Kada gejming postaje zavisnost?

Video igre postaju sve popularniji način zabave, ne samo dece već i roditelja koji ponekada toga nisu ni svesni. Dosta je onih koji igranje Candy Crush satima i danima ne podvode pod gejming, ali je činjenica da je to isto. Samo su igre i platforme igranja drugačije. Kao i mnogo toga u životu, gejming ima svoje dobre strane koje bi trebalo pametno da iskoristimo, a preterivanje nikada nije dobro.

Ja tvrdim da je ipak, ako se to može ikako reći, gejming manje zlo od svega ostalog sa liste zavisnosti širom sveta. Od gejminga Vam neće stradati pluća kao od pušenja, mozak i refleksi će biti normalni kada vozite i nešto radite za razliku od alkohola, telo i psiha će vam ostati normalniji za razliku od droge, a i novčano će proći lakše nego kod kocke. 

Popularne video igre mogu da podspeše imaginaciju dece i pomognu im se pokrene istinsko interesovanje za ono što rade i da saznaju kako stvari funkcionišu i zašto.  Čak i naizgled manje interesantne igre poput Fortnita imaju svoje prednosti, od podsticanja timskog rada i jačanja komunikacijskih veština do boljeg rešavanja problema.  O tome sam već toliko puta pisala. 

Kao i sa mnogim stvarima, granica između bezopasnog igranja igara ispunjenog zabavom i potpune zavisnosti može postati veoma zamagljena i mala, kao i u većini stvari. Gejming je zabavan i ne može se poreći privlačnost gejming stila života. 

Znamo i zabrinuti smo što su nam mlađe generacije sve više uz ekrane svojih telefona i računara, a iako krivite igre znate da to nije do njih. Definitivno je više vremena uz ekrane ali koliko je to previše? Da li je samo u pitanju nekada loša cirkulacija, bol u kičmi ili glavi ili stvari postaju mnogo ozbiljnije?

Koje su osnovni obrasci i promene u ponašanju na koje treba da obratimo pažnju?

Sve manje razgovaramo sa decom, i sve smo manje sa njima da bi na vreme primetili neke promene. Razgovor i zajedničke aktivnosti su prvi korak ka tome da primetimo promene. Znam da je teško ali imajte na umu da je i pola sata dnevno provedeno u razgovoru koji nije o školi, poslu ili obavezama u kući najbolji način da uvek znate kako je vaše dete. Koji znaci mogu da ukažu da imate problem?

• Nedostatak interesovanja za stvari koje su ih nekada interesovale i nedostatak želje da učestvuju u drugim aktivnostima osim igranja igara. Ovo može ograničiti dete da se bavi drugim hobijima u kojima bi moglo biti izuzetno, pa čak i da ima karijeru.
• Simptomi povlačenja koji uključuju razdražljivost, neprijateljstvo, promene raspoloženja, nestrpljivost, depresiju, anksioznost i bes kada se ne igra, čak i na kratko. Nemojte sve podvoditi pod pubertet.
• Odsustvo razmišljanja o ličnoj nezi, nesanica i poremećaj u načinu ishrane. Ovo će imati štetan uticaj na dete jer će se boriti da se nosi sa svakodnevnim zadacima i može čak razviti poremećaje u ishrani. Naravno, Glovo ne treba da bude konstantno rešenje.
• Nesposobnost da se brine o ličnoj higijeni.
• Pad koncentracije u školi zbog problema pri fokusiranju. Školski rad i učenje su od vitalnog značaja za pomoć deci da imaju uspešnu karijeru i da se razvijaju kao odrasli.
• Smanjena količina saosećanja koje će otežati detetu da stvori zdrave društvene veze sa ljudima i može dovesti do ozbiljnih problema mentalnog zdravlja.

Kako deca razvijaju zavisnost od igara?

Možda se nećete složiti sa mojim miđljenjem ali su roditelji najčešće prvi na listi krivaca. Dati detetu telefon da se igra dok jede jer neće drugačije, ili ga poslati u sobu da se igra na računaru dok imate goste je prvi korak ka zavisnosti od igara. Naravno, još je mnogo faktora tu. Lako je pokušati odrediti samo jedan razlog zašto deca i tinejdžeri razvijaju zavisnost od igara, ali u svakom slučaju, može ih biti više od jednog. Deca mogu biti izložena igrama od malih nogu kako sam već navela, ali mogu i igrati igre koje im pomažu kao što su Animal Crossing i Minecraft. Kako dete postaje starije i naprednije, ono traži izazovnije i zanimljivije igre na koje će preći. Ovde opet imamo u faktorima rizika i roditelje koji lako popuštaju kada deci kupe ili dozvole da igraju igre koje su namenjene starijim uzrastima. Mlade takođe mogu privući grafike i priče iza igara i on ih mogu  koristiti ih da pobegnu iz stvarnog života. 

