Zbog čega se čini da gejming gubi popularnost?

Nedavno sam pročitala da je Newzoo objavio da su mobilne igre po prvi put, ikada, zabeležile pad! Iako je Newzoo prethodno imao forkast po kojem će gejming ržište nastaviti da raste, pad od 6.4% bi mogao da nas natera da se zapitamo šta se dešava.

Mada, ja već neko vreme pratim šta se dešava i imam svoje viđenje, i to ostavljam za kraj teksta.

Pandemija kao buster

O gejming industriji se odavno priča i većina je sumnjala u uspeh iste. Video igrice postoje već decenijama, ali kako su mnoge bile omiljena zabava tokom pandemije, privukle su na sebe pažnju svih. Prosečno vreme provedeno u igrici poraslo je za 16,5% između 2019. i 2020. godine, sa 12,7 na 14,8 sati nedeljno, prema The NPD Group.

Ta stopa rasta je minimalno usporila 2021. godine, a vreme provedeno u igranju je poraslo na 16,5 sati. Takođe, postoji značajno preklapanje između igrača na mobilnim uređajima, konzolama i desktop ilaptop računarima. Skoro 9 od 10 digitalnih gejmera igra mobilne igre, što znači da je nešto više od 10% gejmera striktno posvećeno desktopu ili konzoli. Uprkos navedenom preklapanju, demografski sastav se razlikuje između platformi.

Rušenje stereotipa

Iako je stereotipni igrač mlad muškarac, tri četvrtine igrača koji koriste samo mobilne uređaje su žene, prema studiji Comscore iz juna 2021. Stereotip je istinit u igrama za konzole i PC, gde muškarci čine oko dve trećine igrača na obe platforme. Skoro tri četvrtine (74,2%) mladih uzrasta od 18 do 24 godine igra video igrice. Poređenja radi, TV uticaj za istu starosnu grupu iznosi samo 58,2% i opada. OK, platforme za strimovanje, društvene mreže i Youtube tu svakako igraju veliku ulogu.

Igre takođe čine veći deo medijske edukacije mlađih korisnika. Prema Deloitte-ovom izveštaju o medijskim trendovima za 2022. godinu, igranje video igrica je omiljena zabavna aktivnost među ispitanicima generacije Z u pet različitih zemalja (SAD, UK, Nemačka, Brazil i Japan). Generacija Z provodi četvrtinu svog slobodnog vremena igrajući video igrice, više vremena nego bilo koji drugi medij, po Newzoo navodima. Milenijalci takođe provode više vremena igrajući igrice negošto to rade sa bilo kojom drugom vrstom medija.

Pad mobilnih igara i Kina

Industrija igara je generisala 182,9 milijardi dolara u 2022. godini, što predstavlja pad od 5,1% u odnosu na 2021. Mobilne igre su generisale 91,8 milijardi dolara, što predstavlja 50,2% ukupnog iznosa. Uprkos ovom uspehu, sektor je zabeležio pad od 6,7 odsto. Međutim, ovo se odnosi samo na kupovine, jer isključuje prihod od oglašavanja. Konzolne igre su na drugom mestu sa 52,2 milijarde dolara – 29% od ukupnog iznosa. Međutim, sektor je zabeležio manji pad od 3,4%.

Tržište igara je u padu širom sveta, sa dva značajna izuzetka, Latinskom Amerikom, koja je zabeležila porast od 3,3% na 8,4 milijarde dolara, i MENA, koja je porasla za 5,8% na 6,8 milijardi dolara. Relativna dostupnost mobilnih uređaja u poređenju sa drugim platformama za igranje i povećanje prodora na tržište i pokrivenosti internetom doveli su do brzog rasta industrije mobilnih igara na oba tržišta. Azijsko-pacifički region zabeležio je najveći pad potrošačkih prihoda, od 8,9%. Ovo je u velikoj meri posledica turbulentne godine u kineskoj industriji igara. Nametanje novih ograničenja na vreme igranja među mladim igračima, kao i duga pauza u licenciranju igara, doveli su do primetnog pada na celoj sceni mobilnih igara u zemlji, što je proizvođač konzola Sony pokušao da iskoristi pokušavajući da privuče programere igara u zemlji na PlayStation platformu.

Uprkos ovim padom, Kina ostaje drugo najveće tržište igara na svetu sa 44 milijarde dolara. Samo su SAD ostvarile veći prihod od igara, na 46,4 milijarde dolara, a zajedno su ove dve zemlje ostvarile 49% ukupnog svetskog prihoda od igara. Newzoo predviđa da će globalno tržište igara dostići 206,4 milijarde dolara do 2025. godine, što predstavlja složenu godišnju stopu rasta od 2,9%. Ovo sugeriše da će, iako je tržište opalo u 2022. u odnosu na prethodnu godinu, otpornost tržišta ponovo oporavljati i nastaviti da raste.

