STRANGER OF PARADISE: FINAL FANTASY ORIGIN – RECENZIJA

Kada je izašao prvi Final Fantasy, sada već davne 1987. godine (izvinjenje svim 35.-godišnjacima i starijima) Square Enix je bio u vrlo nezavidnom položaju. Kompanija je bila pred bankrotom, igre nisu postizale svoje prodajne ciljeve i svi su verovali kako će naredni projekt biti njihov posljednji. Hironobu Sakaguchi, kreator Final Fantasy serijala napravio je igru sa A-timom (glavnim developer timom) koja je postala veliki hit, a ostalo je istorija. Zbog toga je ponekada vrlo čudno koliko je Square Enix zapravo spreman riskirati i eksperimentisati sa svojim jako poznatim serijalom. Ukoliko vam Final Fantasy VII Remake nije bio dovoljan dokaz, spremite se onda na Stranger of Paradise: Final Fantasy Origin.

U teoriji Stranger of Paradise je rekreacija upravo originalnog Final Fantasy naslova, samo svezanog u Soulslike vibe, combat i level design. Na prvi pogled ćete se zapitati što su stvarno mislili u Square Enixu kada su ovakvu igru pustili u prodaju samo par nedelja nakon Elden Ringa. Kako će se ovakva igra približiti kvalitetu produkcije, dizajna ili bilo čega drugoga  FromSoftware-ovom divu. Vrlo brzo ćete shvatiti da Stranger of Paradise nije imitacija, već praktično ruganje i satira celom Final Fantasy serijalu i FromSoftware formuli.

Priča sama po sebi je i blagoslov i kletva.

Tokom cele igre predvodi obsesija “haosom” i to praktičkim u svakom dijalogu. Glavni lik Jack će se dosta često isključiti iz razgovora tako što će upaliti svoju playlistu. Kada bi ja tako nešto napravio svom šefu mislim da bi vrlo brzo dobio otkaz. Iako vrlo često takva situacija i interakcija budu smešni i zanimljivi – definitivno drugačiji – vrlo brzo se umorite, pogotovo kada je reč o nečem što vas zanima po pitanju priče i mesta radnje. Vaši kompanjoni će često započeti priču o sebi, ili o nekakvom događaju da bi ih Jack odrešito izignorisao ili prekinuo usred govora i krenuo pričati o nečem sasvim nevezanom. Ukoliko volite priču, pogotovo backstory i setting sveta pripremite merač pritiska duboko udahnite i možda najbolje nemojte ni započeti igrati ovu igru.

Ukoliko ipak možete progutati ovakav stil igranja, videćete vrlo robusan i zanimljiv action RPG. Combat je odličan i na najtežim nivoima je zapravo vrlo izazovan. Osim klasičnih poteza poput napada, izbegavanja i parry-a, igra Jacku daje “Soul Shield”.

Soul Shield zahteva precizan tajming pomoću kojeg ćete odbiti napad. Ukoliko skupite par dobrih blockova, regenerisaće će vam se MP i moći ćete koristiti još bolje napade. Osim blokiranja napada, pomoću Soul Shielda možete absorbovati neprijateljske napade i lansirati ih nazad. Time efektivno postajete mage.

Takođe, postoje specijalni finishing napadi u kojima Jack praktično dezintegrira protivnike u kristale. Ukoliko ste poželeli da vidite Final Fantasy protivnika kako se praktički raspada (The Guard Scorpion npr) ova igra je za vas. Finishing napadi su zadovoljavajući, no brzo mogu postati i neugodni nakon sve makljaže koju vidite.

Postoji velika količina različitih poslova (klasa) koje možete izabrati, i svaki od njih je zanimljiv i dopadljiv na svoj način. Sa druge strane, level design je dosta monoton i nezanimljiv.  Leveli su vrlo linearni, te su iz nekog razloga u Square Enixu odlučili izbaciti minimap ili bilo kakav map. Na par lokacija sam bio izgubljen, morao sam se vratiti i primetio bih da postoje dva identična puta. Naravno, kako nema mape, celi dojam je bio “parola snađi se”. Ovome ne pomaže činjenica da na nekim mestima se neprijatelji respawnaju vrlo brzo, pa nemate nekakav pokazatelj da ste ovde već prošli. Jedan od najfrustriranijih trenutaka ikada, kada sam skoro odustao od same igre je bio gotovo na početku kada sam došao do dela gde sam morao ići liftom, međutim, liftovi nisu pokazivali kuda idu?!

Leveli su takođe dosta mračni, i vrlo je teško napraviti ih oštrijima i vidljivijima. Često sam napamet hodao kroz tamne delove i nadao se da ću nabasati na vrata.

Grafički gledano, Stranger of Paradise nije nikakvo next-gen remek delo. Igra bi ležerno mogla ići uz rame prvim naslovima koji su stigli sa PS4. Naravno, to ne znači da je ružna, naprotiv, u par trenutaka mi je oduzela dah. Ipak,kada gledamo u nekakvo kompletno delo grafika, Stranger of Paradise nije impresionirala. Teksture i modeli likova su vrlo obični dok je tekstura oružja fenomenalna.

ZAKLJUČAK

Na kraju dana, moram se zapitati je li gaming scena uopšte spremna za iskustvo kao što je Stranger of Paradise. Ovo nije samo igra koja se ruga samoj sebi, naprotiv, ruga se igračima i developerima.

Kako bi se igra trebala praviti? Kako bi se igra trebala igrati?

Sve ovo bacite u vodu kada dođete do ovog naslova. Igra je definitivno produkt eksperimenta i taj eksperiment je zanimljiv, no ipak je malo previše. Samo se nadam da će gameri shvatiti da Jack, njegov iPod, obsesija sa haosom i prekidanjem svojih prijatelja u razgovoru jesu produkt jedne velike satire i da ih ne bi trebalo uzeti za gotovo. Ukoliko to ne shvate, Stranger of Paradise će se pronaći na jakom i nezasluženom udaru. Ili ipak možda zasluženom? Ipak je ovdje Square Enix eksperimentisao, a sada je na gamerima da vide jesu li i profitirali.

7

DOBRA

POZITIVNO

+ priča

+ combat koji je zanimljiv i privlačan

+ difficulty curve koji je jako dobro napravljen

NEGATIVNO

– priča

– monoton level design

– grafika koja više pripada prošloj generaciji nego budućoj