Tekst napisan za IGN Adria
Far Cry igre prešle su velik put od 2004. godine do danas, posle malo traganja za identitetom sa prva dva dela, nakon trećeg, deluje da je Ubisoft našao formulu koja radi i koje se od tada strogo drži, naravno uz po malo novih začina sa vremena na vreme. Srećom Far Cry igre još uvek nisu počele da izlaze jednom godišnje pa nam dolazak sledećeg velikog nastavka i dalje predstavlja događaj. Hajde da vidimo samo kakav je događaj ovog puta u pitanju.
Far Cry 6 donosi sve što bi fanovi i očekivali od istog - novu egzotičnu lokaciju na ogromnoj mapi, negativca za pamćenje i tonu kvalitetnog FPS sandboxovanja koje može da traje do 50 sati. Check, check i CHECK! Ovoga puta u pitanju je Kuba, ovaj Yara, fiktivno ostrvo na Karibima koje teroriše diktator Antón Castillo, glumi ga Giancarlo Esposito što je ujedno i prvi put da imamo poznate glumce u ovom serijalu. Vi preuzimate ulogu Dani Rojas kome na početku igre birate pol (Samo dva pola? Seriously Ubi?), bivši pripadnik ili pripadnica jaranske vojske (ba) koji postaje gerilac ili gerilka u borbi za slobodu zajedno sa pokretom otpora kome se pridružuje nakon kratkog uvoda.
Kada dođete do glavne ostrvske teritorije, koja je u klasičnom Ubi fazonu ogromna, jurićete ostale frakcije po mapi ne bi li ih rešavanjem njihovih problema naveli da se priduže vašem pokretu. Usput se levelujete, sakupljate bolja oružja i gedžete, raidujete baze za materijale, pecate, vozite razna vozila i čistite Castillove ljude jednog po jednog... you know the drill. Praktično recept svakog Far Cry-a u poslednje vreme. Tu su i dikatorske propagandne poruke sa razglasa koje će odzvanjati u potlačenim teritorijama, bukvalno Far Cry 5. To vam je to, diktatura ili redneck sekta, nema boljeg načina za kontrolu ljudi nego preko medija... a nema boljeg medija od razglasa odvrnutog do kraja! Ima dosta Deja Vu momenata svakako.
Koliko god da Ubi nije želeo da prošli nastavak ima jasnu političku poruku, toliko su se sada izjasnili da žele. Kuba je definitivno bila inspiracija za Yaru, kao i mnogi drugi diktatorski režimi širom sveta. Jedva čekam neki sledeći Far Cry smešten u Srb... ovaj mislim u Severnu Koreju.
Copy-pastovanje Far Cry tekovina na stranu, šestica ipak donosi i dosta toga novog. Za početak vaš lik Deni, bilo da je muškarac ili žena jasno je definisan karakter koga ćete slušati i gledati po međuanimacijama, čak i kontrolisati iz trećeg lica u bazama! Ovo je velik pomak u odnosu na anonimne protagoniste iz većine prethodnih igara. Sa Denijem, i mnogim drugim sporednim živopisnim likovima, u prvom planu ono što me je iznenadilo je koliko se glavni negativac zapravo malo pojavljuje tokom glavne kampanje.
Ubi je uspeo da kreira negativca koji poput pravog diktatora ima kult ličnosti zbog kog je praktično nedodirljiv.
Castillo-a i njegovog sina Diego-a, koga sprema za naslednika, gledaćete samo u animacijama koje uglavnom slede nakon završavanja kompletnih teritorija. Iako diktatora nećete sretati mnogo tokom igre, njegov uticaj se jasno vidi na svakom koraku. Ovo je veoma dobro sprovedeno kroz izgradnju uverljivog sveta diktaturom stisnutog ostrva jer pored spomenutog brain wash razglasa, viđaćete i bilborde na svakom ćošku sa njegovim likom, a i čuti kako potlačeni narod pa i diktatorovi podređeni oficiri reaguju na njegovo spominjanje samo. Na ovaj način Ubi je uspeo da kreira negativca koji poput pravog diktatora ima kult ličnosti zbog kog je praktično nedodirljiv.
Misije koje ćete rešavati su tipičan Far Cry, i uvek postoji mnogo sandbox fora da se završe na drugačiji način. Da li će to biti stealth, rambo akcija ili neki kreativni abuse interesantnih Resolver oružja i drugih gedžeta - zavisi od vas i vašeg načina igranja. Far Cry 6 ima dva moda, story i action, i ni u jednom ne predstavlja neki poseban izazov ako ovladate nekim osnovnim mehanikama koje će eliminisanje jaranaca u uniformama učiniti lakšim. Mala dodatna komplikacija su protivnici koji su osetljivi samo na određeni tip municije, ali ova mehanika i ne ide preterano duboko, imate bukvalno samo nekoliko vrsta koje ćete kasnije i sami razlikovati bez potrebe da ih prethodno skenirate telefonom.
