PRINCE OF PERSIA 35 godina dobre zabave

Ove godine obeležavamo 35. rođendan igre "Prince of Persia" – legendarne franšize koja je ostavila neizbrisiv trag u svetu igara. 

"Prince of Persia" je jedna od najuticajnijih franšiza u istoriji video igara, koja je obeležila generacije igračkih entuzijasta. Od svoje premijere 1989. godine, igra je prolazila kroz različite faze, donoseći inovacije koje su oblikovale industriju igara.

Prince of Persia - početak avanture

Prva verzija "Prince of Persia," koju je stvorio Jordan Mechner, kombinovala je impresivne animacije i platformsku mehaniku. Ova igra, sa svojom pričom o borbi protiv tiranina, postavila je temelje za buduće naslove.

Inovacije u dizajnu

Igra je koristila tehnike rotoskopiranja za kreiranje realističnih pokreta likova, što je bilo revolucionarno za to vreme. Ova tehnika omogućila je igračima da uživaju u fluidnim animacijama, čime je igra postala poznata po svom vizuelnom stilu.

Evolucija serijala

Tokom 90-ih, franšiza je nastavila da se razvija, sa naslovima poput Prince of Persia: The Shadow and the Flame (1993). Međutim, pravi povratak serijala dogodio se 2003. godine sa Prince of Persia: The Sands of Time, koji je uveo elemente putovanja kroz vreme i akrobatske mehanike.

Moderni hitovi

Nakon uspeha "Sands of Time," serijal je nastavio sa Warrior Within (2004) i The Two Thrones (2005), uvodeći tamnije teme i složenije priče. Ove igre su nastavile da istražuju lik princa, njegovu borbu protiv sudbine i unutrašnje demone.

Poslednji naslov u nizu je Prince of Persia: The Lost Crown, koji je ujedno i omaž kompletne sage i zaokružuje 35 godišnjicu od izlaska prve igre Prince of Persia.

Uticaj na industriju

"Prince of Persia" je inspirisao mnoge igre, postavljajući standarde za akcionu avanturu. Njegove mehanike parkoura i borbe uticale su na serijale poput "Assassin's Creed," koji su preuzeli mnoge elemente iz "Prince of Persia."

Priča o persijskom princu

Originalni Prince of Persia fokusira se na izgnanika koji se zaljubljuje u princezu, a zatim je zatvoren od strane njenog zlog vezira, Jaffara. Jaffar preuzima kraljevstvo i daje princezi sat vremena da pristane da se uda za njega ili će umreti. U tih 60 minuta, igrači moraju pobeći iz 12 nivoa lavirinta smrtonosnih zamki, zagonetki i čuvara, gde smrt nikada nije daleko od loše procenjenog napada ili loše izvedenog skoka, moguće na ležištu skrivenih, ubilačkih šiljaka. U vreme kada je originalni Prince of Persia postao globalni fenomen, Mechner je uspeo da proda više od 200.000 kopija.

Jedan od faktora koji je Prince of Persia izdvojio od drugih igara 1989. godine jeste rotoskopiranje, tehnika za kreiranje animacija od snimljenih glumaca radi postizanja glatkijeg, životnijeg pokreta.

Nije se radilo samo o realističnoj akciji i fenomenalnoj grafici, već o hvatanju čovečnosti lika.

“Želeo sam da lik deluje humano, kako bismo se kao igrači identifikovali s malim momkom koji trči i skače na ekranu“, kaže Mechner, “da osetimo da to nije samo apstraktni sprite, već živa ljudska bića na ekranu.” Da bi stvorio tog ljudskog junaka, Mechner je angažovao svog brata Davida, tada 15-godišnjaka, da oblači labavu belu odeću koja je pravila kontrast s okruženjem i da trči i skače po parkingu Reader’s Digest i srednjoj školi u blizini njihovog doma u Chappaqua, New York, dok ga je Jordan snimao. Jordan je imao dugu istoriju uvođenja ostatka porodice u svoje kreacije, kaže David Mechner, što se takođe odražava u muzici Prince of Persia, koju je komponovao njihov otac, Francis. David, sada CEO kompanije Pragma Securities sa sedištem u New Yorku, procenjuje da je snimanje za Prince of Persia trajalo jedan ili dva dana, tokom kojih ga je brat režirao kako da izvodi skakanje, penje se po betonskim zidovima i čak visi s ivice tako što se drži prstima dok udara nogama.

