Far Cry 6 - Recenzija Play! | Games Online Shop

Preuzeto sa Play!Zine.

Dugoočekivani i odlagani Far Cry 6 je napokon stigao. Posle agresivne marketinške kampanje i milion i jednog klipa sa očigledno dobro plaćenim Đankarlom Espositom, evidentno je da Ubisoft izuzetno veruje u ovaj nastavak kao sveži pristup Far Cry serijalu i nada se da će igra doživeti uspeh Assassin’s Creed Valhalle i biti live service igra koja će se godinama igrati. Ja, lično, u to ne verujem.

Far Cry 6 je, kao i prethodnici, FPS avantura gde ste ‘’jadni po priči’’ ali ‘’OP po gejmpleju’’, gde vaš lik pokušava da oslobodi određenu zabačenu lokaciju od određenog ludog antagoniste. Ako ste igrali bilo koji Just Cause, što se priče tiče, Far Cry 6 je isto samo sa dodatnim koracima. Nalazite se u ulozi muškog ili ženskog Deni Rohasa, koji, ili koja pokušava da pobegne sa sputavanog i potlačenog ostrva Yara, koje definitivno nije Kuba, niti igra pokušava da iskaže bilo kakve političke stavove, c, c, c. Sticajem vrlo zgodnih ali tragičnih okolnosti, naš protagonista upada u malu jedinicu gerila pod imenom Libertad i pomaže joj da se izbori protiv diktatora Antona Kastilje. Kastiljo, koga tumači Đankarlo Esposito, pokušava da napravi idealnu državu, ili kako on kaže – raj, tako što će da iskoreni slabe stanovnike Yare i da ostavi samo najjače (Jarevči? Jarevčani?). Glavni adut mu je Viviro – lek koji se pravi od lišća tabaka i služi za lečenje od raka. Problem je to što se ove biljke moraju posipati toksinima koji su izuzetno opasni za ljude, pa Kastiljo koristi buntovnike i „lažne stanovnike Yare“ da budu ti koji rade na poljima. Uz to, Kastiljo ima sina, Dijega, kojeg uči kako da bude dobar mali diktator kako se raj ne bi raspao kada Kastilja ne bude više bilo. Dijego je kroz priču jedina kompleksna ličnost i jedini lik koji nije kompletno jednodimenzionalan kao ostali. On pokušava da bude svoja osoba, ali isto tako voli oca i pokušava da ga učini ponosnim, samo nije monstrum.

Količina priče koja se dešava na početku igre me je naterala da se ponadam da će Far Cry 6 biti svedeniji i da će zapravo imati neki smer koji su apsolutno izgubili u prethodnom delu. Moja očekivanja su bila opravdana, ali samo pri početku igre. Već posle nekih dva sata igranja, Far Cry 6 se pretvara u čuveni Ubisoft otvoreni svet sa markerima i segmentiranim misijama koje meni nikada nisu imale smisla. U jednom momentu posle velikog intro segmenta dobijate brod, kada vam vođa Libertada, Klara, kaže da možete da se pokupite i odete za Majami ako ne želite da se borite za gerilce. U Majamiju vas čeka alternativni kraj igre, ali ja nisam daleko dogurao. Za sve koji su ostali na Yari, igra se u potpunosti otvara i postajete prava gerila. Reč gerila će se pojaviti toliko puta da, ako budete pili čašicu rakije svaki put kada je budete čuli, već ćete biti mrtvi u prvih pola sata igranja. Ako vam nije bilo jasno do sada, vi ste u ulozi gerile.

Gerila na svom raspolaganju ima malo, ali to malo što ima mora da ume da iskoristi – ovo je glavna parola koju smo viđali u Far Cry 6 trejlerima i najavama. U igri nije baš tako, jer to ‘’malo’’ zapravo nije malo i nalazićete ga svuda. Ono što sam ja mislio da će ova igra imati je neki tip crafting sistema, koji će nam dozvoliti da pravimo svoja luda, štapom i kanapom sklapana oružja. Ne, već ćemo samo da skupljamo retke materijale i onda biramo oružje koje je sivo na spisku na crafting stolu i otključati ga.

