Pre par dana je na Netflix platformi svoju premijeru imao film WE HAVE GHOST. Nisam imala nikakve informacije o filmu i počela sam da ga gledam sasvim slučajno. I drago mi je da ponekada kliknem mišem i bez razmišljanja. Pitka komedija koja ima po malo od komedija koje smo gledali osamdesetih.
Film je urađen na osnovu kratke priče Ernest koju je napisao Geoff Manaugh.
U pitanju je specifična kombinacija avanture, komedije i dosta nežnih trenutaka nečeg strašnijeg. Priča nam prikazuje porodicu koja se seli seli u sumnjivo jeftin novi dom. Oni saznaju da ih proganja nežni duh, kojeg igra David Harbour.
“Imamo duha!” je uzvik svih njih a ne samo ime filma i saznajemo da za svakog člana porodice znači nešto drugačije.
Za oca Frank (Anthony Mackie) to je prilika da zaradi novac.
Za majku Melanie (Erica Ash) razlog da bude frustrirana.
Za najstarijeg sina Fulton-a (Niles Fitch) to je način da osvoji devojke.
A za mlađeg sina Kevin-a (Jahi Winston) to je način da se oseća manje usamljeno.
Kevin je od početka filma, vidi se, emotivna duša koja sa ocem ne može da nađe zajednički jezik i oseća se jako usamljeno. Selidba je, čini se, dodatno pogoršala stvari.
Meni je neverovatno simpatičan i duh očigledno nesvestan onoga što mu se desilo i svoje prošlosti. Kevin želi da mu pomogne ali zahvaljujući ocu i bratu, to postaje teško.
Otac i brat koriste Kevinov video sa duhom za dobijanje lajkova i pregleda na platformama. Duh Ernest postaje Tik Tok i viralna zvezda a horde novinara i raznih čudnih likova počinje da kampuje oko njihove kuće sa namerom da vidi Ernesta. Imamo tu i društvo za zaštitu duhova, ghost grupi devojke, Isusa, ali i čitave pokrete i video izazove onih koji pokušavaju a budu kao Ernest. Iako smo u filmu videli desetine razbijenih glava od pokušaja da prođu kroz zid na Ernestov način, čini mi se da marketing ekipa ovog filma nije na pravi način iskoristila potencijal filma da neki sličan marketing isplanira pre premijere. A toliko je tu potencijala bilo i Ernest je lako mogao da postane popularan na društvenim mrežama.
Netflix je mnogo bolje mogao da isplanira marketing ovog filma i da od Ernesta napravi viralnu zvezdu.
Duh je šarmantan miks Kaspera i Beetlejuice, dok je mnogo manje šarmantan medijum kojeg glumi Jennifer Coolidge, koju gotivim, ali joj je ova uloga nekako šablonska. Tu je i lovac na duhove koji je postao autor knjiga (Tig Notaro) kao i ogroman CIA master plan o tome kako iskoristiti duha koji nikome ne nedostaje pošto je već mrtav. Iako se veliki deo jurnjave i akcionih scena vrti oko ovog lika, meni se čini da je možda fokus trebalo a bude prebačen na više emotivne stvari, i odnos Ernesta i Kevina.
Postoje momenti kada vam se neke stvari čine možda malo preterane, ali već u sledećem shvatite da se dobro zabavljate. Postoji neka blago zanimljiva porodična tenzija u igri između oca oportuniste i razočaranog sina (naročito govor o nemogućnosti sakrivanja svojih mana kada dete postane dovoljno staro da ih vidi). Čudno pravilo filma koje možda malo i kvari sve je a duh ne može da priča. Ovo dosta ubrzava ili usporava priču i otkrivanje pozadine njegovog ubistva.
OK, eto ga i spojler ali odgledajte film pa ćete videti ko je ubica.
Ernest je duh koji ne želi da plaši već iskreno brine o ukućanima.
Film nije nikakvo umetničko remek delo ali je taman dovoljno opuštajuć i interesantan da provedete prijatno popodne ili veče. nasmejala sam se i isplakala sam se na kraju iako je ovo tipična tin komedija kakvih ima bezbroj ali je meni prijala. Nekada nam je potrebno da se opustimo i ne tražimo duboke misli sakrivene u scenama koje gledamo već da osetimo neke osnovne emocije… Prijateljstvo, razumevanje i želja da pomognemo nekome ispred lične koristi. Prija!
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
