Šanse da ste barem jednom u svom životu odigrali nekakvu video igru su poprilično velike.
Mogu se kladiti da ste tokom svoje gejming istorije odigrali barem dva ili tri različita žanra igara. Ako ništa drugo, onda barem ih istestirate i vidite da li vam leže. Priznajte... bar jednu do dve. Činjenica je da se dosta gejmera drži svoje dve do tri kategorije i ne zalazi duboko u prostor ostalih. No, jeste li se ikada zapitali utiču li događaji u svetu na igre, tačnije, utiču li na to koji je žanr najpopularniji u tom trenutku?
Jedno zanimljivo pitanje za vas: u ovome trenutku, nakon što pogledate oko sebe i pročitate što se sve događa u svetu, od ratova do pandemija, jeste li stvarno zainteresovani upaliti igru poput Plague Inc. ili ArmA? Pokušaću da pogađam i reći ću da je odgovor NE. Verovatno je to i vaš odgovor. Ali, da vas pitam to isto pitanje za jedan dan? Dva? Da li bi odgovor bio isti? Možda. A kada bi izbacio deo pitanja? Kada bih vas samo pitao želite li igrati Plague Inc. ili Call of Duty? Opet ću otići u pretpostavku i reći da je odmah odgovor NE!
Zašto?
Odgovor je jednostavan. Ljudi su, u srži, morbidna stvorenja. Svako od nas se barem jednom u životu našao pored nekakve saobraćajne nesreće, u bolnici ili u bilo kakvoj situaciji gde se potencijalno odvija nekakav gubitak života ili nesreća. Svako od nas u tom trenutku jednostavno sebi nije mogao pomoći i pogledao je ka mestu događaja, bilo to slupani auto, umiruća svinja ili pacijent kojega vode prema operacijskoj sali. Takvi smo, to je u našoj srži, u našem DNK. Pa dobro, kakve to veze ima sa gamingom?
Krenućemo od ’90tih.
Generalno, nevezano za naša područja Jugoslavije i par ostalih mesta u svetu poput Iraka i Afrike, ova je vek proveden u koliko-toliko miru i optimizmu. Barem u SAD-u, Japanu, Nemačkoj i sličnim većim državama. Kakve su igre tada dominirale na tržištu? Ukoliko vas netko pita koja je igra najpopularnija u ‘90-tima, verovatno će te reći Super Mario 64. Upravo u toj igri leži moj argument.
1990-te su godine u kojima je vladao žanr platformera. Svet je bio miran i ljudi su se tako osećali. Zašto zamarati mozak pucačinama i teškim pričama kada mogu uživati u Super Mariu? Nemam nikakav incentiv isplakati se ili šokirati, jednostavno se samo želim odmoriti i uživati u gejmingu. Upaliću Super Mario, eventualno ukoliko posedujem PSX Spyro ili Crash Bandicoot i uživaću u ovim svetlim, laganim i zanimljivim igrama. U mojoj podsvesti ne postoji rat, ne postoji tama, samo optimizam i nada u budućnost. Ovakav način razmišljanja se prostirao sve do dva ključna događaja koja su okrenuli svet naopačke i samim time dovele nazad onaj stari strah, koji zapravo nikada nije napustio ljudsku populaciju jer ipak je prošlo samo jedno desetleće (i manje) od raspada Sovjestkog Saveza i prestanka hladnog rata. Strah jednostavno nije mogao samo tako nestati, ali se povukao u najdublje delove ljudske podsvesti i mirovao, sve dok ga nešto nije vratilo nazad u aktivno postojanje. Nešto kao što su Y2K i 9/11.
Dolaskom ova dva događaja svet je ponovno bačen u paniku.
To se odrazilo i nagejming žanr. Platformeri su većinom postali stvar prošlosti, dok su ljudi inspiraciju vukli upravo iz istorije. Kako je rastao patriotizam u SAD-u i moralna podrška u ostatku sveta, tako su ljudi počeli sve više igrati FPS, RTS i MMORPG žanr. Jedna stvar koju su ta tri žanra imala zajedničko u 2000-tima jeste rat. Ljudi su u svojoj panici i depresiji podsećali se na WW2, od kojeg je prošlo 60 godina, dovoljno vremena da stari veterani mogu pričati o događajima kroz koje su prošli bez da imaju PTSP napad. Rane su zacelile. Inspiracije su se vukle iz tog doba i počeli smo dobijatiti prve moderne FPS-ove u smislu Call of Duty serijala, novog i modernog Medal of Honora (koji je postojao još u ’90-tima ali nije bio toliko popularan), Brothers in Arms i sličnih serijala. Svi su oni imali glavnu priču koja je bila vezana za rat, bio to Drugi Svetski ili fiktivni moderni. Sa iylaskom Rusije iz ekonomske krize ponovno su se vratili u ulogu glavnih neprijatelja u First Person Shooterima, zajedno uz teroriste. Na RTS smo dobili fantastični Warcraft III koji je isto u sebi imao nekakvu vrstu konflikta, ne toliko različitu od hladnog rata: jedna fakcija protiv druge. Postupno je stigao i MMORPG žanr koji se isto tako bavio raznim konfliktima između svojih frakcija. Krajem devedesetih i početkom novog milenijuma sve više se u vestima pojavljivalo kako naučnici testiraju viruse i antibiotike u laboratorijima. Zbog toga su se ljudi počeli pitati: “Što ako jedan takav virus pobegne u javnost? Hoćemo li se moći oporaviti ili ćemo izgubiti život?” Tako su se ljudi okrenuli prema Half-Lifeu, Deus Exu, DOOM-u i sličnim FPS igrama.
