Horizon Forbidden West - Još jedno neverovatno putovanje

Sadrži minimalne spojlere!

Horizon Zero Dawn je igra za koju sam nekako emotivno vezana. To je bila prva igra za koju sam organizovala uvoz, marketing i sve što je bilo potrebno. Bilbordi po gradu, sa crvenokosom Aloy i mašinama su me nekako ispunjavali ponosom jer je napokon sve bilo kao i u svetu. OK, nisam imala promoterke obučene kao Aloy ali se nadam da ćemo nekada i to videti. Kasnije, na E3 u Americi, devojka koja je glumila Aloz me je jurila da se slikamo zbog iste crveno narandžaste kose koju sam tada imala. I da... najbitnije je da sam igru obožavala. Ludi svet, pomalo specifičan glavni lik i fenoemalne avanture. Na PlayStation promociji je tada prikazano kako će izgledati nastavak a ja sam znala da sam na neki čudan način povezana sa Aloy.

Sada je tu nastavak koji su mnogo željno očekivali!

Poslednjih par nedelja se dosta pisalo po forumima i ono što je mene iznenadilo je da postoje i oni koji Aloy ne vole. Dosadna i ružna! Meni je normalna. Možda bi nekima više odgovaralo da ima struk Lare Kroft i grudi na izvolte ali je meni predivna. U jednom se ipak većina slaže, igra je predivna!

Horizon Forbidden West prati put kojim je išao i stazu koju je ostavio njegov prethodnik, Horizon Zero Dawn iz 2017. To je igra otvorenog sveta smeštena nekih hiljadu godina od sada, u jednoj verziji Amerike prekrivenoj rđom, ruševinama i dinosaurusima robotima. U svojim avanturama čistite desetine ispostava razbojnika, otvarate stotine sanduka sa blagom, pravite sebi opremu za borbu i pomažete raznim ljudima kojima je pomoć potrebna i to na različite načine. Sve ovo radite kao mlada žena po imenu Aloy (glas Ashly Burch), čije besprekorne veštine streljaštva čine osnovu akcija.

Sve ovo ste radili ranije ali da ne bude zabune... Uprkos svojim poznatim karakteristikama, Horizon Forbidden West je težak. Njegov veliki otvoreni svet je živ i sa opipljivom snagom o kojoj mnoge igre otvorenog sveta mogu samo da maštaju. Mnogi će pomisliti da još od The Witcher 3: Wild Hunt nisu igrali sporedne zadatke tako dobre kao ove. U trenucima odmora, Forbidden West ima potpuno opcionu taktičku mini-igru koja je toliko zadivljujuća da ćete potrošiti mnogo više vremena nego što možete i da pretpostavite. U trenucima gužve i akcije, tu su trčanje, skakanje, penjanje, strah i oduševljenje robo dinosaurusima, zatim je tu gađanje tih robo dinosaurusa inventivnim arsenalom lukova i strela. Napeta avantura od početka do kraja! U svakom kadru, Horizon Forbidden West je umetnost, barem na PlayStation 5. I biće momenata kada ćete jednostavno morati da uradite po koji screenshot. Ipak, ponekada će vam se činiti da možda više nije uvek mnogo bolje. I mehanika i narativ ponekada izgledaju kao da su pali pod teretom svojih ambicija i možda se previše trude da budu veličanstveni, povremeno gubeći iz vida svoje snažno i predivno srce koje gradi svet i priča. Ali to nije mnogo i ne utiče na igru i to je i dalje svet Aloy, onaj u kome smo uživali da provodimo vreme. Svet koji ćemo svakako još dosta istraživati je za razliku HZD koji nam je svima bio otkrovenje, ovaj nastavak je unapređenje. 