2023. i pad koji ništa ne znači

41,2 milijarde dolara i prva polovina 2021. sa44,5 milijardi dolara, ali više od prve polovine 2020. sa 36 milijardi dolara. Pored toga, vredi uzeti u obzir da određeni broj plaćanja data.ai možda neće videti jer mobilne kompanije sada aktivno povezuju metode plaćanja trećih strana. Dinamika prihoda tržišta mobilnih igara raste sa najniže tačke u maju 2022. Ali za sada ostaje u minus zoni, iako su mart i maj 2023. već pokazali rast. Analitičari Data.ai smatraju da je najgore prošlo na tržištu mobilnih igara. Sledeći će biti normalizacija i rast. iOS je ostvario 24,6 milijardi dolara prihoda od igara u prvoj polovini 2023. godine; Android je iznosio 16,3 milijarde dolara. Igre su činile 56,5% svih iOS prihoda i 67,9% Android prihoda.

Download, broj preuzimanja igara dostigao je 30,4 milijarde u prvoj polovini 2023. Ovo je 0,4 milijarde više nego u prvoj polovini 2022. Na iOS-u je u prvoj polovini godine preuzeto 4,3 milijarde igara (23,7% od ukupnog broja preuzimanja iOS-a). Na Android-u je preuzeto 26,1 milijardi igara (44,5% od ukupnog broja preuzimanja).

Lideri u preuzimanjima u prvoj polovini 2023. su Subway Surfers, Garena Free Fire i ROBLOX. Postoje dve nove igre – Block Blast Adventure Master i Attack Hole. Prve 3 u smislu prihoda su Honor of Kings, Candy Crush Saga i ROBLOX. Ponovo u prvih deset je Gardenscapes. Lideri MAU su ROBLOX, Garena Free Fire i Candy Crush Saga. FIFA Soccer je pokazala snažan rast i ušla u prvih deset.

Mobilne podbacuju, industrija raste

Kako se stopa razvoja igara povećava svakim danom, industrija igara ne pokazuje znake usporavanja, niti se vidi da će se to desiti u skorije vreme. Stručnjaci primećuju brz porast broja ljudi koji igraju igrice, sa neverovatnih 3,38 milijardi ljudi širom sveta u 2023. Što se tiče samog globalnog tržišta, stručnjaci predviđaju 187,7 milijardi dolara prihoda od industrije igara ove godine, prema Newzoo-u. Velike kompanije kao što su Activision Blizzard i Riot Games, doživljavaju ovaj rast iz prve ruke. Zemlje poput Irske počele su da grade industriju na tržištu eSporta, jer mnogi licitiraju za profesionalne igrače ili čak igraju da bi i sami postali profesionalci. Međutim, to je više od samo eSport tržišta koje napreduje u Irskoj jer je aspekt razvoja igara takođe procvetao, omogućavajući mnogim studijima koji dolaze na scenu da bi prodali proizvode. Nadamo se da će i situacija kod nasa nastaviti da se unapređuje sa dolaskom novih studija i kompanija u Srbiju.

Kada je u pitanju proizvodnja igara u celini, nemoguće je prevideti Japan, čija ogromna publika igara raste iz dana u dan. Na osnovu prihoda, Japan predstavlja treću najveću industriju igara na svetu i neće imati problema sa održavanjem svog statusa jer velike kompanije poput Nintenda nastavljaju da razvijaju igre sa velikim obimom prodaje. Međutim, nisu samo konzolne igre one koje doživljavaju značajan uspeh.

Svet PC igara takođe osvaja Japan, što dovodi do toga da do 16 miliona aktivnih korisnika bude aktivno na mreži. Zemlja je uvek prihvatala tržište igara u svojoj kulturi od 1970-ih, a ono se povećava kako se nove igre objavljuju i novi kupci ulaze da igraju. Sa rastućom popularnošću industrije igara dolaze velike korporacije koje žele da se domognu industrije.

Šon Lejden, bivši izvršni direktor i predsednik kompanije Sony Interactive Entertainment America, govorio je na GamesIndustri.biz Investicionom samitu u Sijetlu. “Trenutno, vidimo sve velike igrače kako kažu, ‘o gejming? To donosi milijarde dolara godišnje? Želim deo toga,'” rekao je Laiden. “I tako imamo Google, Netflix, Apple i Amazon koji žele da dobiju deo i pokušavaju da poremete našu industriju.” Lejden je takođe primetio da su muzička i filmska industrija naglo pale zbog Apple TV-a i drugih servisa za striming. Kako mnoge kompanije imaju za cilj da se uključe u industriju igara, druge koje su imale dugu istoriju na tržištu, kao što je Sony se nadaju da će se održati bez zavisnosti od novijih ulazaka.