Fizičke posledice prekomernog igranja igara mogu biti raznolike

Igranje je po mnogima preterano sedenje, kičma i debljina. Istina je malo drugačija.

• Povišen nivo hroničnog stresa što može dovesti do smanjenja njihove imunološke funkcije i stavlja ih u veći rizik od dobijanja infekcija. Glavobolje i migrene kao jako loš simptom koji treba izdržati jer može ometati svakodnevne rutine i učiniti da se dete oseća iscrpljeno i nekako samleveno.
• Povećanje telesne težine zbog dužeg sedenja pri kome dete razvija sedeći način života, što rezultira ne samo fizičkim problemima već i problemima mentalnog zdravlja.
• Problemi sa držanjem su logički nastavak prethodnog sa sedenjem i može se razviti u hronični bol u leđima, izobličenje zglobova i probleme sa kičmom.
• Napadi uzrokovani grafikom, svetlima i bojama u igricama a to može dovesti do povreda usled traume pretrpljene tokom napada i imati trajne dugoročne posledice.

Studija iz 2022. objavljena u časopisu Current Addictions Report, otkrila je vezu između socijalne anksioznosti i poremećaja preteranog igranja onlajn igara. I dok svi igrači neće razviti zavisnost ili imati probleme sa mentalnim zdravljem, važno je biti svestan ovih rizika i preduzeti korake da ih smanjimo na minimum. Igranje do kasno u noć takođe može poremetiti dečije obrasce spavanja, a to može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, uključujući umor, lošu koncentraciju i povećan rizik od hroničnih bolesti.  Ako zanemarimo naprezanje očiju, u smislu fizičkih rizika, neki igrači mogu biti izloženi riziku od razvoja povreda kao što su sindrom karpalnog tunela ili tendonitis usled prekomerne upotrebe ruku ili prstiju. Ovo posebno važi za igrače koji koriste miš ili kontroler zbog pokreta koje konstantno ponavljaju i zglobova uključenih u igrice. Na kraju, mnoge igre nude kupovinu u igri raznih skinova, oružja i sličnih stvari a one vam omogućavaju da potrošite pravi novac na virtuelne predmete ili valutu unutar igre. Iako ove kupovine mogu poboljšati iskustvo igranja i pružiti vam dodatni sadržaj, one takođe mogu izazvati zavisnost i dovesti do prekomerne potrošnje. 

Kao i sve, i igre imaju šaroliku ponudu a na vama je da dobro odaberete šta ćete igrati.

Kako sprečiti i izlečiti zavisnost od igrica kod dece i tinejdžera?

Kako sam već navela na početku teksta, nisu sve bolesti zavisnosti iste, i ne postupa se sa svima na isti način. Odrasli će u nekom momentu shvatiti da su preterali i neki će jednostavno samo sebi reći da je vreme da prestanu, i to će uraditi odmah. Bez ikakvih dodatnih pomoćnih stvari u vidu tableta ili sličnih stvari. Kod dece je to malo teže za sve, ne samo za gejming. Za razliku od nekih težih stvari kao alkohol, droga ili nikotin, sa gejmingom je lakše ali je potrebno da nađete pravi način da to uradite. Zabranjivanje i kažnjavanje nisu rešenje! Evo par osnovnih preporuka stručnjaka širom sveta:

