TUNIC – RECENZIJA

Ne mogu da kažem da je Tunic kopija Zelde, ali inspiraciju definitvno vuče iz nje. Još od izlaska je prepavljen negativnim recenzijama na Metacriticu, ali da li su one opravdane i da li Tunic nudi još nešto sem lepog izgleda, saznaćete u nastavku recenzije.

NA PRVI POGLED OSVAJA SVOJIM ŠARMOM!

Na prvu loptu Tunic sigurno podseća na Zelda serijal. Pored tog šarmantnog stila vrlo sličnog Zeldi, imamo i odličnu umirujuću muziku koja je tu da nam ulepša avanturu lisice koja drži mač i koja predstavlja protagonistu priče. Iskreno rečeno, kada sam prvi put ušao u Tunic očekivao sam da ću dobiti jednu jednostavnu izometrijsku avanturu koja će me podsetiti na Nintendove projekte i koja će biti savršena odluka za odmoriti se od Elden Ringa. Au kako sam se prevario…

Generalno gledano, Zelda igre nisu preterano teške, a Tunic sa svojim šarmantnim stilom izgleda još lakše, ali zapravo, ovo nije nikakva “Zelda za decu” ili nešto tako. Ispod maske je ovo iskustvo puno izazovnih borbi kao i teških zagonetki. Navedena osobina nije nešto što treba da vas otera, jer je Tunic zapravo jako dobar u izvođenju.

MALO TOGA VAM SE PRIČA, NEMA MNOGO PRIPOVEDANJA

Avantura počinje na plaži kada se naša lisica probudi na obali. Tunic ovde prati šemu nekih “old school” igara što u suštini znači da nema puno pričanja, već se i neka komunikacija vodi na nama stranom pismu. Sami trebate da istražujete, jer vam igra ništa ne govori. Nema putokaza, niti nekakvih markera koji će vam okvirno reći gde treba da idete, ili nečeg sličnog. Sve se svodi na intuiciju igrača što se tiče istraživanja, ali za ostale stvari postoje mini tutorijali.

Radnja i ceo koncept nisu slučajno nejasni. Šira misterija ovog sveta je dodatak koji zaista ovo može da učini znatno zanimljivijim. Srećom je svet dosta dobro dizajniran i postoji dobra raznovrsnost lokacija i sve je nekako slatko dizajnirano. Postoji više vrsta lokacija. Neke su male i u većini slučaja nude jednostavnu potragu za nekim blagom ili eventualno neku prečicu, dok sa druge strane imamo tamnice koje su ispunjene opasnim zamkama ili zagonetkama i koje će vam zadati muke.

Ovo je jednim delom metroidvania, odnosno, biće vam potrebne posebne sposobnosti za određene oblasti. Tehnički je moguće pristupiti mnogim lokacijama sa plaže, ali sama ograničenost opremom, odnosno premalo vremena provedeno u samom istraživanju vas može zaustaviti u tome i vratiti na neku planiranu i linearniju putanju. Na primer, ako odete u neku mračnu tamnicu, nećete moći da uradite ništa dok pre toga ne nađete fenjer i na takva ograničenja sam mislio.  U suštini, ako vidite nešto do čega ne možete doći, ili neka vrata koja ne možete da otvorite znajte da ćete kasnije dobiti potreban alat za rešenje problema.

MEHANIKE SU PREUZETE IZ SOULS IGARA!

Da, rekao sam da na početku da igra vuče inspiracije iz The Legend Of Zelda igara, ali mehanike su direktno uzete iz Souls igara i ovo je upravo i razlog zašto se desilo bombardovanje loših ocena na metacriticu. Zaista, igra je dosta teška, ali to ne treba shvatiti kao ozbiljnu negativnu kritiku. Tako u Tunicu ima samo jedna postava težine i samim tim nema prilagođavanja kako vama odgovara, već igrate kako je to zamišljeno. Od ostalih elemenata preuzetih iz Souls igara imamo statue koje služe da vratimo zdravlje i obnovimo napitke i magije. Kada umrete, da biste dobili nazad zlato koje ste izgubili morate otići tačno tamo gde ste usmrćeni.

Jedna zanimljiva taktika koju sam lično probao, a diretko je vezana za zlato jeste taktička smrt. Naime, u interakciji sa vašim izgubljenim zlatom proizvoditi efekte koji guraju i oštećuju neprijatelje što je samo po sebi dobro. Ovo dodatno dodaje atmosferi koja postaje napetija jer taj novac može da nestane sa mesta gde ste umrli, a nepohodan vam je. Sa njim kupujete dosta bitne predmete, ali i podižete levele. Sistem je jednostavan – veći level i vi ste jači, ali baš znatno jači.

BORBA ZAHTEVA RAZVIJANJE I SVAKAKVE KOMBINACIJE

Borba se najviše vremena vodi korišćenjem mača. Pored mača, kako napredujete otključavate i magiju i bombe, ali sva ta sporedna sredstva su jako ograničena količinom, pa morate na mač da se oslanjate najviše. Borbe su tempirane, odnosno treba da procenite pravi trenutak za napad i pravi da izbegnete nadolazeći udarac. Kako napredujete, moraćete da menjate i usavršavate vašu taktiku. Varijacije protivnika su solidne i same vrste su kreativno osmišljene tako da neće biti dosadno, ali treba da pripazite jer i najslabiji neprijatelj može lepo da vas povredi.

Međutim, svoj vrhunac Tunic dostiže tokom boss borbi. Svaki susret sa bilo kojim bossem je odličan, iako nećete imati baš vremena da se divite dizajnu jer ćete biti zauzeti izbegavanjem napada. U ovakvim delovima do izražaja dolazi nedostatak klasičnog tutoriala. Nisam do sad napomenuo sistem knjižice koji menja klasični tutorial. Ono što vi radite, jeste da sakupljate stranice za knjigu. One predstavljaju neku vrstu zagonetke jer ćete morati da ih dešifrujete kako biste shvatili šta piše. Zanimljivo je moram da priznam, ali opet smatram da treba makar kao opciona stvar da postoji mogućnost klasičnog tutoriala jer će se vreme znatno uštedeti.

ZAKLJUČAK

Tunic uzima ideje nekih velikana ove industrije i kombinuje ih u jedno posebno i drugačije iskustvo. Kao što biste svom devetogodišnjem nećaku dali Zeldu da igra, tako mu nećete dati Tunic da igra zbog prevelike težine. Ako tražite nešto da odmorite i da se opustite posle napornog dana, Tunic preskočite, ali ako tražite jedno teško i nekad pomalo frustrirajuće iskustvo koje će vam pružiti osećaj satisfakcije svaki put kada učinite nešto značajnije, našli ste pravu stvar. Odlična igra i pravi primer da ne treba suditi ničemu po izgledu.

8.5  ODLIČNA

POZITIVNO

+ odličan vizuelni stil

+ dobar koncept borbe

+ odličan svet pun misterija

NEGATIVNO

– nedostatak klaslčnog tutorijala

– nekad previše teško

Preuzeto sa RESPAWN.BA