Koliko parčića ima gejming torta?

I baš ova izjava Šona Lajdena oslikava problem, jer… koliko kolač mora biti veliki da bi svako uzeo svoj deo kolača?

Već godinama govorim o tome da nije dovoljno reći Ja želim u gejming i stavit natpis GAMING i očekivati brdo novca. Verujte mi da sam se nagledala i naslušala svega i svačega. Od onih koji Vas pitaju za savet a ne žele da primene ni jedan, do onih koji razočarano odustanu od ideje kada shvate da novac neće videti odmah. Kao i svaka industrija, posao, hobi, i gejming zahteva vreme, učenje, ulaganje i trud.

Ljudi, gejmeri nisu budale kojima samo treba da napišete gaming i oni odmah otvaraju novčanike da broje novčanice!

Preterana ponuda u kojoj ima mnogo škarta dovodi do zasićenja i razočaranosti, ovoga puta u video igre.

Da li su video igre postale dosadne?

Neko ni odmah rekao – DA!

Ali, ako poželimo da razumemo zašto su video igre možda nekome dosadne u današnje vreme, moramo da se osvrnemo na to kako su se video igre menjale tokom godina.

Kasne 90-te i rane do sredine 2000-ih u zajednici igara se smatraju zlatnim dobom video igara. Tokom ovog perioda objavljeno je mnogo klasičnih igara svih vremena, kao što su Super Mario 64, Halo, World of Warcraft, Half-life i mnoge druge. Ovaj period igranja izaziva najviše nostalgije i budi mnogo pozitivnih uspomena. Nije bilo mikrotransakcija, DLC-a ili drugih grabež mehanika koje vidimo u modernim igrama. Tada su video igre bile dizajnirane za uživanje u igranju. Bile su umetnička forma i način da se poveže zajednica igrača.

Sada je igranje drugačije. Danas su video igre dizajnirane da maksimiziraju količinu vremena koje igrač igra, kao i da naravno maksimalno uvećaju količinu novca koju troše u samoj igri. Ne radi se više o jednokratnoj virtuelnoj avanturi, već o tome da dovoljno angažujete igrača i naterate ga da pomisli da treba da nastavi da igra. Moderne video igrice su dizajnirane da vas privuku da igrate i ostanete da igrate, a kompanije za video igre tačno znaju šta treba da urade da bi to postigle. To je i razlog zašto toliko mnogo igara izgleda kao beskrajno žvakanje i sažvakavanje.

Igre više nisu nevine jednostavne igre za igranje i dovršavanje, jer biste završili igru i prešli na drugu i kompanija bi izgubila vaš novac. Umesto toga, kompanije za video igre Vas teraju i mame da obavljate monotone zadatke samo da biste dobili nagrade za svoju propusnicu kako se ne biste osećali kao da ste stvarno potrošili tj. bacili novac. Nevinost igranja igre od početka do kraja i završetka više ne postoji i umesto toga igre se osećaju kao obaveza i skoro kao da imate drugi posao.

I tu nema draži!

Da li su video igre prestale da budu tabu?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od zemlje do zemlje. Sa jedne strane smo imali celu jednu industriju koja osvaja svet i grupe ljudi koji su bili zatvoreni za deljenje informacija o istoj sa svetom oko sebe. Ono što ne razumemo i nije nam blisko imamo tendenciju da mrzimo i branimo. Što se više piše o gejmingu, to su neke stvari jasnije. Zabrane su interesantne baš zato što je nešto zabranjeno i kada je “na izvolte”, interesovanje se smanjuje.

Što više budemo pisali o dobrim i lošim stvarima u gejmingu, to ćemo lakše moći da kontrolišemo šta nam deca rade. Zabrana nije lek, već je smao bitno da se informišemo i u skladu sa informacijama delujemo.

Mislim da je baš ta ponuda informacija, koja polako smanjuje ekskluzivitet i senzaciju, doprinela da se čini kao da gejming gubi na popularnosti. I što više budemo delili informacije, to će on više postajati deo naših života i industrija kao i svaka druga, samo dosta isplatljivija.

Igrati ili ne?

Odgovor je naravno – DA! Ali samo ono što vam prija. Činjenica je da su mnogi razočarani novim trendovima u igrama ali nemojmo se zavaravati da igre gube popularnost. Dizajneri igara sigurno ne misle tako.

