Tekst napisan za IGN Adria.
Odmah na početku teksta i odgovor - NEĆE SE DESITI OVE GODINE!
Pre par nedelja sam obišla neke velike retailere i distributere. Na pitanje o normalizaciji cena i ponude su mi svi do jednoga odgovorili da ništa neće biti onako kako je planirano. Promena politike nabavke i uviđenje prava prioritetnih kupaca nas je stavilo na dno svih listi. Prva tura, druga tura... sve se konstantno pomeralo a roba usmeravala na tržišta koja imaju bolju prodaju i platežnu moć. Kome je interesantno da salje 100...200..1000 komada nečega u Srbiju kada je to prodaja samo jedne radnje MediaMarkt u recimo Nemačkoj.
Kada smo kod Nemačke, osnova nabavke se i prebacila poslednjih par meseci na Nemačku, naročito kada su u pitanju procesori i grafičke. A nemci kao nemci, rešili da prvo sebi ostave šta treba pa da šalju van zemlje i imamo "neplaniranu" nestašicu i "neplanirano" uvećanje cena. Jednostavno pravilo ponude i potražnje. I prosto je neverovatno kako neki uporno ovde ne žele da shvate osnovno pravilo trgovine - zarađuješ kada se nešto traži, gubiš kada nešto ne ide, ponuda i potražnja. Inače, Dubai je takođe postao interesantan našim trejderima.
U maju smo pisali o osnovnim trendovima u svetu kada je u pitanju nabavka robe. Početkom pandemije ste nas kritikovali i baš surovo zbog teksta o najavama nestašica. Sada je skoro dve godine od tada, mnogi su izbacili i specijalne edicije o tome samo par meseci posle nas a niko se nije setio da kaže "Bravo IGN Adria, bili ste u pravu". I verujte, ništa se nije promenilo već je postalo još problematičnije. Na udaru su naročito brendovi i kompanije koji robu transportuju iz Kine. Iako mnogima i dalje nije jasno zbog čega je transport toliko poskupeo, još manje mogu da shvate zašto se ništa ne menja. Čini se kao da Kina ima neke svoje razloge da troškove i ne pokušava da smanji. Kada primetite smanjenu ponudu recimo gejmerskih stolica u radnjama nemojte odmah kritikovati uvoznike. Verovali ili ne, trenutni troškovi transporta iznose 50% vrednosti robe. Dobro ste pročitali PEDESET! Nisam sigurna da će neko od vas rado izbrojati isto toliko više novca u odnosu na stare cene. Ono što krajnji kupac vidi je cena u Americi ili Nemačkoj koje imaju iz nekog razloga malo niže cene transporta, veće promete i mnogo više para od marketinga. Ono što kupac ovde ne vidi su troškovi koji su kod nas dodatni. Na nabavnu cenu dodajete troškove transporta, carinu, porez na taj iznos, 80% veću carinu na robu sa Tajvana, troškove dobijanja svi potrebnih atesta i sertifikata. Uzmite na primer neki jeftin bežični C brend miš koji možda u nabavci košta 3 dolara. Kada sve obračunate, iznos je i dalje smešan. E sada zamislite da za taj model morate da platite sertifikat ili atest od 100 eura ili više. Koliko miševa mora distributer da proda da bi samo otplatio dobijanje papira? Naravno, marketing kod nas se najčešće zasniva na dođem ti ili evo ti proizvod, specijalni popusti koji se daju za neke promocije nisu opcija za Srbiju pa distributer retko ima mogućnost da raspolaže sa nekim drugim fondovima kako bi možda unormalio cenu.
Uzmimo primer sniženja cene Nintendo Switch konzole od prošle nedelje. Neki novinari su primetili da je cena snižena "preko" i naravno da je bačeno drvlje i kamenje na domaće retailere. Možda bi bilo dobro da je novinar okrenuo jednog od 4 zvanična retailera za Nintendo kod nas i pitao šta se dešava. Saznao bi da su oni, kao i svi ostali u svetu morali da prave preseke lagera u ponoć nedelja na ponedeljak i uz gomilu papira, potpisa i izjava šalju regionalnom distributeru Nintenda, a on je prosledio centrali. Ta ista centrala treba da pošalje odobrenje i tek onda se kod nas spušta cena. I nije u pitanju neki nenormalno veliki iznos a kako je roba već u zemlji, i plaćeni su svi troškovi od carine do poreza na onu višu cenu, plašim se da će nezadovoljnih opet biti.
Kada smo već kod Nintendo konzola, par reči i o novom OLED modelu koji se očekuje u oktobru. Količine su ograničene trenutno svuda u svetu i pitanje je koliko će konzola ući u zemlju. Nintendo inače želi da nastavi sa prodajom starog modela kojem je spustio cenu, a kako bi to osigurali, na 1 komad OLED konzole uvoznik mora da uzme 3 komada stare. I u Japanu su čuli za ono naše uvezivanje još od vremena onih sada neverovatnih nestašica kada smo uz mleko morali da kupujemo i jogurt... Playstation uvezuje igre a Nintendo količine. Robe nema po ko neće, ne mora.
I da.. dodajte tome i gomilu online prodavnica koje oglašavaju sve od igle do lokomotive a na lageru nemaju ni dovoljno registratora za svoje papire. Mnogima je osnova poslovanja tokom leta postalo "ubijanje cena" robe koje ili nema ili se ne prodaje. Ako kupac poruči takav neki proizvod, ponudi se neki drugi, malo se koriguje cena i svi srećni i zadovoljni... Naravno, ovo je šala. Trenutni trend iseci cenu maksimalno nikome ne donosi ništa dobro jer imamo prividan rat u ponudama na tržištu a u realnosti neverovatno slabu prodaju, i to možda lošiju nego poslednjih par godina u ovom periodu. Dok svi čekaju još niže cene, realnost je da je pitanje šta ćemo uskoro moći da kupimo.
Evo recimo kako izgleda taj softverski rat sa cenama na slučaju od pre par godina. Poznati brend je izbacio soundbar i samo je 4 komada ušlo u Srbiju. Sva četiri komada su otišla u jedan veliki retail lanac koji je mnogima reper za cene i ponudu proizvoda. Online prodaje su dobile infomaciju o proizvodu i isti je ulistan kod njih na sajtove. Kako većina ima programe koji svakodnevno po dinar ili već kako nameste snize cene u odnosu na konkurenciju, posle par nedelja je cena tih istih zvučnika kod onih koji ih nisu imali, niti su mogli da ih nabave, bila oko 50% niža u odnosu na nabavnu cenu koju je retailer koji ih je uzeo platio. Krajnji kupac najčešće nema informacije o nabavnim cenama, promocijama i akcijama pa je retailer koji je želeo da iste ponudi svojim kupcima trpeo kritike jer "dere kupce" u odnosu na konkurenciju. Da nije tužno, bilo bi smešno.
Sirovina za proizvodnju i dalje nema dovoljno i najave su da će se trend nastaviti do kraja 2022 godine. Tek 2023. možemo očekivati dovoljno robe na lagerima. Iskreno, nema tu razlike u zavisnosti od proizvoda, stvar je u tome kako se koji brend snašao sa sirovinama, transportom i zalihama, i naravno naši distributeri. Počelo je sa procesorima i grafičkim karticama ali sada imamo i pojedine modele slušalica, gramofone, stolice... Sve fabrike su bukirane do kraja godine a šta će koja izbaciti, videćemo.