• Prvo i osnovno, budite uključeni u sve što Vam dete radi! Istražite i saznajte sve o gejmingu, dobro i loše, a naročito o igrama koje Vaše dete igra. Nemojte biti popustljivi jer je njihovim prijateljima dozvoljena neka igra već napravite sopstvena pravila i pratite svoje dete.
• Kada birate igre za igranje, razmislite o tome da odaberete one koje imaju neku obrazovnu vrednost. Na taj način možete poboljšati moć i rad mozga dok unepre]ujete i razvijate detetov karakter. 
• Stvaranje podsticajnog okruženja za igre je takođe ključno. Nemojte mu dati da bude vuk samotnjak već uključite porodicu i prijatelje u detetovo iskustvo igranja. Ne samo da ćete se više zabaviti, već ćete i biti odgovorni i izbeći da se pretvori u vuka samotnjaka.  
• Razgovarajte, ne samo o gejmingu već o svemu sa vašim detetom. Razgovor je osnova svega!
• Pokušajte da odredite svaki problem i simptom koje dete možda oseća.
• Provedite neko vreme identifikujući simptome svog deteta i izrazite želju da napravite plan kako ćete im pomoći da prevaziđu. Podstaknite zdravo korišćenje ekrana i odmora.
• Mudro upravljajte detetovim vremenom. Pravite pauze kada je potrebno, dovoljno se odmorite i odvojite vreme za vežbanje i društvenu interakciju. 
• Radite kako sami propovedate! Ako pokušavate da ohrabrite svoje dete da provodi manje vremena na mreži, uverite se da i vi radite isto. Ovo će im dokazati da vreme koje provedete van mreže, sobe ili računara  može biti jednako uzbudljivo kao što se oni osećaju na mreži.
• Ponudite strategije za suočavanje sa smanjenim igranjem. Pratite kako se vaše dete ponaša kada se ne igra i ponudite podršku. Vežbanje ili nešto stimulativno za mozak će začas odvratiti njihov um od igara.
• Kontrole za roditeljski nadzor su uvek dobra opcija. Ipak, imajte u vidu da potpuni nadzor nije preporučljiv. Praćenjem dečjeg igranja možete mu omogućiti da provede vreme na mreži, ali samo u određenim periodima. Zapamtite da uvek treba da budete otvoreni sa detetom i dajte mu do znanja da još uvek imaju pravo na privatnost, ali će im to dugoročno koristiti.
• Gledajte na igre pozitivnije i pričajte o tome pa će pokazivanje interesovanja za igranje možda dovesti do pozitivnijih razgovora o donošenju zdravijeg izbora i učiniti ih saosećajnim prema vašim željama.
• Pre svega, umerenost je ključna. Pošto igranje igara može izazvati zavisnost, važno je uspostaviti ravnotežu između igranja i drugih aktivnosti. Ciljajte na zdravu kombinaciju igara, fizičke aktivnosti, druženja i drugih zabavnih stvari.

Budite pozitivni i nađite načine kako da od gejminga uzmete najbolje. 

Igre mogu biti fantastičan način za decu i tinejdžere da povećaju kognitivne veštine, razviju društvenu svest i unaprede kreativnost. Važno je zapamtiti da, iako želite da se vaše dete ili tinejdžer zabavljaju i istražuju igre, želite da budu bezbedni i da razviju zdrave navike kada je u pitanju provođenje vremena na mreži i igranju, a da pritom ne smetate njihovoj privatnosti.

Imajte u vidu da postoje prednosti koje možete imati od igranja video igara.  Za mnoge ljude igranje igara služi kao oblik opuštanja, omogućavajući im da se opuste i pobegnu od pritisaka svakodnevnog života. Neka istraživanja sugerišu da igranje video igrica može ublažiti stres, smanjiti depresiju i učiniti da se osećate bolje. To možete pročitati u nekim prethodnim tekstovima  Američko psihološko udruženje je još 2014. napisalo: „Igranje video igrica, uključujući nasilne pucačke igre, može poboljšati učenje, zdravlje i društvene veštine dece, prema pregledu istraživanja u American Psichologist.

Istraživanje koje je objavio  University College London, pokazalo je da dečaci koji igraju video igrice sa 11 godina pokazuju manju verovatnoću da razviju simptome depresije tri godine kasnije. Igranje video igrica može čak poboljšati detetov koeficijent inteligencije. Naravno, važno je imati na umu da igre ne bi trebalo da se koriste kao zamena za profesionalni tretman mentalnog zdravlja. Ali to svakako može biti korisno sredstvo u upravljanju simptomima i poboljšanju opšteg blagostanja. Za igrače nije iznenađenje da se priča o tome da igranje igara poboljšava kognitivne sposobnosti, uključujući veštine rešavanja problema, i poboljšava fokus i koncentraciju. Neuroni koji se aktiviraju zajedno se povezuju, a igre koje zahtevaju od vas da se uključite u strateško donošenje odluka i kritičko razmišljanje će vam pomoći da poboljšate ove veštine tokom vremena.

Pored kognitivnih koristi, igranje igara može imati i društvene benefite. Sa onlajn igranjem je lakše  nego ikada da se povežete sa ljudima iz celog sveta i uspostavite neke odnose. Igre za više igrača mogu biti odličan način da poboljšate društvene veštine i izgradite osećaj zajednice.  Dakle, iako postoje određeni rizici povezani sa gejmingoma, postoje i koristi koje možete imati. Ključ je pronaći ravnotežu koja radi za vas i vaše dete i dati prioritet svom zdravlju i opštem blagostanju dok se bavite svojom strašću za gejmingom.

Uvek postoje načini da se spreči, uoči i zaustavi zavisnost od igara i to na zdrav i bezbedan način.

Preneto sa bloga INDIJANKA DANKA