PS5 daje igračima neverovatnu slobodu na njihovom putovanju na zapad dok istražuju prelepe pejzaže prepune džinovskih sekvoja, prostranih jezera i ruševina koje je progutao pustinjski pesak. Forbidden West čak omogućava igračima da istražuju ruševine stvarnih američkih gradova koje propadaju. Ovi orijentiri naglašavaju priču Forbidden West o klimatskim krizama i ekscesima vladajuće klase. Iako se poslednja igra završila borbom protiv divljeg AI Hada, pobeda čovečanstva nije popravila smrtonosne mašine koje su prvobitno bile deo projekta teraformiranja koji je trebalo da spase Zemlju. Sistem koji je van upotrebe stvorio je nestabilne vremenske obrasce, uništena poljoprivredna zemljišta i zagađene vodene tokove. A kroz predstavljanje Zapadne obale od strane Guerrilla Games imamo uverljivu projekciju naše klimatske degradacije u stvarnom svetu.

Ako baš moram nešto da zamerim igri, to je problem otkrivanja. Novo oružje i čudovišta često nisu organski predstavljeni kao deo priče, ali se pojavljuju kao potpuno neobavezni, bez obzira na to koliko korisni ili uzbudljivi mogu biti susreti sa njima. To se dešavalo i u prethodnoj igri, ali sada ćete se često boriti sa poznatim čudovištima tokom glavne misije, da biste pronašli nova samo izvan kritičnog puta. Ovo je pomalo šteta, posebno zato što su nova oružja baš zabavna. Bolt blasteri, u suštini mitraljezi iz univerzuma Horizon, su možda malo nadjačani, ali to nadoknađuju sporim vremenom punjenja i težinom. Disk za drobljenje, shredder disc, je mnogima favorit. Funkcioniše kao bumerang ako uspete da uhvatite disk dva puta nakon što ga ispalite, treći hitac će eksplodirati pri udaru. Ali sa novim elementima Forbidden West, novim napitcima i zamkama među njima, dolazi osećaj pretrpanosti. Ulazićete često u meni da menjate odeću i oružje usred borbe uprkos točku oružja, ili ćete očajnički prelaziti veliki niz zamki dok bežite od čudovišta. Pošto retke verzije određenog tipa oružja nemaju samo poboljšanu statistiku već i ispaljuju različitu municiju, neće vam biti prijatno da prodate nešto, i desiće vam se da gledate u ekran i u brojeve. 

Raznolikost oružja bi trebala da ponudi igračima slobodu da koriste oružje koje im se najviše sviđa, ali... Previše toga je skupo ili se prodaje na mestima nakojima je malo verovatno da se to dogodi. Ne govorim o većim poteškoćama, ali je činjenica da vam možda neće biti potrebna većina novih dodataka i to je razlog zbog kojeg su se mnogi od njih osećali kao stvari, a ne kao korisni novi alati. Forbidden West je igra koja želi da bude više od originala ali u stvarnosti se može igrati sa istim skupom veština i stavkama iz svog prethodnika. ALI nije zbog toga lošija! Ova igra je uživanje u svakom momentu!

Mašine koje lutaju zemljom čine svaki susret samostalnom slagalicom. Mogli biste, ako biste to želeli, grubom silom da probijete svoj put do pobede tako što ćete ih pobediti oružjem koje Aloy ima na raspolaganju. Ili, možete pokušati da rešite zagonetku koju neprijatelj predstavlja. Svaka mašina ima različite prednosti i slabosti. Koristeći Forbidden West verziju pametnog telefona pod nazivom Focus, možete da skenirate svoje neprijatelje i otkrivate informacije o tome kakve slabosti ima i da li sadrži komponente neophodne za nadogradnju vaše opreme. Zatim, u borbi, možete maksimizirati to znanje da biste efikasno i unosno pobedili neprijatelje. Uživaćete dok koristite elementarne efekte u svoju korist, praveći jednocifrenu štetu neprijateljima sa strelama sa slabijim statusnim efektom pre nego što se oslobodi pakao kada im je otpor elementima potpuno iscrpljen. Kada niste raspoloženi da izbacujete strele koje plamte, možda dobijete najveći prikriveni udarac koji će vam ubiti put do pobede. Možete da iskačete iz visoke trave, ubijate jednim pogotkom, ili uništavate svoje mete izuzetno zadovoljavajućim bumom postavljajući zamke na putanji neprijatelja. Postoji mnogo načina da se ubije u ovoj igri, i svi su zabavni. Borba Forbiden West da nauči finije načine borbe možda je samo zato što postoji toliko mnogo načina za borbu. Igrači koji nisu toliko zainteresovani za stealth sada imaju više opcija, na primer - proširene kombinacije za melee čine koplje mnogo održivijim. Postoji šest stabala perkova, sa mnoštvom veština koje se mogu otključati. Srećom, neke od najboljih veština Aloy iz Zero Dawn-a, poput Silent Strike, podrazumevane su u Forbidden West. Ova stabla veština su detaljna, pa čak uključuju i novi specijalni napad koji se zove Valor Surge. Ovo je u skladu sa širim obiljem dodatnih opcija, od lukova do oklopa do kuvanih jela do novih stolova za izradu igre.  Umesto neke banalne sekvence u kojoj, za vašu korist, Aloy „uči“ kako da kontroliše uređaj, ona vodi svog dugogodišnjeg prijatelja Varla (John Macmillan), a time i igrača kroz njegove karakteristike i funkcije. To je dobra promena u odnosu na dosadnu formulu izgubio si sve svoje stvari i prisilnim tutorijalima koji zasigurno nemaju nikakvog narativnog smisla. Ali to nije ništa tako revolucionarno.