Pored ovog oružja pravljenog od đubreta, imate i standardna naoružanja koja nalazite tokom igre. Sva mogu da se promene na neki način, bilo različitim tipovima municije ili dodacima kao što su drugačiji nišani, veći šaržeri, i slično. Na vrhu vaše opreme se nalazi Supremo – ranac koji je opremljen raketama i u njemu takođe nosite granate i ostale stvari koje možete da bacate. U odnosu na stil koji želite da igrate, postoji više različitih tipova Suprema, kao na primer verzija koja umesto raketa baca gas koji guši sve neprijatelje u okolini.

Pored ove novine, perkovi i talenti više ne postoje, nego sve to dobijate preko opreme koju skupljate tokom igranja. Igra baš pokušava da vas navede na istraživanje Yare, koja je izuzetno prazna ali i izuzetno prelepa. Druga novina su tipovi municija koji su mi baš ubili uživanje u igri. Naime, svaki neprijatelj ima tip municije na koji je slab u zavisnosti od svoje opreme, što znači da morate da birate oružje (ili da ga modifikujete) koje probija taj oklop. Ovo je bilo glupo rešenje u Youngblood, glupo je rešenje i u Far Cry 6. Ovo znači da skoro svaki sukob koji imate ne može da bude spontan, nego morate da nađete neku uzvišicu (a ima ih jer je očigledno dizajnirano da bude jedini tip pristupanja neprijateljima) i sa mobilnim telefonom pronađete sve neprijatelje, skenirate ih i vidite na koji tip municije su alergični. Nije mi bilo jasno, daju vam prokleti raketo-bacač koji nosite na leđima koji ne možete da iskoristite ako su neprijatelji imuni na blast štetu.

Pored ovoga imaćete i izbor vozila koja ćete otključavati i sami naoružavati, kao i pregršt raznih konja koje možete da jašete. Konji su baš agilni i brzi i trebalo mi je vremena da se naviknem jer sam skoro igrao Red Dead Redemption 2 gde se konji mnogo drugačije (da ne kažem realnije) ponašaju. I ovoga puta imate NPC kompanjone koji vas prate, ali su uglavnom životinje. Na početku se srećete sa predivnim krokodilom koga dugo nisam menjao – jer je krokodil pobogu.

Sa tehničke strane, igra izgleda prelepo, ali nema taj „next gen“ osećaj, šta god to značilo. Na PS5 igra je radila na fluidnih 60 FPS-a čak i kada je bilo pregršt dešavanja i eksplozija na ekranu. Od fensi i modernih tehnologija nema ništa, ali sa osnovnom grafikom uspeva da dočara lepotu Yare kao što je to radio stari dobri Far Cry 3. Ono što šesti nastavak izdvaja su urbani delovi koji su po meni bili najbolji, iako ih je bilo malo. Cela mapa Yare je naravno ogromna i podeljena na više segmenta sa pretnjom da će se kroz DLC širiti na još okolnih ostrva, a svaki segment je jedan deo priče i predeo koji morate da oslobodite od opresije. Igra traje ali ne mogu da vam kažem koliko, jer ćete morati da istražujete svaki ćošak i da uništavate svaku neprijateljsku bazu kako biste pronašli dovoljno materijala za upgrade i nova oružja, što nisam hteo da radim jer se pretvaralo u dosadan posao.

Čudan problem koji sam primetio, a pretpostavljam da će biti popravljen sa nekom zakrpom, jeste desinhronizacija kontrolera, to jest vibracije adaptivnih okidača (R2 i L2) sa zvukom i slikom pucanja. Ako povučem R2, prvo kreće animacija pucanja, pa onda vibracija, pa onda zvuk, što mi je bilo jako čudno i važilo je samo za neka oružja, ne sva. Ali mimo toga i standardnih bagova sa NPC-evima i čudnim neprijateljskim AI-em, problema nisam imao.

Far Cry 6 je pokušao da se proda kao nova generacija Far Cry serijala (ili sam ga ja barem tako shvatio), ali je i dalje isti Far Cry koji smo igrali ranije, samo za nijansu bolji od prethodnika, a mnogo bolji od Far Cry 5. Imamo ludog antagonistu koga pokušavamo da ubijemo na nekoj zabačenoj lokaciji sveta, ali Kastiljo nije Vass, niti je bogami Pagan Min, nego je jednostavno klasičan diktator i negativac bez preterane dubine. Ako volite da idete od markera do markera, skupljate opremu i delove za oružja kako biste kasnije isto to radili na drugom delu ogromne mape, to jest ako volite Far Cry serijal, šesti nastavak vas neće razočarati, ali ne očekujte nešto novo ili drugačije.