Bravely Default II - Recenzija

Iza ovog pomalo neobičnog ali tradicionalno veoma japanskog imena, krije se nastavak jedne od najlepših JRPG igara u poslednje vreme. Da, bukvalno me ne bi ni malo začudilo da su japanski autori iz Square Enix-a listali engleski rečnik u potrazi za nasumičnim rečima za naslov pošto im je menadžment rekao ok, u redu je da pravite novi klasični Final Fantasy, ali dajte smislite makar neko drugo ime.

Ipak Brave i Default nisu samo nabacane reči, već i predstavljaju okosnicu sistema u ovom JRPG naslovu, i baš kao nekada sa starim Final Fantasy igrama, sada imamo nastavak koji nasleđuje sličan sistem, ali donosi skroz nove likove, svet i priču. Prvi Bravely Default izašao je sada već davne 2012. godine za Nintendo 3DS, baš kao i njegov spinoff nastavak Bravely Second: End Layer iz 2016. to su bili naslovi optimizovani za igranje u pokretu na tom portable sistemu, ali sada u 2021. kako je Nintendo objedinio portable i kućni segment sa jednom konzolom, imamo skroz novi Bravely Default 2 na Switchu.

Biti fan tradicionalnih, poteznih, JRPG igara u 2021. godini uglavnom znači da ste poreklom iz Japana ili da ste pak u svojim formativnim godinama kao gamer pored PC-a imali i po neku konzolu, jer ako niste jako male šanse postoje da i pokušate da shvatite zašto ovo izgleda i funkcioniše ovako. Pre nego što PCjaši poviču kako danas svi JRPG klasici postoje i na Steamu, moram da podsetim da tako nije bilo dosta dugo, posebno u to vreme kasnih 90ih i ranih 2000ih kada je ovaj žanr uspeo da postane apsolutni mainstream čak i među zapadnom publikom. Ipak, Bravely Default i pored makar teoretske veće dostupnosti JRPG-a danas ostaje Nintendo ekskluziva, a nastavak koji je pred nama je veoma lako jedan od najboljih ostvaranje iz ovog žanra na Switchu u poslednje vreme.

Naš glavni lik Seth, kog naravno možete imenovati kako želite, nakon brodoloma i čudnih vizija koje uključuju kristale koje govore, pronalazi se na Excillant kontinentu koji je podeljen u više kraljevstva gde brzo biva uplaten u priču vezanu za spašavanje sveta. Ubrzo će mu se pridružiti princeza izbeglica Glorija, putujući scholar Elvis (da stvarno se zove tako, japanci su blesavi) i plaćenica Adelle. Njih četvoro predstavljaće stalni party koji ćete voditi, ali i više od toga... oni su novi heroes of light (da, bukvalno ih tako zovu) u svetu čiji balans zavisi od nekoliko misterioznih kristala. Borbe su potezne, sistem igre uključuje i promenu poslova vašim likovima, kada želite da obnovite health svima dok ste na mapi iskoristićete Tent, a kada neko pogine u borbi bacićete Phoenix Down. Ne, ne opisujem Final Fantasy III ovde, to je to, to je priča i premisa Bravely Defaulta II igre čiji autori bi, da ne rade za Square Enix, verovatno dobili poveći broj tužbi zbog bukvalno copy-pastovanja mnogih uobičajenih elemenata, sistema, imena i stvari iz starih Final Fantasy igara. Naravno ako volite old-scool Final Fantasy igre iz 2D vremena jasno vam je da to može biti samo veliki plus, ali ako ste navikli na moderniji JRPG ili ste se prezasitili retro igrama ovog tipa, stvari onda mogu i delovali pomalo razblaženo.

Ono što je zaista unikatno ovde je sistem koji je pozajmljen iz prethode dve Bravely Default igre. Za razliku od standardnih old school poteznih JRPG borbi, ovde možete da menadžerišete potezima na malo drugačiji način. Svaki put kada iskoristite DEFAULT komandu (baš tako se zove), koja je u suštini nešto kao block ili defend, taj potez preskačete ali dobijate i jedan BP odnosno Brave Point koji u sledećoj turi možete da iskoristite pa da imate dva poteza umesto jednog. Moguće je tako stackovati i do 3 BP-a, ali moguće je koristiti i BRAVE opciju i kada nemate stackovan BP, tj. otići u BP minus koji kasnije morate da “otplatite” preskakanjem određenog broja sledećih poteza.

Ovakav fleksibilan sistem otvara razne mogućnosti. Recimo, ako naltetite na gomilu slabijih protivnika koje možete lako da dobijete sa par poteza, brzim budženjem BP-a spamovanjem BRAVE komande možete da ih rešite brže nego da čekate da svi potezi dođu na red, ali ako se zaletite sa takvom burst taktikom na bossa ili težu ekipu protivnika ostaćete na cedilu i kao vreća za boks narednih nekoliko poteza. Stvar dodatno komplikuje i činjenica da i protivnici mogu da se koriste istim ovim taktikama. Ovaj sistem nije komplikovan kao što možda zvuči na prvu loptu, zapravo je veoma jednostavan da se skapira, ali i tako prosta dodatna variacija donosi mnogo veću dubinu u klasičan potezni JRPG fight. Kada ga savladate, brzo ćete početi i da koristite opciju za ubrzavanje borbi, koja je dostupna odmah od početka igre što je sjajno, uštedeće vam vreme i omogućiti da brže grindujete, a grindovanje će itekako biti potrebno.

Bravely Default II od mnogih drugih pokušaja naplaćivanja JRPG nostalgije razlikuje i unikatni grafički stil. Gradovi i zatvorni prostori su recimo ručno crtani, dok su likovi 3D u chibby fazonu. Sve je ovo jako lepo upakovano i super izgleda u portable modu, ali čak i na novim televizorima velikih dijagonala igra izgleda super i definitivno pokazuje više detalja. Sa mojih preko 30 sati u igri do sada nisam primetio nikakve tehničke probleme, inače za kompletiranje svega u igri potrebno je i duplo više. E da, glasovna gluma nije loša ali učinite sebi uslugu i odmah na početku igre prebacite glasove na originalne japanske, koji po meni mnogo bolje leže likovima.

Za veterane JRPG žanra stvar će možda biti i previše poznata, a za sve koji nisu mnogo upućeni u isti… neka vam je sa srećom. Bravely Default II svakako donosi ono najbolje iz klasičnog japanskog RPG-a, uz ogromnu dozu tribjuta starim Final Fantasy igrama, ali i svoj originalni zanimljiv svet i likove, kao i interesantan twist na uobičajeni potezni sistem.

Ocena 8

Igrao i testirao Nikola Nick Jovanović na konzoli koju je ustupio Games a igru CD Media SA.