Postoje pravila.
Postoje opšta pravila o tome kako napraviti video igru ako znamo da se ona pravi za igrače.
Osnovno pravilo je dda igra treba da bude teška i da se vremenom igraču zadaje sve više i više, u prevodu, pojačava se težina igranja. Bilo da je igra detinjasto laka ili nemilosrdno teška, prvi nivo bi trebalo da bude jednostavan. Koliko god da su neke igre teške, prvih nekoliko nivoa ne sme biti previše loše, što igraču daje vremena da se uhvati u koštac sa kontrolama i osnovnom mehanikom. Da pojasnimo, daju vremena igračima da nauče osnovno o igri. I zar to nije normalno i logično jer bi bilo nepravedno da vas ubiju u igri pre nego što ste imali priliku da shvatite šta uopšte treba da uradite.
Međutim, neki programeri su rešili da zaobiđu pravila i da im zakomplikuju život. Hajde da pogode igrača svakom zamkom, projektilom i neprijateljem čim pokrene igru. Pre nego što shvatite svoje ciljeve, odredište ili kako da skočite, shvatićete da ste se dobro upoznali sa natpisom na ekranu Game Over.
Okoreli igrači vole izazov. Igra treba da bude malo frustrirajuća, tako da je još više zadovoljavajuće kada je završite. Ali postoje neki platformeri, trke i pucačine koji su toliko nepravedne od samog početka da prosečan igrač ne može ni da prođe početni nivo. Koliko ste takvih igara odigrali?
Meni je dan danas, kada me pitaju, u glavi Atlantis i njegov treći disk koji me je mučio danima. Daleko od toga da je igra bila nenormalno teška ali jednostavno, mene je namučila. Mogu da zamislim kako je nekima kada ih igra "sačeka" sa porazom odmah na početku. A evo i nekih opšte poznatih "ubistvenih" igara.
Cuphead
Mene ceo vizual igre nije privukao da je odigram ali oni koji su je igrali kažu da pored specifične animacije, ima i specifičan način da muči igrače. Cuphead je bila povratak na crtane filmove iz 1930-ih. Ovaj naslov Studija MDHR je takođe poslužio kao povratak na igre beži i pucaj run-and-gun kao što su Gunstar Heroes i Metal Slug, koje su bile na lošem glasu zbog toga koliko su bile teške. Međutim, Cuphead je po nekima sramota za ovakve igre u smislu težine. Iako je prvih 30 sekundi prilično jednostavno, ne prođe mnogo vremena pre nego što se ekran napuni jamama, šiljcima, neprijateljima i projektilima koji vam dolaze sa svih strana. Kada se igra pokaže previše teškom, igrači obično odvoje vreme da zapamte neprijateljske obrasce. Ali pošto Cuphead ima zlo cveće i opake pečurke koje se pojavljuju na ekranu svake sekunde, morate da prođete sve što je brže moguće, dok istovremeno izbegavate isto sve. Iako su prvi nivoi namenjeni postepenom uvlačenju igrača u igru, ovde to nije slučaj. Otvaranje ovog 2D side-scrollera mora da bude teško da bi se igraču dalo do znanja sve o brutalnom napadu nivoa tvrdog kamena koji mu se sprema. Ako mislite da je ovaj nivo previše težak, to nije ništa u poređenju sa onim što sledi.
A uskoro sledi i Cuphead: The Delicious Last Course.
Shadow Dancer: The Secret Of Shinobi
Shinobi je bio serijal video hack-and-slash igrica koji je debitovao daleke 1987. Iako je u franšizi bilo mnogo sjajnih izdanja, Revenge of the Shinobi je bio hit. Sa svojom odličnom muzikom i solidnom igrom, bio je apsolutno "obavezno igrati" za vlasnike Genesisa. Kada je objavljeno da Sega snima nastavak Shadow Dancer: The Secret of Shinobi, fanovi su bili oduševljeni. Iako je struktura igre ista kao i kod ostalih naslova, postojala je jedna ogromna razlika, Jedan pogodak je trenutna smrt.
Shinobi je poznat po tome što je naporan i težak, ali igrači su se osećali kao da se ovde igra igra sa samom sobom i uživa da muči igrače. Kada heroj pada mrtav u trenutku kada ga pogodi bilo koji mač, bodež ilinešto treće, većina igrača nije mogla da stigne daleko. Neprijatelji imaju različite napade i nikada ne nagoveste šta će da urade, čineći najjednostavnije susrete strašno teškim.
Silver Surfer
Silver surfer je Marvelov superheroj kojeg pokreće galaktička sila koja se zove Power Cosmic. Energija koja teče kroz kosmičku hromiranu kupolu omogućava mu da leti kroz svemir, kontroliše atomsku energiju i ima snagu koja je jača nego Tora i Hulka zajedno. Zbog njegove neverovatne moći, ljubitelji stripova su umirali od želje da igraju igru Silver Surfer na NES-u.
Ali... nakon nekoliko sekundi igranja ovog auto-skrolera, shvatate da je dodirivanje bilo čega vaša trenutna smrtna kazna. I ne mislimo da ćete umreti ako dođete u kontakt sa neprijateljem ili projektilom. Umirete ako udarite BILO ŠTA. Uprkos pretpostavljenoj moći Surfera, sjajni superheroj tu moć uguši ako se njegova daska za surf nagne na zid ili njegov mali prst udari po plafonu. Ne samo da svaki nivo ima vanzemaljce koji neprestano pucaju na vas, već naš heroj ne može da se okrene! Ako neprijatelj dođe s leđa, morate da sačekate dok ne budu ispred vas da biste ga upucali. Uzimajući u obzir da je Srebrni surfer poznat po svojoj božanskoj moći, jednostavno se pitate kakve su to čudne sile pravile ovu igru.
