Neki ljudi vole kao ja da čitaju trilere. Drugi kupuju samo biografije najuticajnijih ljudi u istoriji dok drugi preferiraju romane od kojih se ledi krv u žilama, od gotskih horor romana poput „Frankenštajna” Meri Šeli do epistolarnog romana Stivena Kinga „Keri”. Neki više vole klasike, kao što su „Ponos i predrasude” ili „Starac i more”.Bez obzira na to koje knjige najviše volite, neosporna je istina da svet ne bi bio isti bez knjiga.
Knjige su nas obrazovale i inspirisale hiljadama godina, tako da se podrazumeva da je Svetski dan knjige više nego bitan praznik
Knjige su više od običnih komada papira sa rečima ili u slučaju digitalnih knjiga, gomila piksela na ekranu. One su vrata u drugi svet, bilo da je to onaj pun fikcije i mašte ili svet činjenica koji vas uči neverovatnim novim stvarima. Svetski dan knjige je u znaku slavljenja divne moći knjiga i radosti čitanja. Posebno je namenjen da podstakne ljubav prema čitanju kod dece, ali ljudi svih uzrasta mogu prepoznati i proslaviti taj dan.
Knjige nisu uvek izgledale kao danas, sa svojim sjajnim koricama i mekanim stranicama. Kada su sistemi pisanja izmišljeni u drevnim civilizacijama pre hiljadama godina, korišćene su glinene ploče. Kasnije je čovečanstvo prešlo na upotrebu papirusa. U 3. veku, Kinezi su prvi napravili nešto što je ličilo na današnje knjige po tome što su se sastojale od brojnih debelih, bambusovih stranica sašivenih zajedno. Zatim, sredinom 15. veka, štamparija Johanesa Gutenberga dovela je knjige u industrijsko doba, čineći ih lako dostupnim svima koji su želeli da ih čitaju. Zahvaljujući genijalnom izumu, svi mi danas možemo da uživamo u delima Šekspira, Tolstoja i mnogih drugih u udobnosti naših domova. Svetski dan knjige ustanovila je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) 23. aprila 1995. godine. Veza između tog datuma i knjiga, međutim, nastala je u Španiji 1923. godine, pošto je to godišnjica smrti Vilijama Šekspira i Inke Garsilaso de la Vege, istaknutog španskog hroničara.
Postojalo je nekoliko ideja za dan u godini kada bi trebalo da se održi Svetski dan knjige. Prvobitno, Visente Klavel Andres, pisac iz Valensije, predložio je da taj dan bude na dan u čast autora Migela de Servantesa. Ovo bi bio ili njegov rođendan, 7. oktobar, ili datum njegove smrti, 23. april. Poslednji datum je izabran jer je to bio i datum kada je umro Vilijam Šekspir i kada je umrla Inka Garsilaso de la Vega. U stvari, 23. aprila umrlo je i nekoliko drugih istaknutih autora. U nekim zemljama Svetski dan knjige se zapravo održava drugim danima u godini, uprkos činjenici da je međunarodni događaj kreirao Unesko. Na primer, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska sve proslavljaju svoje događaje Svetskog dana knjige na različite načine.
Mi ćemo se danas pozabaviti stripovima i mladima koji obožavaju da ih čitaju.
Manga
Reč manga moze znaciti karikaturu, crtež, strip, strip album ili animaciju. Reč je sačinjena od dva kineska ideograma man i ga. Prvo oznacava nesto “pod moranjem” ili nesto “neodgovorno” ili “uprkos samom sebi”. Drugi se jednostavno prevodi kao “slika”.
“Moralno korumpiran” je drugo manje važno, sekundarno značenje prvog ideograma man i daje kompletnoj reči vrlo zanimljive konotacije.
Manga svojim čitaocima pruža vizuelno privlačno i veoma impresivno iskustvo. Kao i kod stripova, manga kombinuje zanimljive likove, pametno pripovedanje i jedinstvene vizuelne prikaze koji privlače obožavaoce širom sveta. Kroz ovaj medij, čitaoci mogu da uđu u različite žanrove i pronađu nove perspektive, ali i istražuju druge kulture. Kada se ovo kombinuje, oni mogu doprineti rastu sveukupne jače čitalačke navike, što može pokrenuti i podstaći lični razvoj osobe.
Istraživanje sprovedeno u Japanu, na pripadnicima svih uzrasta pokazalo je da preko 90% starosne grupe od 49 godina ili mlađe veruje da je čitanje mange dobro za decu. 63% ispitanika svih uzrasta je reklo da manga obogaćuje osećajnost i ekspresivnost.53% ispitanika reklo je da manga daje deci nešto o čemu da razgovaraju sa svojim prijateljima. 44% ispitanika svih uzrasta tvrdi da manga povećava znanje.
Interesantno je spomenuti i studiju koja je pokazala da se 75,5% međunarodnih studenata u Japanu u početku zainteresovalo za učenje japanskog jezika zbog njihovog interesovanja za mangu i anime.
Visok nivo fokusiranosti na slike i vizuelni jezik može da se dopadne osobama sa poremećajem autističnog spektra (ASD), koji su možda bolji u obradi slike nego reči a crteži u mangi mogu biti posebno korisni onima sa ASD-om jer su izrazi lica često preuveličani kako bi se pojednostavile emocije za čitaoca. Čitaoci sa disleksijom takođe mogu imati koristi od mange jer stranice imaju manje reči i više slika, što im omogućava da brže i lakše završe stranice od drugih medija.
Dakle, proverite šta sve imamo u ponudi od manga stripova i posvetite se danas čitanju!
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
