Ništa u životu nije crno ili belo. Postoje stvari koje je neko izumeo kako bi pomogao ljudskom rodu da reši neke probleme, ali su kasnije korišćene tako da ljude i uništavaju. Uzmite samo primer dinamita koji je napravio Alfred Nobel kako bi ljudima omogućio da lakše rudare a onda je opšte prihvaćen u ratovanjima.

Video igre su stvorene za zabavu i godinama su se unapređivale kako bi ta zabava bila što bolja, kompletnija i interesantnija. Danas se video igre koriste za unaprešenje veština, učenje ali i lečenje. Ipak, moramo imati na umu da nije svako igranje dobro, da nije svaka igra za sve uzraste i da moram oda vodimo računa kada, gde i pta igramo.

ndustrija video igara je jedna od najprofitabilnijih danas. Otvara se mnogo novih radnih mesta jer gejming nije samo za gejmere već možete programer, pisac, ilustrator pa čak i organizator. Postoje profesionalni igrači koji učestvuju u esport takmičenjima i zarađuju velike sume novca. Postoje naravno i mnoge prednosti video igara, ali i dalje je dosta onih koji su zabrinuti kako to utiče na mentalno zdravlje. Zavisnost od igara je prisutna ali da li je više nego kada su u pitanju neke druge stvari?

Postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir pre nego što neko može prebrzo doneti zaključak o tome da je gejming štetan.

Vreme provedeno u igranju video igrice nema uticaja na dobrobit ljudi, pokazala je studija sa Univerziteta u Oksfordu, suprotstavljajući se strahovima da bi igre mogle biti štetne po mentalno zdravlje. Za razliku od velike većine prethodnih studija o uticaju video igara na zdravstveno stanje, tim iz Oksforda je bio u mogućnosti da prati stvarnu igru, umesto da se oslanja na procene koje su sami prijavili.

U studiji je učestvovalo sedam različitih izdavača igara, koji su pristali da dele podatke bez kontrole nad objavljivanjem, mogli su da prate navike igranja skoro 40.000 pojedinačnih gejmera, od kojih su svi pristali da se pridruže studiji. Obim studije pružio je snažne dokaze o nedostatku efekta na opšte zdravlje, rekao je Andy Przybylski, jedan od istraživača.

„Sa 40.000 posmatranja tokom šest nedelja, zaista smo dali povećanje i smanjenje igranja video igara poštenu šansu da predvidimo emocionalna stanja u zadovoljstvu životom, a nismo pronašli dokaze za to – pronašli smo dokaz da to nije tačno u praktično značajnom način.” Ono što je važno, rekao je Andy Przybylski, jeste „majdset koji ljudi imaju dok pristupaju igricama“. Od igrača je zatraženo da prijave svoja iskustva na osnovu „autonomije“, „kompetentnosti“ i „intrinzične motivacije“, da bi otkrili da li su igrali iz zdravih razloga, kao što su zabava ili druženje sa prijateljima, ili više zabrinjavajućih razloga, kao što je npr. prinuda da se zadovolje ciljevi postavljeni igrom.

Zdravija motivacija, zdraviji gejmer! Ova motivacija bila je povezana sa pozitivnom dobrobiti, pokazalo je istraživanje, dok su igrači koji su se osećali kao da „moraju“ da igraju igru takođe imali lošije zadovoljstvo, bez obzira na to koliko dugo su igrali. Otkriće da nema veze između igre i dobrobiti moglo bi da se pokvari na ekstremnim nivoima. Može doći do efekta ako igrač produži svoje vreme igre za 10 sati dnevno iznad onoga što je tipično za njih.

Studija nije prikupila podatke za pojedinačne sesije igranja sa trajanjem ispod nule ili iznad 10 sati, zbog rizika od grešaka u evidentiranju. Ali dovoljno je jaka da pobije mnoge strahove od opšte veze između vremena igranja i lošeg mentalnog zdravlja. Međutim, nalazi ne mogu da pokriju celokupno igranje igara, rekao je Przybylski. Uprkos tome što je pristupilo više od 30 izdavača, samo sedam je pristalo da učestvuje, a igre koje su proučavane (Animal Crossing: New Horizons, Apex Legends, Eve Online, Forza Horizon 4, Gran Turismo Sport, Outriders i The Crew 2) predstavljaju širok ali ne i ukupan presek medijuma. Tim kompanijama je trebalo godinu i po da daju svoje podatke“, navodi Przybylski, „a ove igre nisu izabrane nasumično. Ali ovo su izdavači koji su spremni za otvorenu nauku.”