Hronologija PCP izdanja

Trivia

• Spora animacija: Igra radi na samo 15 frejmova po sekundi, što je znatno niže od uobičajenih 30 ili 60 FPS za igre tog vremena.
• Prva igra sa rotoskopijom: “Prince of Persia” je prva igra koja je koristila rotoskopiju, tehniku gde animatori prate pokrete uživo, frejm po frejm.
• Speedrun trik: Igrači mogu preskočiti borbu sa stražarima tako što izvedu skok u pravom trenutku, omogućavajući princu da prođe kroz njih bez borbe.
• Rotoskopija sa bratom: Pokrete princa u igri izveo je Mechnerov 15-godišnji brat, noseći belu odeću sličnu princovoj.
• Naslovna slika: Originalnu naslovnicu je naslikao Robert Florczak, a njegova inicijala RF su bila skrivena pored baklji. Glumac Kevin Nealon je poslužio kao model za Jaffara.
• SNES šef borbe: SNES verzija igre sadrži borbe sa boss-ovima na kraju svakog segmenta igre, osim nivoa 16, 17 i 18.
• Pronalazak izvornog koda: Mechner je pronašao izvorni kod igre na floppy disku, uz pomoć stručnjaka za Apple II opremu, Tonija Diaza.
• Cenzura u američkoj verziji: Nintendo of America je iz uvoda uklonio scenu u kojoj princ biva zlostavljan u tamnici, dok je ta scena ostala u japanskoj verziji.
• Inspiracija za muziku: Mechner i njegov otac Frensis slušali su arapsku i bliskoistočnu muziku za inspiraciju prilikom komponovanja muzike za igru.
• Problemi sa muzikom: Mechner je bio razočaran što je muzika njegovog oca morala biti pojednostavljena zbog ograničenja Apple II hardvera.
• Plan za arkadne mašine: “Prince of Persia” je bio planiran za razvoj kao arkadna igra, ali nije stigao u fazu proizvodnje.
• Problemi sa naslovnicom: Mechner je imao problema da dobije odobrenje za naslovnu stranu igre, jer su je neki smatrali previše nasilnom.
• Prekid razvoja: Razvoj igre je pauziran dok je Mechner pokušavao da započne karijeru u pisanju scenarija.
• Prodaja na sajmu: Igra je predstavljena na sajmu, gde su sve kopije prodate.
• Povratni elementi u SNES verziji: SNES verzija igre sadrži mnoge elemente iz originalne igre, uključujući susret princa sa svojom senkom i hodanje preko nevidljivog poda.
• Izvorni kod postavljen online: Mechner je pronašao izvorni kod na disku u očevom ormanu i objavio ga na internetu 2012. godine.
• Japanski sistem šifri: Japanska verzija igre koristi englesku abecedu u šiframa, dok su u engleskoj verziji izostavljeni samoglasnici.
• Mechnerove molitve: Mechner je bio veoma nervozan pred izdavanje igre i molio se da bude uspešna.
• Snimanje završne scene: U završnoj sceni princ grli princezu, a snimanje je bilo neugodno za glumca Briana Ehelersa jer je smatrao princezu (Tinu LaDeau) privlačnom.
• Arabijska tematika: Mechner je odabrao ovu temu za igru jer tada nije bila previše korišćena.
• Inspiracija iz “Robin Hooda”: Koreografija borbi u igri inspirisana je filmom “The Adventures of Robin Hood” iz 1938. godine.
• Indiana Jones inspiracija: Dizajn igre inspirisan je prvih deset minuta filma “Indiana Jones: Raiders of the Lost Ark”.
• Japanski simboli: U japanskoj verziji igre postoje magični simboli koji su uklonjeni iz američke verzije zbog religioznih konotacija.
• Pozitivni komentari: Pre objave igre, Mechnerovi saradnici su pohvalili njegov rad na igri, što mu je dalo dodatnu motivaciju.