Pošto se Microsoftova akvizicija Activision Blizzarda bliži svom kraju, kompanija je u obavezi da ubedi različite vlade širom sveta da Xbox preuzimanje Candy Crush, Diablo i Call of Duty, u stvari, nije primer antimonopolskog ponašanja. Dokumenti koje Microsoft šalje relevantnim upravljačkim telima kako bi olakšali ovu akviziciju pokazali su se posebno intrigantnim.
Najnoviji primer Microsofta koji daje interesantne i iznenađujuće upečatljive komentare o stanju u industriji dolazi iz njegovog podneska Brazilskom Administrativnom savetu za ekonomsku odbranu (CADE). Opravdavajući Xbox-ovu akviziciju Activision Blizzarda, u dokumentu se tvrdi da Sony učestvuje u blokiranju lansiranja naslova na Game Pass-u tako što potplaćuje programere.
Microsoft uopšte ne štedi reči.
"Sony plaća 'prava za blokiranje' kako bi sprečio programere da dodaju sadržaj u Game Pass," tvrdi dokument. Iako su neni delovi redigovani radi verovatne poverljivosti, suština argumenta je da Sony možda plaća programerima igara posebno novac da ne daju svoje igre za Xbox uslugu pretplate. Mnogi smatraju da je obnovljeni PS Plus i dalje inferioran u odnosu na Xbox Game Pass, a Microsoft sugeriše da je jedan od načina na koji Sony guši rast Xbox-a podmićivanje.
Pismo za CADE je verovatno poslato zajedno sa Microsoftovim izveštajem Trgovinskoj komisiji Novog Zelanda, gde se navodi da Activision Blizzard igre nisu obavezni naslovi. Ovo je podstaknuto Sony tvrdnjama da je Call of Duty, konkretno, blokbaster bez premca koji zapravo ne bi trebalo da bude u vlasništvu proizvođača konzola prve strane. U isto vreme, vredi istaći, Microsoft je objasnio da ne bi imalo smisla ograničiti COD na samo jednu platformu konzole i da neće ostaviti svoje obožavaoce PlayStation-a. Nije iznenađenje da je ovo samo mali deo tekućeg koškanja između Microsofta i Sony-ja. U poslednje vreme, Microsoft se suprotstavio zabrinutosti kompanije Sony u vezi sa akvizicijom i jasno je da softverska kompanija čini sve što može da izgleda kao bezopasna i benigna u areni igara, koliko god je to moguće.
Istovremeno, Sony pokušava da oslika ovu akviziciju kao antikonkurentsko ponašanje, i još nije jasno na koju stranu bi se zakonodavci mogli nagnuti. Naravno, nije teško razumeti odakle dolazi zabrinutost koju pokazuje Sony. Xbox sada kontroliše dve klasične PlayStation IP adrese među mnoštvom drugih koje su prilično dobro uspostavljene u čitavom spektru gejming konzola. Glavna briga je da bi Xbox mogao da prekine podršku za PlayStation tokom dužeg vremenskog perioda, što svakako ne bi bilo bez presedana.
Interesantno je da je i u Americi velika zabrinutost oko ove akvizicije.
Senatori Bernie Sanders i Elizabeth Warren su među najistaknutijim glasovima u US Kongresu kada su u pitanju Activision Blizzard i Microsoft. Sanders je doživotni socijalista koji je uvek bio oprezan prema moći korporacija u Americi, a Warren je najpoznatija po svom protivljenju korporativnoj konsolidaciji, i pozivima na razbijanje velikih banaka nakon recesije 2008. Međutim, ova akvizicija prevazilazi političke pozicije, postavljajući mnoga pitanja koja se tiču antimonopolske politike, hartija od vrednosti i insajderske trgovine.
Početkom marta, Wall Street Journal je izvestio da američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) istražuje tri investitora Activision Blizzard-a osumnjičenih za insajdersku trgovinu nakon što su kupili 108 miliona dolara akcija ATVI neposredno pre nego što je akvizicija objavljena. To je krivično delo koje se često goni kao krivični prestup, a koje je kažnjivo sa i do 20 godina iza rešetaka i milionskim kaznama. Problemi investitora tu ne prestaju! Nekoliko akcionara Activision Blizzarda je tužilo jkompaniju i tražilo da zaustavi Microsoftovu akviziciju. U tužbi se tvrdi da postoji veliki sukob interesa od strane upravnog odbora kompanije, koji želi da izvuče neposredne koristi od dogovora tako što će se protiviti najboljem interesu drugih akcionara. U tužbi se takođe tvrdi da je Activision Blizzard prekršio Zakon o hartijama od vrednosti tako što nije otkrio neke ključne informacije u svom podnesku SEC-u.
Sanders je, zajedno sa drugim demokratskim kongresmenima obećao da će pažljivo ispitati preuzimanje Activision Blizzarda. Njihovi najveći problemi leže u tome da li je ova akvizicija u skladu sa antimonopolskim zakonima, koji imaju za cilj da zaustave antikonkurentske prakse u rasponu od korporativne konsolidacije do monopola. Konkurencija bi teoretski trebalo da podstakne kompanije da inoviraju ili da drže niske cene, a zagovornici antimonopolskog prava su zabrinuti da će Microsoft postati prevelik da bi propao. Određene poslovne prakse mogu biti antikonkurentne a da ne moraju biti potpuno nezakonite. Iako su neki nazvali ovu akviziciju još jednim potezom u Microsoftovom pokušaju da postane "Netflix igara" sa uslugama kao što je Xbox Game Pass, namera koja stoji iza dogovora je sličnija tome da postanu Amazon igara. Nudeći pristupačnu pretplatu za stotine naslova, političari poput Sandersa i Vorena strahuju da bi Microsoft potencijalno mogao da ostavi svoje konkurente bez posla. Sanders često kritikuje Amazon zbog sličnih praksi na tržištu maloprodaje i e-trgovine.
Uprkos zabrinutosti političara, izvršni predsednik Microsofta Satya Nadella nije zabrinut. Zagovornici antimonopolskog prava nadaju se da će Federalna trgovinska komisija (FTC) istražiti ovu akviziciju i presuditi protiv toga, ali Nadela je uveren da će FTC dati zeleno svetlo za kupovinu. Čak i sa ovom akvizicijom, Microsoft bi i dalje bio samo treći po veličini igrač na tržištu video igara iza Sony-ja i Tencenta.
Industrija video igara je specifična i razlikuje se od drugih industrija poput bankarstva ili farmaceutskih proizvoda zahvaljujući prisustvu nezavisnih programera, što je čini manje izloženom riziku od stvaranja monopola. Pravni presedan u sličnim scenarijima takođe sugeriše da će ovaj posao proći. Američki sudovi istorijski nisu bili voljni da sprovode antimonopolske zakone protiv vertikalnih transakcija; spajanje preduzeća koja obavljaju različite funkcije. Activision Blizzard, sa prihodom većim od 8 milijardi dolara u 2020. godini, svakako je veliki izdavač video igara. Međutim, Microsoft, koji je u istom periodu ostvario prihod od više od 143 milijarde dolara, jedna je od najvećih svetskih tehnoloških multinacionalnih kompanija koja se bavi softverom, hardverom, potrošačkom elektronikom i drugim stvarima. U smislu obima, nema poređenja između ova dva, a osim političke intervencije, ova akvizicija bi čini se, trebalo da prođe.
Preuzeto sa bloga INDIJANKA DANKA
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
