Deathloop - Recenzija | Games Online Shop

Preuzeto sa IGN Adria

Arkane Studio je već dugo vremena poznat po igrama koje su nesvakidašnje i koje imaju drugačiji pristup po pitanju pomeranja granica u žanru. Prateći ih kroz naslove poput Dark Messiah of Might and Magic, Dishonored ili Prey uočio sam šablon koji verovatno vuče korene iz System Shocka ili možda čak i Ultime. Ion Storm ostavio je svoj pečat u svesti developera iz ovog malog studija što je po meni veoma dobra stvar jer su se vremenom ohrabrili po pitanju pristupa izrade igara i odlučili se da tržištu ponude nešto takoreći „novo“. Iako je osnivač otišao zbog pritiska koji su trpeli kada su AAA igre u pitanju, kreativna iskra u timu je i dalje ostala.

Najavljen kao nesvakidašnje ostvarenje, Deathloop je u početku meni makar izgledao kao intrigantna igra koja bi mogla da usisa barem 20-ak sati mog vremena i da mi pruži kvalitetnu zabavu. Ako ste mislili da ćete dobiti novi Dishonored prevarili ste se i molio bih vas da se pripremite za ovaj jedinstveni, MALO problematičan FPS / Rogue-lite hibrid.

Posle uvodne špice i dinamičnog uvodnog ekrana imamo priliku da vidimo glavnog protagonistu Kolta i njegovu progoniteljku Džeklin čime nam se odmah daje do znanja o kakvom sukobu se radi. Možete izabrati da li ćete da krenete sa Koltovom kampanjom ili da upadate u partije drugim igračima i tako im zagorčavate život. Mod sa Džeklin će se otključati posle određenog vremena i na taj način dobijate gejmplej koji poseduje sasvim drugačiju dinamiku od glavne kampanje. Nije bitan plen... bitan je lov.

Na samom početku Kolt se budi na plaži, potpuno ošamućen i pomućenog sećanja. Kada se domognete Hakamadžiga iliti improvizovane verzije voki-tokija koji može hakovati na daljinu, tišinu remeti Džeklin koja vam podrugljivim glasom objašnjava (donekle) šta se dešava i u kakvom ste problemu trenutno. Posle par sati saznajemo da Kolt želi da poremeti vremensku petlju zbog nekih ličnih pobuda dok ostatak njegovih sada već (bivših) prijatelja želi da ga likvidira. Motivacija kao i uvek je sebičnost jer njegovi dotadašnji prijatelji uključujući i Džeklin žele da se vremenska petlja nastavi zbog mogućnosti da žive večno i da uživaju u zadovoljstvima neometani protokom vremena.

Autori su nam pokazali kako može na elegantan način da se plasira rogue lite element u FPS ostvarenje i da to deluje prirodno

Da biste poremetili vremensku petlju morate da ubijete 7 vođa grupa gde svaki od njih ima specijalne sposobnosti koje će Koltu omogućiti dalje napredovanje ka drugim potencijalnim metama i olakšati mu život. To uključuje sposobnosti poput teleportovanja, rage mode-a, povezivanja neprijatelja da biste više njih odjednom mogli da eliminišete ili samo prosta telekineza kojom NPC-jeve maltretirate do granice crnog humora. Sve što sam imao priliku da vidim do tog momenta je predstavljalo standardnu mehaniku za jedan Arkane-ov naslov. Posle toga stvari se drastično menjaju u čemu i jeste lepota ove igre, autori su nam pokazali kako može na elegantan način da se plasira rogue lite element u FPS ostvarenje i da to deluje prirodno.

Svaki put kada Kolt pogine ima pravo da se „premota“ 2 puta tj. da se vrati na mesto gde je primio poslednji udarac ili metak i da bude nevidljiv na kraće vreme da bi mogao da se izvuče iz neprijatne situacije. Vremenom otključaće se mogućnost da se skuplja telekinetička energija i da se njome plaćaju upgrade-ovi oružja i ostale opreme. Kvaka je u tome da kada potrošite dva gorespomenuta premotavanja, Koltov „radni dan“ se završava i ciklus se resetuje. Zamislite kao da imate dan Mrmota koji je veoma loš i ispunjen mamurlukom i alkoholnim dahom. Svaki put Kolt je na plaži mamuran i nervozan, bez ikakve opreme i potrebno je opet da savlada neprijatelje i da tu opremu kupi po ko zna koji put.