Krajem 2000-tih i početkom 2010-tih MMORPG je bio u punom jeku. Konflikti su se događali po svetu, rat u Afganistanu je još uvek trajao i ljudi su bili vrlo zainteresovani za FPS žanr. Međutim, kako je to sve postajala norma, shvatili su da im nije dosta to što virtualno ubijaju jedni druge. Ljudi za to dobijaju nagrade, žele napredovati. Tako su malo pomalo MOBA igre stigle na tron.
MOBA i FPS žanr stavljam pod isti kalup upravo zato što su događaji u svetu direktno uticali na njih. Ljudi su fluidno prešli sa “puškaranja” jedni na druge i pobegli u svet magije, gde će neprijatelja jednostavno razneti vatrenom kuglom umesto metkom. League of Legends i DotA su donosile sistem grindanja i progressa, ljudi su bili sretni jer su mogli napredovati i pokazati svima da su najbolji. Međutim, vrlo brzo je stigla i 2014. godina, a sa njome početak konflikta u Ukrajini. Samim time, ljudi su se vrlo brzo vratili na razmišljanje kakvo su imali u hladnome ratu. Nuklearke će početi padati, kako ćemo mi to preživeti. Survival igre nisu pravilno pokucale na vrata, one su razvalile prozor i ušle u prostoriju kao Rambo. Prvo je tu bio Minecraft, koji sa svojim blocky teksturama i zabavnim gameplayom možda ne izgleda kao survival igra, no ona to jeste. Jednostavno kada igrate igru igrate u survival modu. Morate sami sebi sagraditi kuću, skupiti materijale, napraviti oružje i boriti se protiv mobova. Dolaskom DayZ moda napokon smo dobili survival zombie igru, nešto čemu su se ljudi nadali dugi niz godina (zombie filmovi nikada nisu izašli iz mode). Celi survival žanr igara je bio potkrijepljen jednom činjenicom: ako dođe smak sveta moramo se pripremiti, bilo kako, pa makar to bilo skupljajući ideje i inspiracije iz video igara.
Pred kraj 2010-tih godina ljudi su shvatili da ukoliko i dođe do katastrofe, činjenica je da će se vrlo verovatno morati sami boriti protiv svih. Eventualno će familija biti uz njih, iako ni to si ne mogu garantovati. Kada dođe raspad civilizacije, svako je za sebe. Tako su stigao Battle Royale žanr. Ljudi su hteli videti taj uspeh, hteli su se tešiti činjenicom da ukoliko mogu pobediti protiv 100 drugih ljudi u Fortnite, moći će preživeti i bilo kakvu katastrofu. Imaće barem nekakvu ideju šta napraviti. Igre poput Fortnite, SCUM, Warzone su samo potkrepljivale te potrebe.
Naravno, uvek postoji par outlier-a.
RPG žanr nisam ni spomenuo, no on je oduvek bio tu, u pozadini. U bilo kojem dobu ljudske povesti, u bilo kojem trenutku mogli ste naći osobu koja je napravila svoju priču, svoj svet u svojoj glavi gde su bile glavni lik. RPG žanr nam je samo olakšao situaciju da ne moramo više razmišljati i kreirati, već uživati u iskustvu. Isto kao i sportske i racing igre. One su oduvek bile tu, jer su ljudi oduvek bili fascinirani autima i sportom.
Stoga, možemo li ovde povući paralelu? Možemo li stopostotno tvrditi da događaji u svetu utiču na popularnost žanrova u video igrama?
Ova pitanja ću ostaviti vama. Razmislite i svoje odgovore napišite u komentaru. Zanima nas što će te upravo vi izvući iz ovih informacija, kakvo će biti vaše mišljenje.
Preuzeto sa Respawn.ba
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
