Recenzija - Olympic Games Tokyo 2020

Tekst preuzet sa IGN Adria

Bizarnost realnosti u kojoj živimo na stranu, istorijski od kad ima video igara uvek su tu bili naslovi koji su pratili Olimpijadu, od Commodore 64 uništavanja džojstika pa sve do Maria i Sonika na Olimpijskim igrama na Switchu. Za ovu, odnosno prošlu godinu, kako su Olimpijske igre trebalo da se organizuju u Japanu, jedinoj kolveci pravog gaminga, pored uobičajenog Mario i Sonik naslova za Nintendov sistem SEGA je spremila još jedno izdanje prosto nazvano - Olympic Games Tokyo 2020: The Official Video Game.

Ova igra je baš kao i prava Olimpijada odložena godinu dana i stiže nam sada za PlayStation 4, Xbox One, Nintendo Switch i PC. Pitate se sigurno gde su verzije za konzole sledeće generacije? Pa vidite... leta 2020. nove Xbox konzole još nisu ni izašle, a suludi dizajn PlayStation 5 konzole tek što je otkriven - moramo ostati dosledni globalnoj psihozi i tripovanju da smo i dalje zapravo u 2020. godini.

Olimpijada u Tokiju – Zvanična video igra, na svom uvodnom ekranu ima odobrojavanje do početka pravih igara, nadamo se samo da isto neće ponovo biti pomereno za 365 dana. Svakako igra je sada out, pa možemo da se upustimo u neku fantazijsku i pomalo šaljivu verziju prošlogodišnje Olimpijade koja se dešava ove godine, najverovatnije.

Nakon veoma japanske anime SEGA style pesme na lošem engleskom i emotivnog CGI uvoda dostojnog SEGA Saturna diska odmah sledi prvi šamar, u izboru reprezentacija nema Srbije, a ni ostalih zemalja iz Adria regiona koje nisu članice EU. Zbog čega je ovako poslali smo pitanje Olimpijskom komitetu Srbije na koje će nam sigurno odgovoriti čim provere svoju faks mašinu. Moguće da je nestalo papira pa da nisu stigli ni dokumenti od SEGE prošle godine. Šteta, ali šta da se radi, izabrao sam najsličniji sledeći izbor - Saudijsku Arabiju i dočekao me je veoma detaljan editor za likove.

Da li vam je nešto čudno na ovoj slici?

Ovaj editor nudi zaista mnogo opcija, više nego neke nove sportske igre, a likovi koje pravite su nešto između realističnog i Wii Sports stila. Fascinantno, za Saudi ekipu uspeo sam bez problema da napravim i ženskog lika, kao i da na Wikipediji proverim da zapravo šalju 1 i slovima jednu ženu na takmičenje ove godine, pored 26 muškaraca. Naravno, kakva bi to progresivna igra koja zastupa socijalnu pravdu bila kad nam iz SEGE ne bi dozvolili da napravimo fantasy reprezentaciju Saudijske Arabije koju čine samo žene, a i da li bi bilo fer da smo ograničeni na određene boje kože? Na samo jedan atletski tip građe? Samo dva pola? Takvih ograničenja ovde nema i ne sme da bude! Pa je tako moja atletičarka za Saudijsku Arabiju bila polno fluidna osoba afričkog porekla ekstremno “body positive“ građe, sa finom srebrnom KFC Colonel Sanders bradicom i brkovima. SEGA kaže može!

Kad završte sa najzabavnijim delom igre, kreiranjem likova, otključavaju vam se odmah sve discipline za single, multi i online modove igranja. Ima tu stvarno svega, naravno, nisu baš sve discipline zastupljene ali ima dovoljno različitih za dosta sati sportske zabave. Ipak, malo je čudno da recimo rvanje nedostaje a da uredno imamo džudo i boks, kao i odbojku na plaži i BMX. Izbor je da kažemo baš onako japanski, bejzbol je naravno izlistan među prvim sportovima nemoj da se zezamo, a tu je i solidan fudbal mada ne očekujte ovde baš PES ili FIFU više kao J.LEAGUE sa Mega Drive-a.

Većina sportova je odrađena minimalistički bez nekog preteranog komplikovanja za čistu arkadnu zabavu u duhu starih igara po Olimpijadi, ali ima i po nekih disciplina koje su iznenađujuće kvalitetno simulirane kao na primer tenis, što i zapravo i nije neko veliko iznenađenje kad se setim da SEGA stoji iza najbolje tenis simulacije svih vremena Virtua Tennisa 2 sa Dreamcasta.

Moja polno fluidna saudijka je prosto raznela kompjuterske protivnike na normal nivou težine u boksu, džudou i bacanju čekića, pa čak i u sportskom pentranju uz stenu, gde sam pokupio zlatne medalje bez mnogo problema. Ipak, pravi izazovi su takmičenje sa živim protivnicima, jurenje online olimpijskih rekorda kao i sakupljanje medalja za vašu zemlju u koje ako rešite da se upustite vidite da vam država sponzoriše još kontrolera jer ćete svoj definitivno uništiti drndajući X dugme - što čini osnovu gameplaya dobre većine disciplina. Sve nas to opet vraća na problem sa početka, a to je da nas jednostavno nema u igri, pa su sva moja zalaganja i medalje otišle u čast saudijcima, valjda me zbog toga neće zvati u ambasadu na razgovor.

Zaključak

E sad, da li ovu kolekciju sportskih mini igara vredi nabavljati po svojoj već u startu nešto nižoj ceni? Ako volite da igrate zabavne causal igre na konzoli sa društvom i želite da budete in sa trenutnim (prošlogodišnjim) dešavanjima, sve preporuke. Sa druge strane, neko usamljeno igranje verzije za Steam ispred monitora i svetleće tastature mogao bi da opišem samo kao pomalo tužno. Ali hej, nije sve tako crno, možete uvek vašeg lika da obučete u kostim Sonika i da sa njim u boksu pretučete one iritantne zvanične anime maskote. Uživajte u japanskom fazonu i ludilu dok možete jer sledeće Olimpijske igre će valjda biti u Parizu 2024. pa kad Ubisoft napravi zvaničnu igru (kao servis) biće veselo - ovde makar nema mikrotransakcija i DLC-a, a deluje da će biti i još besplatnih updejtova.