Hrana, koju možete da nađete i hrana koju može da vam neko napravi u naselju, kao i zalihe za stvari koje Aloy više ne može da drži samostalno, su još dva nova dodatka sa kojima možda nećete znati šta da radite. Obe opcije su vrhunski primeri RPG elemenata preuzetih iz drugih igara koje jednostavno neće raditi u kontekstu ove. Svet je toliko pun svih mogućih vrsta stvari da nećete osetiti potrebu da pristupite svojoj zalihi. Obično nemate pojma šta je unutra. I igra će vam često napomenuti da je puna torbica poslata u skladište. Nema lakog načina da proverite osim ako ne želite da se vratite u naselje da zavirte, pa je bilo lakše ignorisati. Istina, hrana može imati uticaj na višim nivoima težine, ali opet na kraju nosite toliko toga da, uoči bitke, morate nešto i ostaviti.

Mnogo toga što se nije poboljšalo, ili je na mestima postalo malo lošije, povezano je sa pričom. Aloy putuje na zapad jer pokušava da pronađe radnu kopiju kompjutera koji upravlja zemljom. Uživanje u Horizontu je uvek značilo prihvatanje čudne priče ove igre, ali obzirom na to koliko je Guerrilla uložila u izgradnju Horizon sveta, to je sasvim ok. Bilo je zabavno otkriti odakle stvari dolaze zajedno sa našom junakinjom, a odgovori koje je pronašla su bili malo glupi, ali dovoljno uverljivi. To uzbuđenje otkrivanja je sada ponekada sakriveno, nema ga, a ono što nam je ostalo je priča o svetu koji umire jer neko nije redovno otklanjao grešku. Većina narativnih tema je pod embargom, ali znajte da ćete s vremena na vreme potpuno skrenuti u divlju naučnu fantastiku. Ili je nekima to savršena fantastika? Znam odavno da o ukusima ne vredi raspravljati, ali meni nije smetalo. Iako sam od onih koji vole da znaju kako, šta i zašto, Aloy će više puta izjavljivati šta treba da uradi, tipa „Moram da idem na zapad, treba da idem na zapad“," ali ona nikada nikome neće objasniti zašto, samo nagoveštavajući, zagonetno, kako je ona jedina koja može da spase planetu, meni nije smetao nedostatak informacija. Ponekada bih primetila da mi Aloy nekako zvuči mrzovoljno i kao da uvek ima neki udah ili izdah dok govori. Možda mi se učinilo ali je nekako bilo neočekivano. 

