Nordijska mitologija je cool, tu nema dileme, tako nas je popularna kultura vaspitala kroz knjige, serije pa i video igre. Postoji li neko ko ne voli vikinge i njihove brutalne bogove koji se mlate čekićima, sekirama, jašu konje sa šest nogu i jedu jedni druge žive? Čak je i grčki God of War posle toliko nastavaka prešao na teritoriju Odina, Lokija, Valhale i Ragnaroka. Posle samo jedne (ne toliko kratke) posete Grčkoj, i Assassin’s Creed ide istim stopama.

Pa kakve sad veze vikinzi imaju sa tajnim društvom ubica? Saznaćete već u prvim satima uvoda igre, ali da li je zaista i bitno? Imamo igru koja se nastavlja na sjajni "soft reboot" serijala koji je Ubi započeo sa Originsom, zatim doterao sa Odisejom, da bi sada sa Valhalom u najinteresantnijem okruženju do sada dodatno usavršio tu "veliki otvoreni svet / kvazi akcioni RPG" novu Assassin’s Creed formulu.

Zamerke da je prethodna igra bila preglomazna u svakom pogledu autori su ozbiljno shvatili i ispunili obećanje da Valhalu učine dosta svedenijim iskustvom. Ipak ovo ne znači da nećete moći da spucate bar 90 sati i dalje u ogromni svet sa gomilama sadržaja (ali i dosta praznog hoda) koji su doduše ovoga puta bolje organizovani. Umesto gomile ikonica načičkanih na mapi sada su svi eventovi podeljeni u tri kategorije za lakše praćenje, što vraća malo misteriju u istraživanje kao i čini stvari manje predvidivim.

Iz Ubisofta su još ranije izjavili da su većinu resursa koje bi obično iskoristili za sporedne sadržaje ovde posvetili glavnoj priči i to se jasno vidi u igri. Naravno ovo ne znači da side questova nema, to su sada “misterije” i predstavljaju uglavnom neke interesantne ili čak i smešne distrakcije koje vam neće uzeti previše vremena.

Prošlog meseca zahvaljujući Ubisoftu imao sam priliku da odigram sedam sati Valhale mnogo pre izlaska, ali tada nisam video sjajni uvod koji se dešava na domaćem terenu Eivora ili Eivorke (jk, iako izaberete ženski lik i dalje će nositi isto ime). Poput Horizon Zero Dawn, igru počinjete kao dete (ovoga puta neodređenog pola) te kobne noći kada je drugi klan vikinga prekršio zakletvu, pobio vam roditelje, i kad vas vuk zamalo nije izjeo žive (noć za pamćenje indeed) – tada vaš junak ili junakinja i stiče svoj catchy nadimak “wolf-kissed”. Tu negde i dobijate opciju da izaberete pol, možete da budete muški Eivor ili ženski Eivor, ili da pustite igri da izabere za vas. Sjajno! Ovaj izbor odnosiće se samo na izgled Eivora i njegov/njen glas, sve ostalo ostaje identično. Priča je tako napisana da je ovaj izbor na kraju dana potpuno nebitan, toliko da možete i u sred igre da promenite pol iz animus menija.

Kada završite sjajan uvod koji i sam može da potraje 3-5 sati i upoznate se sa vikinškim načinom života, završite krvnu osvetu i sve što uz to ide, kreće priča sa invazijom Britanije gde ćete provesti većinu vremena. Po dolasku na strano tlo uspostavljate vaš prvi settlement odnosno naseobinu koju kasnije možete da razvijate. Mnoge strukture mogu da se sagrade ili usavrše, kao što su kuća za tetoviranje ili barake. Razvijanje naseobine je zanimljiva dodatna aktivnost koja će vam na kraju dana učiniti invaziju lakšom, jer između ostalog možete i da regrutuje nove članove u klan i da bolje pripremite sledeće raidove.

