okreće se samoizlečenju.
Alison i njen lik je na sličan način pun simbolike. Moć glasine je potpuno pokvarena, ostavljajući veliki deo narativa pronalaženju načina da se onemogući njen dar. Alison je izgleda najprilagođenija od braće i sestara, ali njen unutrašnji život je odaje. Alison pati od dobro zarađenog slučaja sindroma prevaranta. Njene moći su joj olakšale život, a to je imalo i negativne strane. Do treće sezone, ona se u potpunosti oslanja na svoju traumu i štetu koju njene moći mogu da nanesu. Njene moći su i izvor i oružje iza njenog sloma. Njeni neoprostivi postupci mogu se objasniti, mada ne i opravdati, složenom interakcijom između njenih božanskih moći i njene ogromne traume.
Pet (obožavam ga kao i muziku koja svaki put prati njegove vremenske skokove) je možda najmanje traumatizovan od strane oca, ali dobija svoj jedinstveni ukus bede iz života ubice koji putuje kroz vreme. Pet je među najznačajnijima u grupi, uglavnom zbog njegove marljive obuke da ih poboljša. Kao najstariji i najiskusniji, Pet lako uči ali to ga čini i noćnom morom. Čini se da Pet pati od nečega sličnog Marvelovom Quicksilver. Kreće se prebrzo za svet i ljude oko sebe, pa sve doživljava kao preterano sporo. Lako ometan, stalno povučen u hiljadu različitih pravaca i sposoban da se kreće brže nego što može da zamisli, Pet se često prikazuje kao muškarac sa ADHD-om. Njegove stalne frustracije sa braćom i sestrama odražava dosadu koju neki neurodivergentni ljudi osećaju kada ih svet ne sustigne.
Luterovo deformisano telo (uz seksi osmeh) daje mu povećanu snagu, po cenu velike telesne disproporcije.
Dijegova moć, kao i njegov jednostrani um, dobra je samo za fizičko nasilje.
Nisu svaki brat i sestra punopravna alegorija, ali serija voli da veže svoje likove i emocionalno blagostanje sa njihovim nadljudskim mogućnostima. Viktor je vrhunski primer, lik čija je potraga za samoostvarenjem i korišćenje nadljudskih moći jedno te isto. Ovaj koncept nije nov za medije superheroja.
Ima dosta stripova sa ovom temom, uključujući izvorni materijal, koji se poigravaju sa idejom superheroja. Umesto toga, The Umbrella Academy prerađuje ideju u fascinantnu udicu za zaplet i briljantno jedinstvenu estetiku priče.
Od Klausovih halucinacija do Dijegove toksične muškosti, Alisonovog sindroma varalice do Luterovog deformisanog tela, hiperaktivnog uma koji ima Pet do Viktorovog eksplozivnog odgovora na zlostavljanje, ovo je jedan od najzanimljivijih aspekata Serije. Čak i za one koji su pregoreli u gledanju raznih priča o superherojima, serija je vredna pažnje zbog jedinstvenog načina na koji prikazuje svoje likove.
Ukoliko do sada niste pogledali seriju, i to od prve sezone - preporuka je da to uradite.
P.S. Ukoliko se pitate ko je Viktor, a gledali ste seriju, mali hint - proverite ko fali na ovom spisku!
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