Kontrole su kao da su vas pitali kakve želite da budu. Platforma Forbidden West ne zahteva od vas da pritisnete dugme da biste se zakačili na površine; Aloy se prirodno drži za njih. I uživaćete zbog toga kako se penje, povremeno savija da skače između horizontalnih površina, za razliku od drugih sličnih heroja koji moraju da smešno mašu rukama. Platformske zagonetke je zabavno završiti, ali ponekada mogu biti frustrirajuće ograničene. Ima dosta mesta u kojima čete se zaglaviti duže nego što mislite da je prihvatljivo jer put napred nije imao smisla u kontekstu slagalice ili je jednostavno bio nevidljiv. Ako se nalazim u uništenoj zgradi i pokušavam da dođem do nedostupne izbočine, način da dođem do te izbočine treba da bude unutar zgrade ili njenog neposrednog perimetra, a ne toliko izvan zgrade da bi bio potpuno nevidljiv ili propušten.

Aloy je i dalje moja ljubimic, tvrdoglavi protagonista kojeg obožavam. Ona se ne plaši, ali uči vredne lekcije o prihvatanju pomoći i priznavanju tuge koja proizilazi iz odrastanja kao izopštenice. Ona se bori za ljude do kojih joj je stalo a igra se bavi kontrastom između njenih ubeđenja i uverenja Dr. Elisabet Sobeck, kreatorke projekta Zero Dawn koji je pokrenuo celu seriju i lika iz koga je klonirana Aloy. Tamo gde je Sobeck uzela uništenje čovečanstva kao pretpostavku i radila na ponovnom naseljenju Zemlje, Aloy se bori za opstanak onih koji su danas živi. Čak i dok priča ubacuje preokrete i dodatne likove koji menjaju obim pretnje sa kojom se suočava, njena čvrsta odluka ostaje.

Moram da spomenem i antagonistu Regala, koju igra fenomenalna Angela Bassett. Regala je vođa pobunjenika koji jaše mašine i ima jednu stvar na umu: smrt CarjE i smrt onima koji se usuđuju da se udruže sa Carjom Istoka. Naravno, pojava Regale dovodi do strašnog sukoba jer je susret između Tenaktha i Carja upao u zasedu, a mi ostajemo da se borimo za svoje živote. Dobar deo ove scene se odigrava u spot sceni, ali je uzbudljiv i opasan. Intenzivna promena tempa od pomalo vijugavog ali kratkog uvodnog tutorijala u kome se posle pet godina vraćate u Aloy-in svet. 

Najbolja okruženja su San Francisco i Las Vegas. Oba grada sada leže u ruševinama, sa značajnom količinom gradova potopljenih pod vodom. Što je odlično, jer Forbidden West neverovatno koristi svoju novu mehaniku plivanja. Ronjenje pod vodom otkriva potpuno drugačiji svet, koji vrvi od života i boja. Maska za disanje vam na kraju omogućava da plivate pod vodom neograničeno, što je korisno, jer su tamo postavljeni čitavi nivoi. Rekoh da nema velikih spojlera pa samo napominjem da je Las Vegas stvoren tako da vas ostavi bez daha. Topla preporuka je da se vratite u Vegas i tamo završite sporedne misije, nećete požaliti. Ova igra ima fenomenalno plivačko iskustvo.

Uživala sam u Horizon Forbidden West!

Dugo sam čekala ali je nastavak daleko premašio moja očekivanja. Za glavnu priču će vam trebati oko 40 sati. Ima i mnogo sjajnih sporednih zadataka i poslova. Priča je očaravajuća od početka do kraja, sa dovoljno preokreta i iznenađenja da vas zadrže. Kraj koji nije tako emotivan kao u prvoj igri, zaista dobro postavlja temelje za potencijalnu treći nastavak. Ovaj naslov je vredan petogodišnjeg čekanja. Sve je prelepo i jedva čekam da čujem vaše komentare, ali i da je igram ponovo. Sigurna sam da će svako ko voli RPG igre otvorenog sveta takođe uživati. Biće onih koji će navesti da je Forbiden West propustio priliku da se uzdigne iznad svog prethodnika ali uvek ima negde neki hejter. Kako je sa nekim igrama krenulo u poslednje vreme, prosto se plašim kada pokrećem neku koju sam dugo čekala jer se ispostavlja da je dosta onih koje nisu opravdale očekivanja. Ova igra je sve samo ne to! Ova igra je opravdala sva očekivanja!

Dobro nam došla nazad Aloy!