Dobro ustaljene mehanike iz prethodna dva nastavka su tu, stealth killovi, osmatranja terena sa pticom (ovoga puta gavran), sakupljanje bolje opreme radi dizanja generalnog nivoa snage itd. sve po pravilima i propisima novih Assasin's Creed igara. Dijalozi su kao i u ranijim igrama ali ovoga puta vaše odluke imaju i malo veću težinu jer će od njih zavisiti odnosi sa mnogim NPC klanovima. Borba je takođe kao u prethodnim igrama, malo obogaćena mogućnošću da se dual weilduju po dva oružja (idealno dve sekire) kao i povratkom hidden blade-a (Yes!). Sistem borbe u Valhali takođe razlikuju i dve skale koje protivnici imaju, health bar koji ćete im skidati sekirom i stun bar koji se puni kada ih uspešno parry-ujete. Kada protivnike stunujete možete i da im izvedete neke vikinške fatality poteze kao što je večni klasik curb stomp.

Po ogromnom svetu kretaćete se putevima koje verni konj može sam da sledi, sve sa cinematic kamerom ala-Red Dead Redemption 2, ili rekama tj. morem sa vikinškim longshipom. Iako je brod vraćen, zaboravite na pomorske borbe, ovde je brodić tu samo kao prevozno sredstvo da vas i vašu raid ekipu prebaci sa jedne tačke do druge. Tokom plovidbe sluša se vikinški radio sa sjajnim pesmama koje vas spremaju za predstojeći raid ili pak možete da slušate podjednako interesantne vikinške priče da se ubije vreme.

Plovidba je zapravo cool i sa cinematic kamerom može da posluži kao sjajan animirani wallpaper dok pripremate hranu da bi ste preživeli jos jednu desetočasovnu bindž sesiju igranja u kojoj niste bog zna šta uradili... znali ste za šta ste se prijavili kada ste pustili novu Ubisoft igru. Naravno tu je i quick travel koji se kasnije otključava, ali ponekada je lepše i napraviti pauzu i gledati plovidbu nego čekati suludo duga učitavanja (makar na sadašnjoj generaciji konzola).

Igrači mogu da se bave i mnogim drugim sporednim aktivnostima kao što je tradicionalna vikinška igra Orlog sa kockicama, napijanje u kafani ili lov. A tu je naravno i vikinški rap battle Floyt, gde bi izborom pravih rima trebalo da ponizite protivnika.

Grafika je, kao što sam spomenuo kada sam prošlog meseca igrao Valhalu, skroz ok, samo što sam tada probao verziju za PC sa RTX-om uključenim, dok sam sada igrao na PlayStation 4 Pro konzoli. Razlika je poprilična, iako su mnogi tehnički problemi od tada popravljeni kroz par patcheva koji vas čekaju kada nabavite igru sutra, last-gen verzija nikako ne može da se poredi sa next-gen iskustvom samo zbog ray tracinga koji kada su refleksije na vodi ili generalno osvetljenje u igri u pitanju pravi ogromnu razliku. Nadam se da će verzija za PlayStation 5 odnosno Xbox Seriju X više ličiti na iskustvo sa PC-a, a mi ćemo se svakako ponovo osvrnuti na ovaj naslov kada se dokopamo i novih konzola.

Zaključak

Sa interesantnom novom tematikom, par sitnih ali značajnih unapređenja pre svega na polju organizacije sadržaja u samoj igri, Valhala je bez sumnje odličan korak unapred za novi Assassin’s Creed serijal, koji računamo da je započet sa Originsom. Pravi fanovi franšize i mnogo starijih nastavaka biće oduševljeni pričom i svim vezama sa lorom od ranije koje će otkriti, dok za nove igrače ili povratnike u serijal ovaj naslov i može da predstavlja dobro mesto za start jer je na površini makar jedno nezavisno iskustvo za sebe. Ima tu još problema koji bi trebalo da se dopeglaju, a i igra generalno pati od svog cross-gen statusa gde na starim sistemima i ne radi baš idealno, a na novim ne izgleda baš a kao pravo next-gen iskustvo. Najveći problem koji Assassin’s Creed Valhalla ima definitivno je taj što Ghost of Tsushima postoji, izgleda bolje i bolje se igra. Ipak, za sve igrače bez PlayStation sistema i ovo je skroz ok, dok nas Ubi ne obraduje skroz novim pravim next-gen Assassin’s Creedom za koju godinu… samo da tema ne bude drevni Japan. Mi navijamo za Srbiju za vreme turske vladavine.