Super Star Wars: Return Of The Jedi
Super Star Wars je objavljen 1992. godine za Super Nintendo. Bio je to odličan platformer a igra je bila toliki hit da nije bilo iznenađenje što je LucasArts razvio dva nastavka zasnovana na originalnoj trilogiji Ratovi zvezda. Svako ko je igrao Super Return of the Jedi po prvi put verovatno je pretpostavljao da će prvi nivo pratiti tipičnu igru sa pomeranjem po strani kao kod svojih prethodnika. Međutim, igra počinje sa nivoom 3D režima 7 gde igrač mora da putuje do Jabba palate u landspeeder-u. Ovo tolikobaca igrača, da je zagarantovano da će pasti u jamu i umreti za manje od deset sekundi. Da se razumemo, postojali su nivoi 3D režima 7 u prethodnim igrama tako da ova sekvenca ne bi trebalo da bude potpuno neočekivana. Ali, ovaj nivo je mnogo, mnogo teži iz dva razloga. Prvo, ne možete da prestanete da se krećete, a jame su SVUDA! Drugo, morate da izbegavate stene i stubove razbacane oko svakog dela. Sudar u ove strukture neće prouzrokovati mnogo štete, ali je verovatno da će udar prouzrokovati da vaše vozilo zaplovi u provaliju.
Frustrirajuće!
Driver
Driver je igra za PS1 u kojoj ste policijski detektiv po imenu Taner. On koristi svoje veštine za volanom da bi se infiltrirao u kriminalni sindikat. Da biste započeli glavnu kampanju, potrebno je da prođete sve osnovne tehnike vožnje u tutorijalu. Nakon što postignete zaokret od 360 stepeni, rikverc, izgaranje, i slično, možete nastaviti dalje. Zvuči lako, zar ne? Ali...
Nije vam rečeno kako da izvedete nijednu od ovih tehnika, što znači da morate sve sami da shvatite. U redu, to možda i nije tako loše. Čak i ako su neki od poteza pomalo teški za izvođenje, barem imate svo vreme na svetu da ih naučite, zar ne? Opet ali... Nemate svo vreme na svetu jer svaku tehniku morate da izvedete za šezdeset sekundi. Mnogi vlasnici igre Driver se sećaju frustracije povlačenja svakog pokreta osim jednog dok je sat odbrojavao na nulu, što je dovelo do resetovanja uputstva. Iako smo svi igrali igre sa nepravedno teškim početnim nivoima, Driver je možda jedina igra od koje su igrači odustali pre početka glavne kampanje. A vi?
Dragon's Lair
Don Bluth, poznat po An American Tail i The Land Before Time, kreirao je daleke, daleke 1983. godine video igru Dragon's Lair. Igra je postala kultna jer se igranje oslanjalo na napomene tastera na ekranu za napredak, što je bilo preteča Quicktime. Animacija je tekla tako glatko da biste se zakleli da igrate crtani film. Zbog preciznosti koja je igraču bila potrebna, Dragon's Lair je brzo postao legendaran i po svojoj težini. Ali, proći kroz nivoe je izvodljivo putem pokušaja i greške. Nažalost, to se ne može reći za NES port. Pošto nije mogla da prihvati grafiku originalne igre, ova verzija je koristila osnovnu igru sa bočnim pomeranjem. Međutim, programeri su sigurno mislili da ionako teška igra nije dovoljno brutalna jer su ovu verziju učinili još težom. Čim naš heroj pokuša da uđe u zamak, put mu blokiraju zmija koja diše vatru, slepi miševi, silazni portkulis i most koji se ruši. Ako padnete ili vas jednom udare, gotovi ste. Zbog brzih kontrola, izbegavanje bilo koje od prepreka je apsolutno čudo. Ne samo da mnogi igrači nikada nisu završili prvi nivo, većina ljudi nikada nije prešla prvi ekran! Pakao!
Call Of Duty: Vanguard
Call of Duty obično ima mnogo složene mehanike, svaki unos počinje misijom koja nije samo jednostavna, već kratka. Ali u poslednjem unosu u COD-u, programeri su odlučili da prva misija... nije ni jedno ni drugo! Čak i ako tačno znate šta da radite, prvi zadatak u Call of Duty: Vanguard traje oko sat vremena. Iako je zadatak zabavan, kreativan i odvija se u više odeljaka, ne možete a da ne pomislite: „Još uvek ide!'; dok igramo.
Kad god izgleda da ćete stići do kraja, više ciljeva iskoči niotkuda. Količina ciljeva koju imate je toliko zapanjujuća da bi ovo moglo poslužiti kao završni nivo u ranijoj igri COD-a. Da je zadatak bio jednostavan 'beži i pucaj' bilo bi dobro. Međutim, morate biti veoma dobro opremljeni svim kontrolama (čučanje, odbrana, skidanje, itd.) i svako oružje od samog početka ili vaš tim neće uspeti. Ako je ovo prva CoD igra u nizu koju ste igrali, bićete potpuno izgubljeni.