Uticaj gejminga na zdravlje i negativne posledice

Video igre - zabava ili potreba?

Video igre su stvorene za zabavu i godinama su se unapređivale kako bi ta zabava bila što bolja, kompletnija i interesantnija. Danas se video igre koriste za unapređenje veština, učenje, ali i lečenje. Ipak, moramo imati na umu da nije svako igranje dobro, da nije svaka igra za sve uzraste i da moramo da vodimo računa kada, gde i šta igramo.

Industrija video igara je jedna od najprofitabilnijih danas. Otvara se mnogo novih radnih mesta jer gejming nije samo za gejmere već možete biti programer, pisac, ilustrator pa čak i organizator. Postoje profesionalni igrači koji učestvuju u esport takmičenjima i zarađuju velike sume novca. Tu su, naravno, i mnoge prednosti video igara, ali i dalje je dosta onih koji su zabrinuti kako to utiče na mentalno zdravlje. Zavisnost od igara je prisutna, ali da li je više nego kada su u pitanju neke druge stvari?

Bitni faktori u razmišljanju o gamingu

Postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir pre nego što neko može prebrzo doneti zaključak o tome da je gejming štetan. Vreme provedeno u igranju video igrica nema značajan uticaj na dobrobit ljudi, pokazala je studija sa Univerziteta u Oksfordu, suprotstavljajući se strahovima da bi igre mogle biti štetne po mentalno zdravlje. Za razliku od velike većine prethodnih studija o uticaju video igara na zdravstveno stanje, tim iz Oksforda je bio u mogućnosti da prati stvarnu igru, umesto da se oslanja na procene koje su sami ispitanici prijavili.

U studiji je učestvovalo sedam različitih izdavača igara koji su pristali da dele podatke bez kontrole nad objavljivanjem. Mogli su da prate navike igranja skoro 40.000 pojedinačnih gejmera, od kojih su svi pristali da se pridruže studiji. Obim studije pružio je snažne dokaze o nedostatku efekta na opšte zdravlje, rekao je Andy Przybylski, jedan od istraživača.

„Sa 40.000 posmatranja tokom šest nedelja, zaista smo dali povećanje i smanjenje igranja video igara poštenu šansu da predvidimo emocionalna stanja i zadovoljstvo životom, a nismo pronašli dokaze za to – pronašli smo dokaz da to nije tačno na praktično značajan način." Ono što je važno, rekao je Przybylski, jeste „stav koji ljudi imaju dok pristupaju igricama“. Od igrača je zatraženo da prijave svoja iskustva na osnovu „autonomije“, „kompetentnosti“ i „intrinzične motivacije“, kako bi se otkrilo da li su igrali iz zdravih razloga, kao što su zabava ili druženje sa prijateljima, ili iz više zabrinjavajućih razloga, kao što je prinuda da se zadovolje ciljevi postavljeni igrom.

Zdravija motivacija, zdraviji gejmer!

Ova motivacija bila je povezana sa pozitivnom dobrobiti, pokazalo je istraživanje, dok su igrači koji su se osećali kao da „moraju“ da igraju igru imali lošije zadovoljstvo, bez obzira na to koliko dugo su igrali. Otkriće da nema veze između igre i dobrobiti moglo bi se promeniti na ekstremnim nivoima. Može doći do efekta ako igrač produži svoje vreme igranja za 10 sati dnevno iznad onoga što je tipično za njih.

Uticaj video igara na mozak i društvo

Fizičke promene u mozgu

Psiholog C. Shawn Green navodi: "Video igre menjaju naš mozak. Igranje video igara može promeniti fizičku strukturu mozga na isti način kao što to činimo učeći čitati ili svirati klavir."

Razlozi za igranje video igara

Pitanje zašto ljudi igraju igre može imati različite odgovore: bežanje od problema, postizanje nečega što nije moguće u stvarnom životu, opuštanje ili zabava. Igranje igara može imati pozitivne i negativne efekte na igrača.

Demografski podaci o igračima

Suprotno mišljenju da igrice igraju samo tinejdžeri, istraživanja pokazuju da samo 21% igrača ima manje od 18 godina. Igranje igara može biti zabavna distrakcija ili hobi, ali postoje i zdravstveni rizici povezani sa preteranim igranjem.

Pozitivni aspekti video igara

Društvena povezanost

Osim zabave, igranje igara pruža način za međusobnu komunikaciju kroz virtuelne zajednice. U društvu koje pati od usamljenosti, igre mogu pomoći u povezivanju s drugima, uključujući osobe sa kojima je teško komunicirati, poput autistične dece.

Kognitivne prednosti

Istraživanja pokazuju da igranje može poboljšati kontrolu pažnje i prostorno zaključivanje. Video igre imaju medicinske primene, poput obučavanja osoba sa degenerativnim bolestima da poboljšaju ravnotežu ili pomažu adolescentima sa ADHD-om.

Razvoj veština

Igrači kroz igru mogu razviti jezičke, logičke, motoričke i prostorne veštine. Strateške igre poput SimCity i Age of Empires pomažu u razvijanju multitaskinga i taktike, dok akcione igre treniraju mozak za brze odluke.

Edukativni aspekti

Prema profesoru James Paul Gee-u, igranje video igara je povezano sa naučnim metodama, jer igrači razvijaju hipoteze i testiraju ih, slično kao studenti u laboratoriji.

Memorija i koncentracija

Igre poput Call of Duty i Battlefield pomažu igračima da efikasno memorišu podatke. Igrači razvijaju koncentraciju, sposobnost brzog prepoznavanja vizualnih informacija i timski rad.

Negativni efekti video igara

Povrede i zdravstveni rizici

Ponavljajuće povrede od stresa su česte među igračima. Sindrom karpalnog tunela, "gejmerski palac", teniski lakat i gojaznost su neki od zdravstvenih problema povezani sa prekomernim igranjem.

Mentalno zdravlje

Prekomerno igranje može biti povezano sa lošim mentalnim zdravljem, uključujući depresiju, anksioznost i probleme sa koncentracijom.

Socijalna nepovezanost

Prekomerno igranje može dovesti do društvene izolacije i problema u održavanju veza. Igrači često zanemaruju porodicu i prijatelje, što može rezultirati lošim akademskim ili profesionalnim učinkom.

Zavisnost od dopamina

Video igre stimulišu oslobađanje dopamina, što može dovesti do zavisnosti i smanjene motivacije za aktivnosti koje nisu jednako stimulativne.

Beg od stvarnosti

Prekomerno igranje može biti oblik eskapizma, sprečavajući igrače da se suoče sa realnim problemima u svom životu.

Zaključak

Video igre imaju potencijal za značajne pozitivne efekte na kognitivne, socijalne i motoričke veštine. Međutim, prekomerno igranje može dovesti do ozbiljnih fizičkih, mentalnih i socijalnih problema. Održavanje ravnoteže i odgovorno igranje ključno je za iskorišćavanje benefita video igara dok se izbegavaju negativne posledice.