Potencijalno loš uticaj video igara na mentalno zdravlje

Postoje stručnjaci koji veruju da video igre mogu negativno uticati na mentalno zdravlje. Jedan kod nas je čak i knjigu o tome napisao ali čujem da je zaboravio da ubaci i brojke. Dokle god je onih koji se plaše, i onih koji na strahu zarađuju, biće i takvih knjiga. Ono što stvarno nekima može biti problem je: Pogrešne strategije suočavanja.

• Loši rezultati u učenju
• Nisko samopoštovanje
• Usamljenost i sklonost ka izolaciji
• Negativna osećanja i pogledi na svet

Ovi nepovoljni neželjeni efekti mogu da ometaju svakodnevni život ali i jesu deo života i u nekim drugim stvarima koje mogu biti problem, a ne samo gejmingu. Odluke pod lošim uticajem i emocionalna stanja mogu otežati život. Igranje video igrica takođe može izazvati naviku kao i ostale stvari koje nisu gejming. Dakle, kao i kod drugih aktivnosti preporučuje se ograničavanje vremena igranja. Možda će biti potrebno preduzeti dodatne mere ako video igrice izazivaju previše problema kada je u pitanju nečije raspoloženje.

Nikada ne oklevajte da razgovarate sa svojim lekarom o svojim psihološkim simptomima i šta bi im moglo doprineti. Ovo važi za sve a ne samo gejmere!

Pozitivni uticaj video igara na mentalno zdravlje

S druge strane, neka istraživanja ističu da video igre mogu poboljšati mentalno zdravlje u nekoliko aspekata. Studija iz 2021. koju je završio JMIR Serious Games pokazala je da neke video igre pozitivno utiču na mentalne i društvene veštine. Različiti žanrovi igara mogu povećati mentalne veštine igrača. Zauzvrat, ovo može poboljšati raspoloženje, unaprediti društvene veštine, pa čak i pomoći u metodama emocionalnog suočavanja.

Na primer, igre usmerene ka cilju povećavaju motivaciju u životu van monitora. Igre za više igrača poboljšavaju društvene veštine tako što igrači rade zajedno virtuelno. Dobri rezultati i postizanje viših nivoa u igri daju igračima osećaj postignuća. Ovo se može pozitivno odraziti na druge životne ciljeve. I naravno, uživanje i zabava koju igrači osećaju dok igraju su pozitivna osećanja.

Neke od igara i njihovih odgovarajućih prednosti koje su zabeležene uključuju sledeće:

Povećane društvene veštine — igre za više igrača, avanturističke igre i igre uloga, kao što su Minecraft, Fortnite i Among Us.

Poboljšana anksioznost i depresija — igranje uloga, strategije i komercijalne video igre, kao što su Angry Birds, Candy Crush i Tap the Frog. Video igre koje uključuju fizičke aspekte, kao što su Nintendo Wii sport i fitnes takođe mogu poboljšati depresiju i anksioznost.

Prevencija anksioznosti — komercijalne video igrice kao što je Rayman.

Poboljšane kognitivne veštine — razne avanturističke i strateške igre.

Stabilnije raspoloženje i emocije — komercijalne video igre, poput Tap the Frog i Portal 2.

Viši ciljevi i postignuća —Team Fortress 2, Portal 2 i druge komercijalne igre.

Otkriveno je i da neke igre kognitivnih veština mogu čak poboljšati simptome disleksije kod pojedinaca.

Pošto video igre mogu imati i pozitivne i negativne efekte na mentalno zdravlje, proverite kod sebe pre i posle igranja. Važno je da prepoznate svoja raspoloženja i emocionalna stanja kako biste razumeli koje igre ih čine boljim ili lošijim.