Broj igara objavljenih na Steam platformi je značajno porastao tokom poslednje decenije, sa 434 u 2012. na 10.963 u 2022. godini, što je 30 igara dnevno. I ovo ne uključuje ekskluzivne naslove objavljene na drugim platformama. Čak ni najtvrdokorniji gejmer ne bi mogao da završi sve ove igre, pogotovo jer je za one najpopularnije potrebno 20-30 sati. Veliki izbor stvara glavobolje, zar ne?

Kada gejming prestane da bude zabavan

Starijim igračima, igre stvaraju nostalgiju i nude mnogo lepih uspomena. Ali kako starimo, mogu početi da se osećaju manje zabavno, a više kao obaveza, ili kod mene, posao. To može dovesti čak i do Sagorevanja ili Burnout-a što uključuje emocionalnu, fizičku i mentalnu iscrpljenost uzrokovanu igranjem video igrica. Ali to takođe može uključivati umor i dosadu od igranja i nedostatak energije i strasti koje ste nekada imali. Igranje je aktivnost kojom se bavite dugo vremena, a često, posebno ako ste zavisni od igara, to može biti jedina aktivnost koju imate.

Strah od propuštanja (FOMO) je takođe sve primetnije. Kad god pokrenete stariju igru ili kupite novu, možda ćete se osećati uznemireno jer razmišljate o svim ostalim igrama koje bi trebalo da igrate. Ili, ako igrate određenu igru, možete se brinuti da nećete moći da je završite pre nego što bude objavljena sledeća igra. Takođe možete iskusiti FOMO kada niste u mogućnosti da igrate zbog posla, škole ili drugih obaveza. Strah od propuštanja može biti ovo anksiozno stanje povlačenja u nekoliko pravaca, posebno ako su vaši prijatelji pod pritiskom da igrate.

Preopterećenje izborom je još jedan znak da igranje postaje manje zabavno kako starite. Ovo je stanje kada ne možete da igrate jer imate previše opcija. Prosečan igrač ima desetine, ako ne i stotine igara. Većina tih igara nije završena ili je završena davno, i kad god pokrenete svoj sistem da biste igrali, imate toliko izbora i to vas može dovesti u stanje paralize, što dovodi do osećaja stresa zbog igranja.

Briga o izgubljenom vremenu je kada neki igrači počinju da preispituju količinu vremena koje provode igrajući. Onaj glas u njihovoj glavi počinje da im govori da igranje igara ima negativan efekat. Član zajednice Game Kuitters nedavno je rekao: „Na kraju će kratkoročnu nagradu od igranja nadmašiti dugoročno žaljenje zbog propuštanja sopstvenog života.“ Možda počinjete da shvatate da postoje važnije stvari kojima biste mogli da se bavite, ili zdraviji hobi kojima biste se mogli baviti, osim igranja igara.

Kako ponovo zavoleti gejming?

Ovde treba primeniti osnovno pravilo, kao i kada su u pitanju društvene mreže ili nešto treće – ODMORITE SE!

Napravite pauzu ili prestanite – Ako nemate problema sa igranjem igara, ali se zbog toga osećate malo bezveze, pokušajte da napravite pauzu nekoliko dana da biste se vratili osveženi i ponovo mogli da uživate u svom hobiju.

Ako ste zabrinuti da možda imate zavisnost od video igrica, možda biste trebali razmisliti o tome da prestanete jednom zauvek. Ako ne znate kojoj kategoriji pripadate, uradite test zavisnosti od video igrica.

Utvrdite zašto imate burnout u igricama – Pokušajte da shvatite zašto se osećate samleveno od igranja video igrica kako biste mogli da uradite nešto po tom pitanju: potražite podršku, spavajte više ili pokušajte opuštajuću aktivnost daleko od ekrana.

Igrajte različite igre – Ponekad nas ljudi pitaju: „Zašto su video igre manje zabavne kako starite?“ ali to je zato što su se zaglavili u kolotečini igrajući istu vrstu igre. Možda možete ponovo zapaliti svoju strast za igranjem igara isprobavajući različite žanrove.

Pronađite druge hobije – Možda su igre manje zabavne jer se previše igrate. Umesto toga, pronađite nove aktivnosti koje će zameniti deo vremena koje igrate video igrice, i sa životom sa više ravnoteže možete ponovo uživati u igrama.

Pazite na svoje mentalno zdravlje – Ako se osećate anksiozno ili depresivno, to će definitivno uticati na zabavu koju igrate.

Zaključak

Imajući sve ovo na umu, predviđa se da će industrija igara eksponencijalno rasti u popularnosti širom sveta. Nastaviće da se razvija kako se budu pojavljivale nove tehnologije, žanrovi i ciljna tržišta. A Vi ne preterujte i trudite se da u gejmingu prvenstveno uživate!

Preneto sa bloga Indijanka Danka