Nema sumnje da Far Cry 6 daje najviše slobode do sada po pitanju improvizacija sa oružjem i taktikama u borbi
Nadogranja i budženje oružja je nešto složenija nego ranije, što se i uklapa u gerilsku temu igre gde se često koriste štap i kanap tehnike. Ništa kao prigušivač koji je napravljen od prazne flaše ili scope od nekakve vodovodne cevi sa otpada. Najveće ludilo su definitivno Supremo oružja koja nosite poput ranca i koja pored svoje glavne funkcije, specijalnog napada koji ima poveći cooldown, mogu i da se opreme raznim dodatnim perkovima i alatima.
Kada se sve uzme u obzir nema sumnje da Far Cry 6 daje najviše slobode do sada po pitanju improvizacija sa oružjem i taktikama u borbi. Ovo se možda neće svideti igračima koji bi samo da pucaju, ali mislim da će stari fanovi Far Cry serijala umeti da cene.
Svet Yare je veoma egzotičan i lep, plaže, džungle, gerilske baze po planinama, mala mesta zamrznuta u vremenu sa automobilma iz 50ih, sve to uz dramatično osvetljene promene vremena - praktično jedna virtuelna Kuba koju su brojni Ubisoft timovi zajedničkim radom vešto realizovali. Jako je prijatno ponovo biti u tropskom okruženju gde nekako i mislim da Far Cry najviše pripada, a najbolja stvar od svega je što ćete u toj lepoti napokon moći da uživate potpuno i bez preskupe grafičke karitce - igra radi sjajno na konzolama nove generacije, konkretno na PlayStationu 5 na kom sam je i prešao.
Ubisoft je imao klimav start sa optimizacijom svojih prethodnih igara za nove konzole što srećom sa Far Cry 6 nije slučaj. Na novom PlayStationu igra od starta radi u 60fps-a sve uz dodatni HD texture pack koji se naknadno može dodati. Kako sam igru prvi put probao na high end PC-u, sa uključenim ray tracingom i maksimalnim detaljima, nisam primetio velike razlike u odnosu na iskustvo sa PlayStationa 5. Stabilan frame rate, oštre teksture a i napokon poštena podrška za Dual Sense, čine Far Cry 6 možda i prvim pravim krštenim next-gen naslovom iz Ubisofta koji izgleda i radi kako treba od starta.
Co-op prelaženje glavne kampanje čini stvari bar duplo zabavnijim
Naravno igra je stigla i na konzole prošle generacije, kolega sa kojim sam u co-op modu prešao većinu misija igrao je na base PlayStation 4 konzoli i nije imao većih problema, što je i bilo za očekivati. Co-op prelaženje glavne kampanje čini stvari bar duplo zabavnijim. Jedini problem je što se progres sa misijama beleži samo kod hosta, baš kao i u Far Cry 5, tako da ćete morati da imate vjernog druga (jarana?) sa kojim ćete izgurati celu igru, ili ćete se pogubiti šta je kod koga pređeno dok ulećete i izlećete u sesije sa random ljudima, što je sada isto moguće. Ipak, najvažnije stvari, vaš level kao i oružja i oprema ostaju sa vama, a kako od njih zavise vaši perkovi i statistike sada (nema više skill tree-a hvala bogu!) vreme provedeno u tuđoj igri neće biti skroz bačeno samo na družbu i boostovanje.
Za prelazak priče trebaće vam industry standard dvadesetak sati dok za kompletiranje svega ostalog i oko pedeset ili više. Dodatnih sadržaja ima naravno za izvoz i možete se voditi pravilom desne ruke - ako je nešto postojalo u Far Cry 5 velike su šanse da ga ima i ovde. Životinje saborci, mini igre, trke, lov na blago, pecanje i drugi izazovi... sve je tu, a imamo i par novih stvari kao što su gerilcima omiljena razbibriga domine ili borbe petlova u Street Figther fazonu.
Za
- Prelepo tropsko okruženje
- Razvijanje lika vezano za opremu a ne za izlizani skill tree
- Sjajna optimizacija za nove konzole
- Cockfights!
Protiv
- Dodatni sadržaj je super ali mučni bloat je kao i uvek kod Ubija sveprisutan
- Sitniji glitchevi