Koliko sporo napredujemo?

Tekst preuzet sa Indijanka Danka a napisan 12.08.2018. godine.

Video link je ka jednoj od najbolje urađenih emisija kada je u pitanju gejming u Srbiji.

Ova nedelja je bila jako interesantna kada su u pitanju situacije koje me inspirišu za pisanje ovog teksta. Na žalost, nema ih toliko lepih koliko onih koji me teraju na kritiku. Nije to ništa strašno ali postaje već dosadno. Kao da je gejming Bil Marej u Danima mrmota

O istovetnim prilozima sam pisala prošli put, ali ono što me fascinira i nervira je stav koji pojedini mediji imaju kada je u pitanju ova tema. Pokazaćemo kako smo drugačiji pa ćemo pričati o ovome je stav koji se ima kada se ljudi pozivaju da gostuju. A kada se emisije završe, gostima koji su tu kako bi predstavili gejming u nekom boljem svetlu, ostaje gorak ukus u ustima i nervoza jer nisu došli do reči.

Youtuberi i gejmeri koje poznajem su se spremali za neka gostovanja, prikupljali činjenice ali realno, ono što je trebalo da vežbaju je kako govoriti brzo da te voditeljka-novinarka ne prekine. Nekada su se novinari spremali za intervjuisanje i polemike, prikupljali činjenice i pratili tok u kome se razvija rasprava. Danas sve to izgleda kao da su gosti tu samo da potvrde ono što dotične imaju da kažu i ni jedno drugo mišljenje se ne uzima u obzir. I OK je imati mišljenje, ali pravi novinar ume da sluša i postavlja prava pitanja. Takvih ima, nemojte ovo uzimati kao kritiku profesije, ali moji prijatelji su imali tu nesreću da naiđu na one koji su samo željni senzacije. Ako već neke televizije žele da pričaju o gejmingu, hajde da budu otvorene. Dajte ljudima priliku da govore, odgovaraju na pitanja i možda onda shvatite da nema razloga da gejming bude bauk. Razumem ja da su se voditeljke plašile da pokažu da ne barataju sa svim informacijama ali novinari se ne boje izazova. Pozajmite neku konzolu, odigrajte koju igricu, postavljajte prava pitanja. Gejmeri vas mogu iznenaditi svojom inteligencijom.

Sa druge strane, mnogi bi da uđu u priču sa gejmingom ali nespremni i naviknuti na neke druge načine poslovanja. Jedan veliki lanac radnji za decu je rešio da napravi gejming kornere u svojim radnjama. I to najpametniji potez koji su mogli da urade i skidam kapu za viziju. Ali… Nije dovoljno samo staviti robu na police i očekivati da će odjednom sve otići. Kao i u bilo koju drugu oblast, i ovde je potrebno ulaganje i vreme kako bi se dobili rezultati. Obuke, informacije i pravi izbor proizvoda. Plašim se samo da će za par meseci neko zaključiti da to i nije isplativo jer ne daje odmah nenormalne zarade. Nadam se da grešim.

Gejming emisije… može! A koliko smo mi tu odmah dobri?

Ne postavlja se pitanje koliko će dobra biti emisija i šta će se pružiti gledaocima što je prvo i osnovno da bi se ostvarila i zarada.

Retki su oni koji imaju viziju i želju da nauče osnovno o ovoj industriji.

Ponekada znam da u šali kažem da bi za gejming u Srbiji bilo najbolje da se napravi neki reality tipa MAMA BIĆU GEJMER i da se svi zainteresovani uče od osnova igranja do pravljenja tima koji bi na kraju poslali na neki turnir. Cifre navijača bi sigurno bile mnogoooo veće nego sada.

Početkom Juna je u Sidneju održano jako interesantno predavanje.  Neurolog Profesor Adam Gozzalej, iz Neuroscience Imaging Centra Universiteta u Californiji, na osnovu svojih istraživanja tvrdi da igranje može poboljšati memoriju kod dece, brže razmišljanje, pospešiti imaginaciju i kreativnost ali i percepciju. Najbitnije je da po njemu igre mogu regulisati emocije i razviti saosećajnost i brigu. On tvrdi da je mentalno zdravlje globalni problem i apeluje na neurohirurge i developere da se udruže u traženju najboljeg rešenja. Kao osnivač i direktor Neuroscape-a, centra koji razvija alatke za procenu načina rada mozga i  razvoja i optimizacije alatki za usavršavanje istraživanja, Gazzaley je neko ko ima autoritet i čija reč ima težinu. U njegovom nastojanju da premosti jaz između tehnologije i neurologije, okupio je tim eksperta koji rade na razvoju totalno novog sistema razvoja i pravljenja igrica koje će pružati targetirana iskustva. Igre mogu da utiču na svaku neurološku oblast ponaosob i unaprede je. Iskustva su način na koji se može dopreti do naših mozgova i stvoriti čitav niz novih iskustava i učenja. Video igre, naročito, su snažan oblik interaktivnog medija  koji može stvoriti “ zatvorene petlje”, sisteme povratnih informacija igračima i podstiču duboke neurološke funkcije. Video igre, dodaje on, mogu pomoći humanosti i na još jedan način: lečenjem neuroloških poremećaja. Preko 60 godina se medicinski leče i pokušavaju promeniti stanja kao ADHD i depresija a Gazzaley postavlja pitanje: Šta ako je moguće napraviti video igru koja će preusmeriti i izlečiti ove bolesti.

Tehnologija je uvek donosila novitete kojih smo se plašili da bi ih na kraju prihvatili i shvatili da mogu da nam pomognu.

Nadam se da će tako biti i sa igrama.