Posle eliminacije određenog neprijatelja, Kolt će početi da zadržava kod sebe neke delove opreme kojima pre nije imao pristup. Na taj način Kolt jača, pribavlja bolja oružja i uvećava svoj arsenal za konačni obračun. Veoma pitka mehanika, dosta dobro implementirana i zabavna. Da ne spominjem i veoma smešne dijaloge koji se sve vreme provlače kroz igru.

Oružja su raznovrsna i dobro izgledaju i još bolje zvuče. Ako se okrenemo staroj dobroj mačeti onda nećemo imati problema ali da biste imali malo bolji arsenal moraćete da se zavlačite svuda po mapi i da tražite bonus iteme koji će imati različit stepen efikasnosti u ubijanju protivnika. Počinjemo sa minijaturnim SMG-jem, posle se arsenal širi na sačmarice, pištolje i svu ostalu gvožđuriju koja će vam sigurno u nekom momentu biti potrebna. Svako od oružja se može nadograditi modovima koji se skupljaju po mapi i ostaju u vašem inventaru do sledećeg takoreći kruga. Na kraju Kolt postaje ubilačka mašina opremljena moćima i arsenalom koji će vam pružiti zadovoljstvo uloge bagera. U tom momentu stealth mehanika postaje izlišna i krećete vrelim olovom da pokazujete bivšim kolegama koliko su vam zaista dragi.

Endžin izgleda u nekim momentima dosta siromašno i nedetaljno i stičem utisak da je Prey izgledao dosta bolje.

Nažalost ovaj naslov nije došao na nama omiljene platforme bez većeg broja problema. Performanse na PS5 i PC-ju su u najblažu ruku problematične. Za sada najbolja verzija je na PS5, ima 3 moda rada – performance, visual i raytracing. Nažalost čak ni performance mod ne može da ostvari 60fps nego ide do maksimalnih 55 a o visual i raytracing modu da ne govorimo. U tim modovima FPS pada i ispod 30. Iskreno jako sramotno za iskusan studio i nije mi jasno kako nisu ovo malo bolje optimizovali.

Da ne govorim o fijasku na PC platformi gde igra konstantno secka i na najjačim mašinama zbog Denuva i loše optimizacije. Endžin izgleda u nekim momentima dosta siromašno i nedetaljno i stičem utisak da je Prey izgledao dosta bolje. Kontrole su nekada trome tako da igranje Deathloop-a na DualSense-u predstavlja malo bolnije iskustvo. Iskreno, FPS igre su za miša i tastaturu, igrati ovako nešto na kontroleru je zlostavljanje osobe do granice započinjanja sudskog procesa. (posebno kad autori ne umeju da naprave dobre kontrole ;) prim. urednika)

Kada se na sve to još stavi i gomila loading ekrana i povezivanja na Bethesdine servere mogu samo da kažem da je osoba koja je to sve smislila verovatno bila zlostavljana u detinjstvu pa je odlučila da se iskali na igračima. Od pogibije do ponovnog ulaska na misiju je potrebno više od dva minuta. Procedura je sledeća:

Posle pogibije dolazi početni ekran gde se mora sačekati animacija
Logovanje na Bethesdin server
Izbor da li se igra sa Koltom ili sa Džeklin
Loadout za misiju i izbor lokacije tj. vremena kada se lokaciji pristupa
Ulazak u igru

Dosta frustrirajuće zar ne? Naročito posle pogibije koja je rezultat tromih kontrola u odsutnim momentima. Login ekran je mogao da bude bez problema implementiran kada se pristupa Džeklin i da se u opcijama isključi sve da bi se na miru mogla odigrati single player kampanja ili da je igra sve vreme povezana na server da bi se izbegli ovako glupi prekidi i kvarenje toka igranja. Donekle se ova muka na PlayStationu 5 može kompenzovati sa resume activity opcijom direktno iz dashboard-a ali vizuelni bagovi koji se javljaju isto otežavaju posao. Zbog ovakvih sitnijih grešaka zaista se nadam peglanju PC verzije i igranju ovog naslova preko miša i tastature jer je gejmplej previše brz i precizan za kontrolere. (Ako DOOM Eternal može da se pređe na kontroleru, što ne bi moglo ovo? :) prim. urednika)

Što se tiče priče odlično je napisana i dobro implementirana. Ako volite glavolomski shooter u smislu scenarija koji će vas terati da razmišljate, Deathloop je odlično štivo za jesenje dane.